Sreda, 30.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

„Olujni” azilanti u kampovima UN

Podaci iz Milanovog dosijea pokazuju da se u toku akcije ’Oluja’ sklonio u kamp UN u Kninu, koji je bio smešten u bivšoj kasarni JNA, zvanoj Južni logor, iz kojeg su ga unproforci, u grupi od 38 Srba, predali hrvatskim vlastima kako bi im dozvolili da ostale ’štićenike’, po njihovoj želji, mogu prevesti u Srbiju

Nekoliko dana pred ovogodišnjicu velikog egzodusa srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine u avgustu 1995, poznatog i pod kodnim nazivom „Oluja”, beogradsku kancelariju „Veritasa” posetio je Milan Nenadić (70), izbeglica iz severodalmatinskog sela Štokovo kod Drniša, i postavio nam dva jednostavna pitanja: da li može konačno i bezbedno, 27 godina od izgnanstva, posetiti svoje selo i da li mu pripada bilo kakva naknada štete za vreme koje je, po izručenju iz kampa UN, proveo u hrvatskom zatvoru. Odgovori su mnogo složeniji od pitanja. Pri tome imam na umu i omiljenu uzrečicu sad pokojnog Branka Lubovca, potpredsednika vlade RSK u mandatu Đorđa Bjegovića: „Pitaj slobodno, ne pada se na pitanjima, pada se na odgovorima.”

Podaci iz Milanovog dosijea pokazuju da se u toku akcije „Oluja” sklonio u kamp UN u Kninu, koji je bio smešten u bivšoj kasarni JNA zvanoj Južni logor, iz kojeg su ga unproforci, u grupi od 38 Srba, predali hrvatskim vlastima kako bi im dozvolili da ostale „štićenike”, po njihovoj želji, mogu prevesti u Srbiju.

Po raznim izvorima, kroz taj kamp prošlo je između 1.500 do 2.000 osoba, uglavnom srpske nacionalnosti, među kojima i 115 dece. Neki su, koji su bili bliže, sami peške došli u kamp, a neke su pripadnici UN i drugih međunarodnih organizacija celog avgusta te 1995. godine skupljali po opljačkanim i popaljenim selima severne Dalmacije i dovodili u kamp. U njemu je, zahvaljujući nekolicini lekara koji su ostali s pacijentima u kninskoj bolnici, utočište našlo i više desetina pacijenata. Taj kamp su svakodnevno opsedali pripadnici hrvatske vojske tražeći „ratne zločince” među njihovim azilantima, u koji im, zahvaljujući odlučnosti pripadnika UN, nije dozvoljavan ulazak.

Azilanti su se u kapu relativno brzo organizovali tako što su izabrali svoje predstavnike, koji su ih prestavljali i prema komandi kampa, i prema neprijateljskoj strani, ali i prema medijima i drugim domaćim i međunarodnim organizacijama za ljudska prava. Azilanti su sami proveli anketu ko želi napustiti Hrvatsku, a ko želi ostati u Krajini pod hrvatskom vlašću.

Velika većina je bila za odlazak u Srbiju, ali problem su im bile hrvatske vlasti, koje su i dalje tražile da uđu u kamp i pohapse „ratne zločince”. Na kraju je između njih i predstavnika UN postignut kompromis – Hrvati su sa spiska izbeglica, koji su dobili od komande kampa, odabrali 38 „ratnih zločinaca”, koji su im 16. septembra 1995. predati na „milost i nemilost”. Istog dana ostali „štićenici”, u 15 autobusa, prevezeni su u Srbiju, gde su dobili izbeglički status. S azilantima iz kampa UN u Kninu u Srbiju je prevezeno i oko 200 Srba koji su bili internirani u zadarske logore za civile.

Pored kampa UN u Kninu, nekoliko desetina Srba iz severne Dalmacije i Like takođe se sklonilo u kampove UN u Rašteviću, Bribirskim Mostinama, Bjelopolju, Jezercu, Babin Potoku i Donjem Lapcu, a još nekoliko desetina s Banije sklonilo ih se u kamp Kuplensko, u kojem su se odranije nalazile muslimanske izbeglice iz AP Zapadna Bosna, koji je takođe bio pod kontrolom UN. I iz ovih kampova većina azilanata će takođe biti prevezeno u Srbiju. Nažalost, neki su i stradali.

