Četvrtak, 06.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ukinuti plaćanje podsticaja za male hidroelektrane

(Фото М. Дугалић)

Srbija treba trajno da ukine plaćanje podsticaja za male hidroelektrane i tako spreči dalje uništavanje reka i izbegne dodatne gubitke za građane, a sredstva od naknada za podsticaje usmeri prema društveno korisnim projektima i zaštiti životne sredine, saopštila je organizacija SFP Adria, koja je deo Svetskog fonda za prirodu (World Wide Fund for Nature, WWF).

Kako je navedeno, građani Srbije će od avgusta plaćati skoro dvostruko veću naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, pa umesto 0,437 dinara po kilovat času (kWh), naknada od 1. avgusta iznosi 0,801 dinara po kilovat času (kWh).

„Iako je početkom godine Vlada Srbije donela odluku da će naknada koju plaća krajnji potrošač za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije ostati ista kao i prethodne godine, krajem jula je, ipak, usvojila Uredbu o izmeni uredbe o visini posebne naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije (OIE) u 2022. godini”, navode iz SFP Adria, prenosi Tanjug.

U saopštenju se navodi da je mesec dana ranije objavljen i izveštaj Agencije za energetiku, u kome se navodi da su na kraju 2021. godine na distributivnoj mreži bile priključene 353 male hidroelektrane (MHE), ukupne instalirane snage 247 MW, sa 2,9 odsto učešća u ukupnoj proizvodnji električne energije za prošlu godinu.

„Samim tim, može se zaključiti da je do 2021. godine u Srbiji nepovratno uništeno više od 300 kilometara reka”, navodi SFP Adria.

U Izveštaju se, takođe, navodi da Agencija priznaje da jedan od najvećih troškova predstavljaju gubici u distributivnoj mreži koji su u 2021. godini iznosili 11,73 odsto, gotovo identično kao 2019. godine (11,75 odsto).

„To dokazuje da ništa nije učinjeno da bi se smanjile ove veoma visoke vrednosti u odnosu na tehnički opravdane. Iz Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF ukazuju da bi se smanjenjem distributivnih gubitaka od svega dva odsto uštedelo više električne energije nego što je godišnja proizvodnja svih MHE iz sistema podsticaja za obnovljive izvore energije”, kažu u SFP Adria.

Dodaju da je jedina dobra vest ovih dana stigla iz Svetske investicione banke - EIB, koja je objavila dokument u kome se nalazi lista isključenih sektora i aktivnosti u kojima se između ostalih nalaze rudarstvo, hidroenergija i spaljivanje otpada.

Na tome su SFP, CEE Bankwatc h Network i Ekološko udruženje Rzav radili godinama, a rezultat je da komercijalne banke više ne mogu da finansiraju hidroenergetske projekte, bez da EIB prethodno ne izvrši detaljne provere projekata, što znači da će se preusmeriti na projekte nižeg rizika, rekla je saradnica SFP Adria na Programu očuvanja slatkovodnih ekosistema Nataša Milivojević.

Kako tvrdi SFP Adria, jasno je da, osim direktne štete po prirodu, pogotovo u kontekstu klimatskih promena i nepovoljnih situacija u pogledu hidroloških prilika, male hidroelektrane proizvode i značajne finansijske gubitke za celu državu.

Korist imaju samo povlašćeni proizvođači električne energije iz malih hidroelektrana, a ovo uvećanje naknada za zelenu energiju dodatno će uticati na račune građana, navodi se u saopštenju.

Ove cene dovode do preusmeravanja sredstava iz ruku potrošača u ruke vlasnika kapitala MHE, koje u 2021. godini iznose 31.571.350 evra, naveo je SFP Adria.

Podseća da je pre nepunih mesec dana u Federaciji BiH donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici, kojim se zabranjuje izgradnja novih malih hidroelektrana.

„Postojeći projekti će biti nastavljeni, ali izdavanja dozvola za nove više neće biti. Isto bi trebalo da uradi i Republika Srbija”, navedeno je u saopštenju.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.