Sreda, 05.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Šta novo donosi potpisani Temeljni ugovor

Iznete pravne i politikološke okolnosti potvrđuju da Temeljni ugovor zaista jeste važan i dragocen iskorak, iskorak koji Crnu Goru može povesti iz anahronog sekularizma koji hermetički razdvaja državu i crkvu putem izgradnje kooperacije države i crkve, a na kom su već daleko odmakle zemlje poput Nemačke u evropskim ili Srbije u regionalnim okvirima
Патријарх Српске православне цркве Порфирије и црногорски премијер Дритан Абазовић (Фото Танјуг)

„Mi već imamo Temeljni ugovor sa Bogom. Temeljni ugovor su naše svetinje, koje nas povezuju sa Bogom i koje smo branili i odbranili, i koje ćemo opet braniti...”, po sećanju beležimo reči ovogodišnje Trojičindanske besede mitropolita Joanikija izgovorene u manastiru Stanjevići. Pažljiviji pratioci uzburkanih državno-crkvenih odnosa u Crnoj Gori zasigurno će se setiti kako je, upravo mitropolit Joanikije pre tri godine o istom prazniku izgovorio reči zakletve o odbrani svetinja, čime je otpočela litijska borba. Ta borba je još jednu svoju pobedu doživela potpisivanjem Temeljnog ugovora između Srpske pravoslavne crkve (SPC) i Crne Gore. Šta to novo u pravnom poretku Crne Gore unosi, svojom sadržinom, ovaj pravni akt? Može li potpisivanje Temeljnog ugovora, nakon što je proživljena agonija njegove hiperpolitizacije, u budućnosti biti osnova za unošenje daha svežine u ustavni model odnosa države i crkve u Crnoj Gori? Odeljci koji slede pokušaće da, prvenstveno kroz pravničku optiku, naznače skicu odgovora na postavljena pitanja.

Potpisivanjem Temeljnog ugovora Crna Gora se izvukla iz „ofsajda” diskriminatornog postupanja, u kome se nalazila čitavu deceniju. Naime, crnogorske vlasti zaključile su sporazume sa Svetom stolicom, islamskom i jevrejskom zajednicom, ali je je zaključivanje ugovora sa SPC, identičnog obima prava i obaveza, i uz razumljivo uvažavanje specifičnosti konkretne verske zajednice, a što jeste razlog zašto se ugovori između države i verskih zajednica uopšte i potpisuju, ignorisano i odbijano. Time je Crna Gora činila kontinuiranu povredu čl. 9 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava (EKLjP), koji se odnosi na slobodu veroispovesti! Potvrdu ovog stava nalazimo u sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, kao čuvara i tumača EKLjP. Ovaj sud je u slučaju „Riječ života protiv Hrvatske” utvrdio da, „kada postoje zaključeni sporazumi s drugim verskim zajednicama, izostanak zaključivanja sporazuma sa onim verskim zajednicama koje to žele” (a SPC je konstruktivnim pristupom takvu želju iskazivala!) „predstavlja diskriminaciju kada vlada za takvo razlikovanje nema objektivno i razumno opravdanje”, pri čemu se, prema slovu jedne druge presude („Besarabijska mitropolija protiv Moldavije”) „nepotkrepljeno ozbiljnim dokazima pozivanje na ugroženi nacionalni interes” (ili tzv. falsifikovanje istorije) ne može smatrati objektivnim i razumnim opravdanjem. Jasno je, dakle, da je imperativ usvajanja evropskih vrednosti pluralističkog društva nametao obavezu Crne Gore da potpisivanju ugovora sa SPC, najzad, pristupi!

Potpisivanje Temeljnog ugovora donosi i čitav niz pozitivnih pomaka kada je u pitanju pravni položaj SPC u Crnoj Gori. Izdvojićemo samo dva najznačajnija takva pomaka – ona koja se odnose na tekst Preambule i odredbu o jemstvu vršenja javnih ovlašćenja od strane SPC.

Iako nema pravno obavezujući karakter, tekst Preambule u delu koji se odnosi na kontinuitet misije i subjektiviteta SPC u Crnoj Gori, počevši od 1219. godine višestruko je značajan. On je najpre izraz uvažavanja od strane države činjenice crkvenog samoodređenja i autonomije, a što je u potpunosti na liniji poštovanja evropskog standarda utvrđenog još jednom strazburškom presudom prema kojoj „verske zajednice tradicionalno postoje u vidu autonomnih struktura, a njihova se autonomija nalazi u samom središtu slobode veroispovesti” (slučaj „Hasan i Čauš protiv Bugarske”). Nadalje, stav iznet u Preambuli, polazeći od njene pravne prirode, može biti od značaja i kada su u pitanju uloge preambule – interpretativna i simbolička. Prva se odnosi na tumačenje i primenu odredbi ugovora u praksi, a druga se odnosi na uvažavanje društvene i političke činjenice da potpisivanje Temeljnog ugovora dolazi nakon što se, za potvrdu i odbranu stava iznetog u ovom delu Preambule, bezmalo plebiscitarno, na litijama izjasnila ubedljiva većina pravoslavnog stanovništva Crne Gore.