U kamp UN u Korenici, u kojem je bio smešten češki bataljon, 5. avgusta sklonili su se Zdravko Sovilj (1969), Srbin, i Nebojša Mažar (1960), od oca Hrvata i majke Srpkinje, koji je odrastao sa Srbima u Korenici i sa njima ostao i kroz rat. Računali su da su bezbedni u kampu, posebno Nebojša, kojem je žena radila kao kuvarica u tom kampu. Međutim, sutradan je u kamp upalo pet naoružanih hrvatskih vojnika i tražili od komandanta kampa da im pomenutu dvojicu nakratko pozajmi „radi razgovora i traženja nekih informacija”, uz obećanje da će ih brzo vratiti nazad. Hrvatski vojnici su odveli Zdravka i Nebojšu, usput ih vodali kroz Korenici u maltretirali. Nebojšu su odveli u gospićki zatvor i osudili na četiri godine zatvora zbog oružane pobune, a Zdravka su streljali, zajedno s Milivojem Vrčkom, još jednim Hrvatom, koji je i do rata i kroz rat živio u Korenici, kojeg su zatekli kod njegove kuće. Treba li posebno i isticati da niko nije ni krivično, ni materijalno odgovarao za likvidaciju Zdravka i Milivoja i za maltretiranje Nebojše.

Elem, među onih 38 „ratnih zločinaca” iz kampa UN u Kninu, predatih hrvatskim vlastima, našao se i već pomenuti Milan Nenadić, kojeg su teretili da je, zajedno sa Eraković Smiljom i Klisurić Nikolom, u naselju Maovice, u toku rata, pojedinačno ili u grupi, nasilno ulazio u kuće vlasnika hrvatskih žitelja, iz kojih je uzimao i odnosio kućanske aparate, nameštaj, lamperiju i ostale vredne stvari, a potom kuće palio. Sve troje su iz kampa u Kninu odvedeni u pritvor u Šibeniku, gde ih čuvari nisu mazili. U nalazu lekara specijaliste sa VMA, kabinet Gastro, od 28. maja 2001, izdatog na ime Milana Nenadića, piše: „Zbog maltretiranja u zatvoru u toku rata ima oštećenje bubrega, od strane psihijatra proglašen kao PTSP.”

Županijski sud u Šibeniku, rešenjem od 10. januara 1996, protiv Smilje i Nikole, a nakon što je javni tužilac odustao od gonjenja, obustavlja krivični postupak i ukida im pritvor, dok je Vojno tužilaštvo u Splitu 11. januara 1996. protiv Milana podiglo optužnicu i za oružanu pobunu, a dan kasnije rešenjem Vojnog suda u Splitu oređen mu je i pritvor, po kojem je iz šibenskog prebačen u splitski zatvor, koji mu je rešenjem istog suda od 21. marta 1996. ukinut radi odlaska na razmenu zarobljenika, koja je i obavljena dan ranije na punktu UNTAS-a u Lipovcu.

Ni Milan, ni „Veritas” ne raspolažu dokumentacijom šta je dalje bilo s postupcima koji su pokrenuti protiv njega. Postupak pred Vojnim sudom u vezi s oružanom pobunom trebalo je da bude obustavljen po službenoj dužnosti pozivom na Zakon o oprostu (pomilovanju). Ostaje otvoreno pitanje šta je s onim postupkom u vezi s ratnim zločinom zbog kojeg je i bio izručen iz kampa UN, koje delo nije ni pod „oprostom”, niti zastareva. Zbog toga sam mu savetovao da ne ide u Hrvatsku dok prethodno ne proveri, najbolje preko nekog hrvatskog advokata, šta mu je s tim postupkom. Rekoh mu i da je odgovor na drugo pitanje u uskoj uzročno-posledičnoj vezi s prvim.

Na kraju Milan postavi i treće pitanje: „Da li je pametno čačkati mečku, jer bi raspitivanjem mogao oživeti možda već zatureni ili zaboravljeni predmet?” Na njegovo posljednje pitanje samo sam slegnuo ramenima i rekao mu: „To moraš sam odlučiti.” Uz kiselkasti smešak zahvalio mi je na razgovoru i savetima. Po izgovorenim rečima i po govoru tela dobio sam utisak da ga Dalmacija i „rodna gruda” neće uskoro videti.

Dokumentaciono-informativni centar „Veritas”

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.