Sreda, 05.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ISTOČNA STRANA

Amerika ne shvata da Ukrajina nije Avganistan

Свакодневица широм Украјине: рашчишћавање рушевина (Фото: EPA-EFE/Sergey Kozlov)

Vašington ulaže ogroman novac u Ukrajinu, snabdevajući armiju predsednika Volodimira Zelenskog najsavremenijim naoružanjem, ali i kroz razne vidove ekonomske pomoći. Setimo se, američki Kongres je još u maju mesecu za te namene odredio pozamašnih 40 milijardi dolara, što je mnoge, a pogotovo Evropljane, nateralo da se ozbiljno zabrinu za budućnost istočnog dela kontinenta.

Ali, kako piše kineski „Global tajms”, ovakvo ponašanje Amerikanaca u velikoj meri podseća na ono što je tokom dve decenije rađeno u Avganistanu. Kao da su greške činjene u postojbini talibana, pre svega ulaganje ogromnih suma novaca, naprečac zaboravljene, iako od slike američke bežanije iz ove zemlje do danas jedva da nas deli godinu dana. „Ponovno stupanje na iste grabulje” ne čini se kao dobar potez, komentariše „Global tajms”.

Logika Vašingtona na prvi pogled izgleda prihvatljiva: oštrim ekonomskim sankcijama zaustaviti razvoj ruske države, osiromašiti je, odvojiti je od ostatka Evrope, izazvati nezadovoljstvo tamošnjeg življa, potpomoći poneki „narodni pokret” i, jednostavno, pokupiti plodove. Ali u eri vladavine medija takva taktika ne donosi uspeh. Zato su se prva na udaru zabrana našla upravo ona glasila (Sputnjik, Raša tudej) čija reč je dopirala daleko izvan ruskih granica, pa dobacivala i do američkih obala.

Ono na šta u Vašingtonu nisu računali jeste da Ukrajina nije daleki Avganistan i da se sve što se događa u ovoj bivšoj sovjetskoj republici i te kako reflektuje na njene neposredne evropske susede. Dramatična bitka za omogućavanje izvoza ukrajinskog žita preko luka u Crnom moru najbolje svedoči o „neavganistanskoj” verziji aktuelnog rata na istoku kontinenta. Ovo je ipak nešto drugo, nešto što se tiče velikog dela sveta.

Drugi američki problem je uporno nastojanje da se u životu održi liberalni kapitalizam koji je svakako doprineo da SAD postanu najmoćnija sila na planeti, koja polako, ali jasno pokazuje svoju istrošenost. Vera da bi pobeda Ukrajine u ratu protiv Rusije mogla da spreči, ili barem uspori, propast ovakvog načina razmišljanja, očigledno, zasnovana je više na pritajenim željama, nego na objektivnim parametrima.

Takođe, u Vašingtonu kao da su zaboravili da Ukrajina nije samo još jedna zemlja izgubljena negde u Aziji ili na Bliskom istoku već da je reč o drugoj po veličini državi na kontinentu. I to takvoj koja je prošla sve moguće „vratolomije” dva svetska rata, decenije „obnove i izgradnje” i socijalističkog doba i da je tamošnjem narodu već svega preko glave. Uostalom, to se videlo nedavnom opštom bežanijom Ukrajinaca u Evropu.

Nije lako objasniti ni zašto Amerikanci još uvek kao svog najvećeg rivala vide baš Rusiju. Ako su u pitanju ideološki razlozi, onda su na zapadnoj strani Atlantika u dalekoj prošlosti. Ideja socijalizma ruskog tipa utopila se onoga trenutka kada je nestalo zajedništva na istoku Evrope, pa i u samom Sovjetskom Savezu. Americi, objektivno, više niko nije pretio. Barem ne s te strane. Ruski oligarsi lako su se uklopili u zapadni način razmišljanja i ubrzo postali rado viđeni gosti u Njujorku, Londonu, Parizu...

