Ponedeljak, 03.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Politička asimilacija Šapića

Ulaskom u SNS Šapić je postao deo naprednjačkog tima i više ne postoji rizik da bude jezičak na vagi koji može pomoći nekom drugom da preuzme vlast u prestonici. Tako i veliki fudbalski klubovi kupuju igrače koji ne moraju biti u prvoj postavi, ali time sprečavaju da ih rivali kupe

Na nivou političkog Beograda su se pre nekoliko godina desile značajne stvari, pre svega u vladajućoj stranci. Nebojša Stefanović je otišao iz stranke, a kontrolisao je beogradski SNS, dok je u stranku ušao Aleksandar Šapić sa svojom ekipom SPAS-a, sa idejom da vodi Beograd (ali ne za sada i stranku u Beogradu). Izlaskom Stefanovića, koji nije pokazao neke posebne kvalitete u vođenju stranke u Beogradu (a nije ni bio previše motivisan jer se više bavio ministarstvom i drugim političkim aktivnostima), i dolazak Šapića „u prelaznom roku” otvara mnoga pitanja, a pre svega pitanje ko će voditi naprednjake u Beogradu.

Politički gledano, dolaskom Šapića u SNS on je izgubio većinu svog biračkog tela (koje je bilo umereno opoziciono). Gledano matematički, SNS plus Šapić su na Novom Beogradu dobili glasova koliko na prošlim izborima sam SNS. Šapić je mogao na izborima samostalno da ostvari prihvatljiv rezultat i da se posle izbora pojavi kao koalicioni partner. Pa zašto je to Vučić uradio? Zato što je ulaskom u SNS Šapić postao deo naprednjačkog tima i više ne postoji rizik da bude jezičak na vagi koji može pomoći nekom drugom da preuzme vlast u prestonici. Tako i veliki fudbalski klubovi kupuju igrače koji ne moraju biti u prvoj postavi, ali time sprečavaju da ih rivali kupe.

Politička asimilacija Šapića je imala cenu – mesto gradonačelnika prestonice. Šapić je dobio ono što je želeo – mesto prvog čoveka Beograda, a Vučić čoveka koji mu može biti koristan. Mesto gradonačelnika služi kao mesto za političke igre jer vladajuće stranke, posebno populističke, loše stoje u prestonicama i velikim gradovima. Tako je Orban izgubio izbore u prestonici, Erdogan izgubio vlast u Istanbulu, a Putin gubio u centralnim rejonima u Moskvi. Zbog slabijeg rejtinga u Beogradu u odnosu na druge delove zemlje naprednjaci su i na izborima išli s „nestranačkim kandidatima”.

Nova lica na pretprošlim izborima su bili ljudi poput doktora Radojičića, Branka Kockice, Gorana Grbovića i Raše Radovanovića. Stranka je dobila oko 45 odsto i zbog izbornog cenzusa od pet odsto, koji neki nisu prošli, dobili su daleko preko potrebnih 50 procenata odborničkih mesta (63 od 110). To je bio sticaj okolnosti za koji je bilo teško očekivati da će se ponoviti. To je i razlog zbog kog je Vučić pojačao svoj tim Šapićem. Opoziciji je preoteo Šapića, koji je jedini bio sposoban da ozbiljnije uđe u biračko telo SNS-a u Beogradu.

Mnogi postavljaju pitanje zbog čega Vučić nudi opoziciji nove izbore u Beogradu kada to ne mora i jer ima vlast koju niko ozbiljno ne osporava. On je time smanjio tenzije u prestonici jer je opozicija, a pre svega prozapadna i građanska, uverena da može da pobedi Vučića. To izražava stav Đilasa, koji je ponavljao da su rat u Ukrajini i predsednički izbori potpuno pokrili njima najvažnije beogradske izbore i podigli rezultat SNS-a u prestonici. To je samo malim delom tačno – loš rezultat opozicije je pre svega posledica konfuzije u redovima opozicije, kao i hronični nedostatak jedinstva i liderstva. Ko se još seća Ponoša? Čak i manji deo opozicije koju su činili Đilas i Jeremić (i šlag na torti fantomski DS) razišao se posle izbora.

Sad je pitanje kako će ko proći na „ponovljenim” izborima u Beogradu. Kako su dobro prošle stranke patriotske i desne retorike (Dveri, Zavetnici i bivši DSS) na talasu rusofilije na početku rata u Ukrajini, očekuje se da će na lokalu bez velikih nacionalnih tema znatno slabije proći. No pitanje je, ukoliko je to i tačno, gde bi išli ti birači – sigurno ne prema građanskoj opoziciji i Đilasu. Drugi adut opozicije je neizvesna situacija povodom energenata (i povodom cena i povodom restrikcija), koja dovodi do zabrinutosti građana zbog pitanja koliko će koštati grejanje i da li će ga biti na zimu. Ukoliko se povodom tih pitanja vlast ne snađe i desi se širi evropski energetski i ekonomski kolaps, to je po opoziciju dobro. Barem se tako čini. No, praksa pokazuje da ako vlast demonstrira sposobnost i u nevoljama, ona dobija, a opozicija koja utone u kritizerstvo i pasivno čekanje „da joj pobeda padne u krilo” sigurno gubi.

Koji su aduti SNS-a na tim izborima koji se očekuju krajem ove ili početkom sledeće godine? Očekivana je niska izlaznost, a SNS ima disciplinovano biračko telo i efikasnu organizaciju koja biračku armiju izvede na birališta. S druge strane, opozicija je i dalje podeljena, demoralisana porazima na predsedničkim i parlamentarnim izborima. Gotovo je sigurno da neće ići na jednoj listi. Posle tih budućih izbora realno je da neko iz opozicije uđe u gradsku vlast. To na neki način odgovara Vučiću jer Zapadu pokazuje da ima tolerantan odnos prema opoziciji, da su i oni na nekom nivou na vlasti. Opozicionim liderima, a pre svega Đilasu, treba bilo kakva pobeda ili „pobeda” da bi održao svoj autoritet u opoziciji koja se osipa. Stoga je moguće da posle „martovskih izbora” Vučić ponudi mesto gradonačelnika Đilasu ili mesto u vladi. Time pacifikuje još jednog opozicionara jer je on deo „Vučićeve vlasti”.

Šta bi bilo sa Šapićem ukoliko neko iz opozicije dobije poziciju gradonačelnika? Teško je to u ovom momentu reći jer je on prilično impulsivan. Sada vodi kampanju protiv bivše vlasti SNS-a u Beogradu – protiv Gorana Vesića, što zbunjuje biračko telo naprednjaka. To nanosi štetu koja još nije toliko značajna, ali može biti ukoliko se takva ili slična kampanja nastavi. Problem sa Šapićem je što njega SNS ne doživljava kao svog čoveka, a ni on ne čini napor da ga prihvate kao takvog. Možemo reći da je Šapićeva budućnost u Šapićevim rukama ili da zavisi od njegovog ponašanja do izbora.

Politički analitičar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.