Petak, 07.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Naprednjake pogodio govor Vladete Jankovića

Potaknut jednim od onih tvitova kojim nas glupi telefoni po nekom algoritmu svaki čas bombarduje, potražio sam u „Guglovom” pretraživaču reči: „Vladeta Janković govor.” U roku od 0,26 sekundi zapljusnuo me je talas jednoumnih naslova koji su, svi odreda, slavili govor i govornika. Evo ih redom: „Istorijski govor Vladete Jankovića”, „Govor za pamćenje”, „Govor Vladete Jankovića zaboleo naprednjake”, „Govor Vladete Jankovića posle kojeg skupština neće biti ista”, „Vladeta Janković govorom u skupštini prekinuo jednoumlje”.

Ako se izuzme jedan dvosmislen naslov na portalu „N­ova.rs”, koji glasi „Naprednjake je baš zaboleo govor Vladete Jankovića”, jedino je štrčao onaj kojim portal „Pink.rs” obaveštava čitaoce da je „Vladeta Janković zloupotrebio mesto predsedavajućeg skupštine”.

Odavno se klonim napadnih i odveć intrigantnih naslova jer iskustvo svedoči da tekstovi koji ih prate ne odgovaraju probuđenim očekivanja. Ipak, znatiželja je ovoga puta bila jača. Pitao sam se, naime, šta bi to Vladeta Janković mogao istorijski da kaže.

Naravno, gvozdeni zakon tabloidnog novinarstva ni ovoga puta nije popustio. Osim, ukoliko se pod „istorijskim” ne podrazumeva rimejk nekog davno napisanog govora.

Za one koji, poput mene, nisu uživo pratili skupštinski prenos, postoji „Jutjub”. Uprkos očiglednosti trenutka, u jednom momentu morao sam da proverim datum, jer je sličan govor mogao biti održan i 1992, kada je govornik bio u zenitu svog političkog aktivizma, ili 2005, kada je na vlasti bila jedna od njegovih partija, ili bilo koje druge godine od povratka parlamentarizma u Srbiju do danas, a izvesno i pre.

Govor me je, da pređem na stvar, neodoljivo podsetio na opšta mesta koja su se mogla pročitati u referatima i čuti na kursevima za polaznike škola za demokratiju, civilno društvo i mlaćenje prazne slame. Ukratko, besedio je Janković tamo gde nema slobodnih izbora nema ni demokratije, a to znači ni istine, slobode, poštenja i pravde. Da je održan 1789. godine, govor bi nesumnjivo snažno odjeknuo. Četvrt milenijuma docnije, makar izgovoren i u srpskom parlamentu, te reči zveče trivijalno.

Ako se pak htelo reći da izbori u Srbiji – na osnovu kojih je formiran parlament čijoj konstitutivnoj sednici je predsedavao sam Janković – nisu bili slobodni, onda nas to vodi do paradoksalnog zaključka da je i on sam, po ko zna koji put, izabran na neslobodnim izborima pa ni njegova reč ne vredi mnogo. Jedinu novost, makar i besmislenu, uneo je onaj deo u kome se dovode u pitanje sve odluke koje su donosile skupštine koje nisu bile plod slobodnih izbora. Kada bismo se držali školskih principa za koje se Janković deklarativno zalaže, to bi nas vratilo u sredinu pretprošlog veka i Miloševo doba. Počevši, naime, od Svetoandrejske skupštine – kada se začinje moderni parlamentarizam u Srbiji – nijedna skupština nije formirana u skladu s idealom slobodnih izbora na koje se poziva.

Da je stvarno želeo da kaže nešto istorijsko, ili makar novo, onda je umesto opštih mesta morao da se fokusira na stvarne probleme koji su u korenu današnjih izbornih manjkavosti. Nije, naime, dovoljno reći da RTS treba da daje podjednak prostor i vlasti i opoziciji. Toga, uostalom, od kada postoji RTS nikada nije ni bilo. Setimo se da je Srpska radikalna stranka, mada je na izborima dobijala i 30 odsto glasova, bila potpuno marginalizovana u medijskom prostoru – uključujući i RTS. Od svih medija, SRS je bila prisutna jedino na radio Fokusu i u listu „Velika Srbija”. Tek kada su Toma i Vučić otišli iz SRS-a, dobili su nesrazmerno veliki prostor u medijima koje je kontrolisao DS. Nema, drugim rečima, ništa novo u činjenici da je RTS politički pristrastan. Novost bi bila da je predsedavajući iskoristio priliku da ukaže na razloge iz kojih je to tako. Ne treba duboko zagrebati pa da poteče gnoj taložen više decenija u medijskoj sferi. Mehanizam koji omogućava pristrasnost RTS-a uspostavljen je u vreme kada je na čelu RTS-a bio čovek postavljen upravo voljom tadašnje stranke Vladete Jankovića. Uostalom, čak ni upravljačka nomenklatura u RTS-u od tada nije bitno menjana, tako da se i danas radi onako kako je svojevremeno projektovano. Što se grbo rodi vreme ne ispravi, niti za tim ima želje jer ovakav RTS, iz različitih razloga, odgovara i vlasti i opoziciji koje god stranke da ih čine.