Biće ipak da je vašingtonskom establišmentu spoljni neprijatelj potreban zarad pacifikovanja domaće javnosti koja, pogotovo njen „obojeni” deo, sve glasnije zahteva da i sama uživa u „blagodetima američkog načina života”. A otvoreno se suprotstaviti, na primer, Kini, koja je svakako veća pretnja od Rusije, nosi sa sobom mnogo nepoznatog. Uostalom milioni Kineza su „domaćini” u SAD i niko sa sigurnošću ne može da kaže kako bi se oni ponašali u slučaju konkretnijeg sukoba njihovih dveju domovina.

S druge strane, Americi su životno neophodni Evropa i NATO. To su glavne mušterije za preskupe američke energente, za preskupo američko naoružanje i ostale proizvode. A neophodno je opravdati i vojni budžet koji u ogromnoj nesrazmeri previsuje slične budžete protivnika, pre svih Rusije i Kine. A danas malo ko proizvodi borbene avione ili raketne sisteme koji su lošiji od onih s oznakom „Made in USA”.

Većina posmatrača slaže se u jednom: Amerika ne može da dobije rat u Ukrajini. Barem ne onako kako su to zamislili u Pentagonu. Nisu ga dobili u Iraku, Siriji, Avganistanu i tako dalje, a ovaj ukrajinski daleko je krupniji zalogaj. Naime, ovde više nije u pitanju tek pokoravanje jedne bivše sovjetske države, ovde je reč o sudbini cele Evrope. Sve s Rusijom. Uostalom, već i sama činjenica da ekonomske sankcije izrečene Moskvi još bolnije pogađaju one koji su ih izrekli, ukazuje na to da Stari kontinent nije ni po čemu sličan onome koji je izašao iz Drugog svetskog rata. To više nisu dva odvojena sveta. Potreba za energentima i žitaricama spojila je nespojivo. U Vašingtonu to kao da još nisu shvatili.

A „grabulje” s početka ovog teksta spremno čekaju.

Komentari34
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

залупљена врата
Онога дана када Влада Србије службено призна руска освајања територија Украјине - залупила је сама себи врата уласка у ЕУ. Млади образовани Срби ће још више хрлити на Запад.
Срки
Ти заиста мислиш да,на шта год ми пристали,ћемо икада ући у еу? Пуне нам главу већ 20 година том причом а музу нас све време. Сећам се изјава из 2000их европских званичника,била јеприча да улазимо у еу 2010..па '15.,па '18...
Nikola
necemo
Dzordz Dzordz
Srbija je bila onomad opkoljena. Rusija nije. Jednostavno.
Лазар
Највише због терена, демографије и различите врсте рата као и циљева Русије.
BRIKSS
Kremlj je otvoreno rekao da ne priznaje Ukrajinu i Ukrajince. Srbija još nije na toj liniji, ali će joj to Kremlj kad-tad nametnuti. A to onda za Srbiju znači: ćao EU, Plan A je propao! Dakle, počnite na vreme učiti ruski i kineski jezik, gledajte njihove filmove, slušajte njihovu muziku. Dobra zabava! Radujte se budućnosti u BRIKSS-u!
Срки
Јок,ћу да се радујем уласку у распалу еу
Barjaktar
Rusija ima ogromnu sreću da Ukrajina nije naoružana kao Turska. A kada Turska kroz nekih deset godina postane nuklearna sila - Crno more će biti mišolovka za flotu Rusije! Strateško partnerstvo Rusije i Turske je i danas vrlo groteskno; budućnost ne donosi Rusiji sa Bosfora ništa dobro. U Jermeniji se moglo videti šta su Turci u stanju da za par dana urade. A šta su radili Rusi? Kontrolisali su povlačenje savezničkih snaga...
Realno
Sa inflacijom od 70% koju Turska trenutno ima ne postaje se nuklearna sila. Pre će biti da se šlepuje uz Rusiju da ne potone što trenutno i Rusima odgovara. Dokle? Videćemo.
stolek
Rusi nisu saveznici sa Jermenima jer jermeni imaju pro Nato vladu i standarde. O tome je bar pisano u politici zadnjih godina nije teško naći. Izgleda da je standardna procedura za sve buduće članice nato saveza da vas jači saveznik malo istuče , čisto da se zna gdje vam je mjesto.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.