Kada je pak u pitanju odredba kojom Crna Gora jemči SPC vršenje javnih ovlašćenja, odmah na početku treba istaći da samo korišćenje termina jemstvo razoružava prvu otrovnu strelicu odapetu prema ovoj odredbi, o tome kako se javna ovlašćenja mogu poveriti samo zakonom, a ne i aktom nižim od zakona, kakav je Temeljni ugovor. Kritičarima ove odredbe je tako promaklo da jemčiti nije sinonim za poveriti, te da verske zajednice, pa time i SPC, već imaju poverena određena javna ovlašćenja zakonima, i to onim o slobodi veroispovesti, o opštem obrazovanju i drugim. Eksplicitno pominjanje javnih ovlašćenja SPC, nasuprot nezahvalnoj, a učestaloj praksi po kojoj se do potvrde o njihovom postojanju dolazi tumačenjem, može, s obzirom da ona (javna ovlašćenja), prema stavu domaćih autora predstavljaju indiciju javnopravnog subjektiviteta, biti od koristi i u još jednom pogledu. Reč je o procesu dalje afirmacije SPC kao javnopravnog subjekta u Crnoj Gori. Ovo tim pre što se sličan zaključak u pogledu pravne prirode izvodi na strani Rimokatoličke crkve, navodno zato što ona sa Crnom Gorom ima zaključen međunarodni ugovor. Međutim, prema stanovištu nemačke teorije koja je u pogledu državno-crkvenog prava najuzoritija u Evropi, svi ugovori sa crkvama i verskim zajednicama moraju biti tretirani identično u pogledu ranga i sadržine, bez obzira na to da li se formalno posmatraju kao međunarodni ili ne.

Naposletku, sva je prilika da potpisivanje ovog akta može biti kamen spoticanja i ove crnogorske vlade. Još se mastilo od potpisivanja nije osušilo, a najavljeno je, od strane DPS-a, pokretanje postupka izglasavanja nepoverenja vladi. Ako ta inicijativa ne uspe, interesantna se mogućnost nadvija na horizontu. To bi, naime, moglo da znači, svakako ne u usko pravnom smislu, ali u implicitnom i značajnom politikološom smislu da je Temeljni ugovor dobio i naknadnu podršku parlamenta. Time bi njegov legitimitet bio i dodatno osnažen!

Iznete pravne i politikološke okolnosti potvrđuju da Temeljni ugovor zaista jeste važan i dragocen iskorak, iskorak koji Crnu Goru može povesti iz anahronog sekularizma koji hermetički razdvaja državu i crkvu, putem izgradnje kooperacije države i crkve, a na kom su već daleko odmakle zemlje poput Nemačke u evropskim ili Srbije u regionalnim okvirima. Ako se to i ostvari, prevazići će se tragični jaz o kojem je pisao profesor Darko Tanasković, jaz između „predsekularnosti u Crnoj Gori i postsekularnosti u Evropi”.

Istraživač-pripravnik Instituta za uporedno pravo

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragomir Olujić Oluja
1) Temeljni ugovori se sklapaju isključivo između država – stoga je Temeljni ugovor Vlade CG i SPC ništavan; 2) u TU nema “kontitnuiteta misije i subjektivnosti SPC u Crnoj Gori, počevši od 1219.” – ne može ga ni biti, SPC je osnovana 1920. a 1855-1920. u CG deluje autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva; 3) “javnopravni subjektivitet” se stiče upisom u Evidenciju verskih zajednica, što SPC nije učinila – u Evidenciju su upisane Mitropolija crnogorsko-primorska i Eparija budimljansko-nikšićka…
Bolje SPC nego SKJ
1) Ako se temeljni ugovori "potpisuju samo između država", kako to da je država CG potpisala i uvažava takve ugovore sa Katoličkom Crkvom i Islamskom zajednicom? 2) SPC je dobila autokefalnost 1219. godine pa sigurno nije "osnovana 1920. godine". 3) Mitropolije SPC su naravno deo SPC pa je njihov upis u praksi isto što i upis same SPC. To da je komunistima-ateistima SPC trn u oku svuda gde postoji, i da je njima uništenje SPC glavni cilj je poznato, ali njihove laži (više) ne prolaze.
dodo
1920. je SPC obnovljena a ne osnovana.
Пропуст?
У тексту Темељног уговора нема ни речи о признању српског језика, у смислу употребе тог језика у пракси СПЦ у Црној Гори, а такође нема ни речи о признању српске ћирилице као писма које се употребљава у пракси СПЦ у Црној Гори. Зашто се о томе није водило рачуна? Велики пропуст!
INRI
@Propust, u pravu ste ali u Crnoj Gori se govori samo jedan jezik - srpski. Crnogorski jezik nikada nije postojao. To što na artiklima piše "MNE" ne znači da državi Crnoj Gori pripada i takozvani "crnogorski jezik". Drugi jezik koji se koristi u Crnog Gori je Albanski. Sve što je suprotno tome spada u kategoriju iskrivljene istorije. Ko želi da živi u lažima - neka izvoli i neka priča "crnogorskim jezikom". Njegovo lično pravo. U svakom slučaju, Srbija treba da tuži CG i BiH za krađu jezika!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.