Subota, 01.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAZGOVOR NEDELjE: JORGOVANKA TABAKOVIĆ, guverner Narodne banke Srbije

Pred nama su izazovi možda veći nego ikada

Uprkos suši i eskalaciji sukoba u Ukrajini, ostajemo pri oceni da će se inflacija u narednom periodu smanjivati
(Фото НБС)

Pre tačno deset godina Jorgovanka Tabaković je u Skupštini Srbije izabrana za guvernera Narodne banke. Praktično je u drugom šestogodišnjem mandatu. Tim povodom u intervjuu za naš list govori o rezultatima rada, kursu, inflaciji, privrednom rastu, izazovima…

Čini mi se da imate, u novijoj istoriji, najduži staž na tom mestu? Da li je bilo guvernera sa dužim „angažmanom” od vas u istoriji NBS uopšte?

Jedini guverner u istoriji naše centralne banke sa dužim mandatom je Đorđe Vajfert, jedan od osnivača Narodne banke Srbije, koji je na mestu guvernera proveo 26 godina. Međutim, jedino merilo rada guvernera su rezultati, odnosno dužina perioda stabilnosti koju, u saradnji sa ostalim državnim organima, uspe da obezbedi. Pokušajte da od osnivanja NBS sve do danas pronađete duži period u kojem je Srbija imala stabilnost kursa, cenovnu stabilnost i manje problema u bankarskom sektoru. Nećete pronaći. Funkciju guvernera prihvatila sam kao dužnost da radim dobre i korisne stvari za državu i za građane Srbije. Želim da opravdam poverenje onih koji su verovali u mene, da opravdam poverenje predsednika Vučića, koji me je predložio, i građana koji su glasali za njega i vrednosti čiji je on simbol. Ponosna sam što trajemo jer traje naš pristup, kojem građani deceniju ukazuju poverenje.

Kad podvučete crtu, šta je učinak vašeg desetogodišnjeg rada na tom mestu?

Još nije vreme da se podvuče crta. Iako smo mnogo toga uradili tokom prethodnih deset godina, izazovi su pred nama, možda veći nego ikada. Ipak, Srbija je danas nesumnjivo ekonomski znatno jača zemlja nego pre 10 godina. Radili smo mnogo i predano da obezbedimo stabilnost koja je bila neophodna da se sprovedu snažne reforme, ekonomija pokrene, započne značajniji priliv kapitala, što nas danas čini otpornijim na spoljne šokove. To nisu samo moji rezultati već i učinak zajedničkih napora predsednika, vlade i NBS. Deset godina rada i svakodnevnog rešavanja problema, bez preteranog eksponiranja, opravdava moje reči s početka prvog mandata, da nisam tu da budem prezenter bilo čijih stavova i interesa, već guverner NBS koji donosi odluke u interesu Srbije. Deset godina stabilnosti kursa, jačanja bankarskog sektora i osam godina niske stabilne inflacije, uz stalni razvoj kadrova i davanje prilika mladim ljudima, uz kontinuirano, ali oprezno uvođenje inovacija u platnom sistemu, slika su Narodne banke. Podjednako sam ponosna i na činjenicu da smo uvek istrajavali u svojim stavovima, čak i kada smo u njima bili usamljeni. Uvek sam se protivila negativnim i nultim kamatnim stopama koje obesmišljavaju vrednost novca i štednju i uvek sam bila protiv štampanja novca koje se pod različitim nazivima primenjivalo u svetu. Iz današnje perspektive jasno je i zbog čega.

Upravo stabilnost kursa dinara, koju posebno ističete kao odličan rezultat, mnogi kritikuju. Kažu da je kurs precenjen i da umesto politike fleksibilnog, odnosno plivajućeg kursa, vodite politiku fiksnog kursa? Šta kažete na to?