Lamentiranje nad ulogom parlamenta u odnosu na izvršnu vlast i predsednika u situaciji kada partijska rukovodstva odlučuju o poslaničkim listama, odnosno kada se glasa za liste, a ne za poslanike deluje naivno. A znamo da poslanik Janković nije naivan. Jedina osoba koja u ovoj zemlji ima nedvosmislen demokratski legitimitet je predsednik države koji se bira neposredno. Tako predviđa Ustav, koji je, istina, nedovoljno jasan po pitanju da li imamo predsednički ili parlamentarni sistem. Logikom partijske hijerarhije sva ostala lica u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti su na ovaj ili onaj način postavljena na te pozicije, a odlučujući uticaj na ta postavljenja ima partijski vrh. Tako je u svim partijama. Da je hteo da kaže zaista nešto novo, Janković je mogao da se založi za promenu izbornog sistema. No, u tom slučaju otvara se pitanje da li bi on i njemu slični majstori političko-stranačkog uspinjanja ikada više bili u prilici da sednu u poslaničke klupe. Ovakav parlament, ponovimo prethodni zaključak koji se odnosio na RTS, odgovara i vlasti i opoziciji koje god stranke da ih čine jer je samo na taj način moguće ustanoviti političku klasu kojoj pripadaju i vlast i opozicija.

Ne mislim da je Janković zloupotrebio poziciju predsedavajućeg. Još manje da je to, kako se tvrdi u podnaslovu jednog teksta, bilo sramno. Ničeg posebno sramnog, kao ni na bilo koji način posebnog i različitog u odnosu na opšti prosek nije bilo u Jankovićevom govoru. On je, kao što to čine svi, iskoristio priliku da pred kamerama iznese svoje i smatranje svoje političke grupe. Nepristojno je, međutim, a ničim nije utemeljeno, insistiranje da su upravo on i njegova grupa garant slobode i demokratije. Postoji razlika između promovisanja opštih vrednosti i sakrivanja partikularnih interesa iza opštih vrednosti. Reakcije poslanika u skupštini svedoče da je nastup Vladete Jankovića različito shvaćen u dva tabora.

Što se naknadnih osvrta tiče, opozicioni mediji slavili su Jankovićev govor, a ne odbranu parlamentarizma. Mediji naklonjeni vlasti nisu se time mnogo bavili. Da li je to izraz želje da se pređe preko uvrede ili je, kako izveštava portal „Nova”, naprednjake baš zabolelo njegovo izlaganje, ostaje da se vidi.

Nadajmo se da je u pitanju ovo prvo i da će i opozicija tako shvatiti taj gest. U suprotnom, govor Jankovića će ostati zabeležen kao izazov kojim je počela nova sezona rijaliti programa koji na svom Drugom programu prenosi RTS.
(Autor je profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu)

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

"Врана врани очи не вади"!
Све сте то лепо рекли али где је 50 милијарди долара које су однете на приватне рачуне ДОС- оваца, после доношења криминалног закона о приватизацији 2001. О томе је писао Мајк Хадсон, амерички публициста. За део се зна: Маловићка, реформатор нашег Правосуђа купила је стан у Вашингтону за 4 милона долара а где је остало...!!!?
Етика памфлета
Владета је стари Београд, а ово је нови.
Miki
Ko gubi izbore, ima pravo da se ljuti. Ali ne i da filozofira i ništa ne kaže.
ljuba
Što ne ulože pare u nove medije i pričaju šta žele. Niko im ne brani. Oni bi hteli da privatni mediji pišu i prikazuju ono što njima odgovara. Taj film neće gledati jer privatni mediji imaju svoju politiku uređivanja i svoje interese.
Darko
Ako privatni mediji dobiju nacionalnu frekvenciju, imaju i posebnu odgovornost
vlada
Mozda radikali i nisu imali pristup medijima u vreme demokrata ali sigurno nisu satanizovani kroz tabloide kao danasnja opozicija.
georgije maric
Bili su nipodastavani, sto je mnog veca uvreda od " satanizovanja" ma sta to znacilo. Pri tom su imali uvek znatnu podrsku biraca.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.