O negovanju sreće kroz igru

Užice – U kraju iz koga se „užičko kolo” svetom proširilo, nedavno je obavljeno snimanje dela nacionalnog projekta „Srpsko kolo”, za dokumentarni film i serijal od 15 epizoda. U Užicu, koji je jedan od 15 gradova Srbije i pet Republike Srpske u kojima „Optimistik film” (nakon velikog uspeha ostvarenog dokumentarcem „Teslin narod”) snima „Srpsko kolo”, u ovom poduhvatu igralo je mnoštvo folkloraca na ovdašnjim mestima koja odišu tradicijom.

Taj nacionalni projekat, u režiji Željka Mirkovića, ostvaruje se u saradnji sa Ansamblom „Kolo”, SANU, Etnografskim muzejom Beograda, Srpskim nacionalnim savezom iz Pitsburga (SAD), Turističkom organizacijom Srbije i Nacionalnim ansamblom „Venac” s Kosova i Metohije, uz podršku Ministarstva za kulturu Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine, više naših gradova, Srpskog kulturnog centra „Opančići” iz Vašingtona.

– Kolo je energetska mašina duboko ukorenjena u naš DNK, odakle vuče svoju magičnu energiju i moć. Srpsko kolo je simbol sabornosti koje okuplja i stare i mlade, ujedinjuje srpski narod gde god da se nalazi u svetu, a postalo je deo Uneskove nematerijalne baštine 2017. godine. Dokumentarni serijal „Srpsko kolo” govori o značaju kola, njegovom poreklu, lepoti i specifičnostima. Ovo je priča o identitetu srpskog naroda, o negovanju sreće kroz igru – izjavio je reditelj i producent Željko Mirković, a prenosi portal grada Užica.

Značaj narodnog kola dobro znaju i užička vlast, javnost, folklorni entuzijasti te posvećeno čuvaju ovu tradiciju. Po rečima gradonačelnice Užica Jelene Raković Radivojević, žitelji ovog grada ponose se svojim istorijskim i kulturnim nasleđem, kao i srpskim kolom među kojima je užičko jedno od najpoznatijih.

– Cilj očuvanja folklora, autentičnih proizvoda užičkog kraja, onoga što čini užički duh i erski humor jeste da se ne zaboravi da su nam koreni dublji i dalji od momenta koji predstavlja naše prvo sećanje i saznanje. Čuvari tradicije, najvrednijeg što su nam preci ostavili, uvek su među najboljim promoterima kulturne baštine. Raduje nas što je užički kraj deo projekta „Srpsko kolo” i što imamo priliku da širu javnost upoznamo sa narodnim stvaralaštvom koje svaka nova generacija oplemenjuje, čuvajući njegovu izvornu suštinu – izjavila je gradonačelnica.

Organizator mnogih folklornih dešavanja u ovom gradu Goran Paunović, predsednik Udruženja građana „Era” (koje svakog leta organizuje međunarodni festival dečjeg folklora „Licidersko srce”), ističe da se u tipične igre užičkog kraja ubrajaju „četvorac”, „užička čarlama”, „rabadžijsko”, „kukunješ”, „prolomčica”, „ersko”, „povijorac”...

– Te igre se igraju na narodnim svečanostima, u otvorenom kolu koje se uvek kreće nadesno i u kome se igrači, naizmenično muškarci i žene, drže za ruke. A uglavnom se uče u narodu, prenose generacijama, dok ih mladi igrači usavršavaju u folklornim društvima i svuda predstavljaju – kazuje Paunović.

– Posebnost igre na našem području jeste da se igra na celom stopalu, sitnim koracima, vedro, uspravnog stasa, ponosito, tako da se dobija utisak da se igrač ljulja, cuca, trese, trupće, drma... Kolena i sredina stopala sve vreme su na istoj osi – opisuje Vlastimir Veljović, rukovodilac ansambla narodnih pesama i igara u udruženju „Era”.

Đorđe Delić, umetnički rukovodilac KUD „Sevojno”, podseća da je i tradicionalno dvoglasno pevanje ovog kraja „iz vika” upisano na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije:

– U KUD „Sevojno”, pored toga što negujemo folklorno nasleđe, posebnu pažnju poklanjamo pevanju „iz vika”. Kako bismo sačuvali te stare usmene „zapise” i preneli ih novim generacijama – navodi gradski portal tu Delićevu izjavu.