„Stabilnost nema alternativu”, moja je maksima. U stabilnosti se susreću interesi svih – i građana, i privrede, i države, i domaćih i stranih ulagača, i institucija i pojedinaca, i poverilaca i štediša. Zato mi je drago što je sve manje onih koji relativnoj stabilnosti dinara prema evru imaju šta da prigovore. Stvarnost ih je najbolje demantovala. A danas, u uslovima kada je neizvesnost na globalnom nivou znatno povećana, dozvoljavanje prekomernih oscilacija kursa samo bi dodatno doprinelo povećanju neizvesnosti i u privredi i kod građana.

Na desetogodišnjicu rada ne možete da kažete da je inflacija, a to je uz kurs glavni posao NBS, pod kontrolom. Štaviše, rekla bih da je izmakla kontroli. Rekli ste u maju da neće preći 10,5 odsto, a ona je za sada, prema podatku za jun, 11,9 odsto. Ovih dana s nestrpljenjem čekamo podatak za jul, koji takođe može biti visok. Da li ste mogli više da uradite na obuzdavanju inflacije i da je polijete hladnom vodom, kako to kaže Kristalina Georgijeva?

Pre svega, aktuelna inflacija nije samo srpski problem već svetski, i u najvećoj meri joj je i uzrok u dešavanjima izvan Srbije. Volela bih da vidim zvaničnu instituciju, centralnu banku, koja je tokom prethodnih godinu dana uspela da „pogodi”, odnosno na pravi način projektuje intenzitet i dugoročnost inflatornih pritisaka. Inflacija jeste na nivou koji ste naveli, ali je u uporedivim zemljama još veća. Na zaboravite ni da se osam godina pre toga u Srbiji kretala na nivoima od oko dva odsto. Takođe, bazna inflacija je skoro dvostruko niža od ukupne, a sve to uz znatno nižu referentnu kamatnu stopu, čime obezbeđujemo i dalje povoljne finansijske uslove za privredu. Da li smo inflaciju mogli da polijemo hladnom vodom? Onaj deo koji je u vezi s globalnim faktorima svakako nismo. Niti to može ijedna centralna banka. Tu je reč o svetskim cenama energenata, industrijskih sirovina i primarnih poljoprivrednih proizvoda, a to je, nažalost, najveći deo aktuelne inflacije. A tamo gde možemo da sprečimo prelivanje to i radimo, pre svega čuvanjem stabilnosti kursa, finansijske stabilnosti i postepenim povećanjem prvo repo stope, a onda i referentne kamatne stope.

Da li ostajete pri tvrdnjama da će inflacija u drugom delu godine početi da pada? Podsećam da će struja u narednom periodu poskupeti, a to povećanje će svi ugraditi u svoje cene.

Kada govorimo o inflaciji u narednom periodu, oba ključna rizika na koja smo ukazivali poslednjih meseci – poljoprivredna sezona i trajanje sukoba u Ukrajini – nažalost, ostvarila su se. Suša će se svakako negativno odraziti na cene hrane na domaćem tržištu, dok je dodatna eskalacija sukoba u Ukrajini već imala za posledicu dodatni rast već izuzetno visokih svetskih cena energenata. U takvim okolnostima, i dalje ostajemo pri oceni da će se inflacija u narednom periodu smanjivati, ali mislimo da nije realno da to bude pre poslednjeg kvartala ove godine. Najavljeno poskupljenje struje je u skladu s našim projekcijama i uključeno je u njih.

Poslednjih godina na meti ste kritika raznih udruženja bankarskih klijenta koja tvrde da štitite banke, a ne dužnike, da ste stali na stranu banaka i slično. Šta kažete na optužbe? Radi se o naplati naknade za obradu kredita, a poslednjih dana od vas traže i da zaustavite banke u povećanju naknada. NBS je najavila da priprema paket kojim će zaštititi standard građana od povećanja bankarskih naknada.

I kada je reč o ovom pitanju, NBS ima odgovornu dužnost da pomiri više suprotstavljenih interesa, pronađe tačku u kojoj se oni susreću u najvećoj mogućoj meri i da zatim bude izložena kritici sa svih strana. Banke jesu važne za našu ekonomiju, ali je neprihvatljivo da nemaju sluha za potrebe klijenata i da zaboravljaju da bez privrede i građana ni one ne bi postojale. Pripremamo paket mera u vezi s naknadama banaka upravo da bismo zaštitili standard građana Srbije jer pred njima svi polažemo račune, zbog njih postojimo i radimo.

Građani i privreda su sve zaduženiji. I sadašnje, ali i buduće dužnike, najviše zanima koliki rast kamata u budućnosti mogu da očekuju? NBS je povećavala referentnu kamatu u nekoliko navrata, evribor je takođe porastao.

Iako je u apsolutnom iznosu zaduženost porasla, treba imati u vidu da je to praćeno rastom stvorene vrednosti naše ekonomije, kao i rastom zarada građana, na čemu predano radimo poslednjih 10 godina. NBS je imala odmeren i postepen pristup pooštravanju monetarne politike, kako bi kredibilno reagovala na inflatorne pritiske, ali istovremeno vodeći računa o kontinuitetu privrednog rasta. Naša reakcija bila je brza, blagovremena, ali postepena. Postepenost zatezanja monetarne politike ukazuje da, iako rast kamatnih stopa može biti nastavljen, ne treba očekivati njihovo naglo povećanje. Trenutno se nalazimo u ambijentu značajnijeg rasta globalne inflacije, u kojem povećanje kamatnih stopa treba da deluje kao „lek” radi ponovnog uspostavljanja kontrole nad inflacionim pritiscima, kao i da bi u određenom trenutku, po ponovnom uspostavljanju stabilnosti cena, trend kamatnih stopa mogao biti i preokrenut.

Pošto Narodna banka pravi projekcije rasta bruto domaćeg proizvoda, kakva su sada vaša predviđanja za ovu i narednu godinu? MMF, ali i drugi svetski ekonomisti, kažu da je recesija neizbežna. Šta vi kažete na to?

Sa predsednikom i vladom radimo sve što je u našoj moći da rast bude što veći. Domaći faktori će nastaviti da i dalje doprinose privrednom rastu. Međutim, najveća nepoznanica jeste privredni rast u najvećim evropskim zemljama, koje su naši najveći spoljnotrgovinski partneri. Razlog je neizvesnost u snabdevanju energentima iz Rusije i pojava prvih signala recesije u ključnim evropskim ekonomijama. Niko sa sigurnošću ne može da kaže da li će ključne evropske zemlje uspeti da izbegnu recesiju. U takvim okolnostima privredni rast Srbije je i dalje moguć i realan jer imamo efekte aktiviranja ranijih i konstantan priliv novih investicija, diversifikovali smo ekonomiju u prethodnom periodu, a imamo i sve veće državne investicije.

Na šta ste posebno ponosni za proteklih deset godina? Da li je bilo nešto što nije moglo da se uradi ili sprovede?

Ponosna sam na to što je NBS postala tačka oslonca i institucija od poverenja. To što nismo uradili, uradićemo. Imam s kim i imam za koga – u poslovnom, ali i u ličnom smislu. Uvek naglašavam da su svi rezultati postignuti u saradnji s predsednikom i vladom, s timom mladih ljudi u Narodnoj banci. Kvalitet tog tima i način na koji se borimo za rezultat Srbije, i u vreme najvećih kriza, smatram svojim najvećim uspehom.

 

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Deficit Srbije u razmeni sa inostranstvom je preko 5 milijardi evra. Koliko je tome doprineo kurs jakog dinara?
Vojislav Guzina
Skoro fiksni kurs dinara koji nerealno iskazuje i dugove i sve druge ekonomske vrednosti, to je njen desetogodišnji rezultat.
Lula
U Titovo vreme guverner narodne bake je bio i gospodin Vojin Guzina koji gospodin i intelektualac
Горан NS
Vlast i služi za to da nas upozori da nas čeka najgore vreme do sada. Šta ste vi drugo mislili?
branislav
Od njihove kuknjave Narodu koji grca se sve smucilo...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.