Sreda, 05.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: MATIJA BEĆKOVIĆ, pesnik i akademik

Besramna je laž da je mržnja jača od ljubavi

Nemala čast ukazuje se jednom stihu ili jednoj reči ako se štampa sama na celoj stranici. Ostavio sam prostora da svako domisli još nešto ili dorekne ono što misli da nije rečeno
Велико јунаштво би било кад бих ове стихове читао на јавним местима, а да не будем хоспитализован (Фото: А. Васиљевић)

„Dođi iako ne možeš”, i to je sve. Bez suvišnih pokreta, izraza, ljubav traži baš ono što je nemoguće i jedino je tada prava. Realno nije njen domen, zato opet kaže: „I tamo gde nikad nisi bila/ Nadao sam se da ću te sresti.” Jednostavno, kao što je lišeno komplikacija sve što je istinito, nižu se stihovi nove, a opet prepoznatljive poeme „Najnajnija” Matije Bećkovića, u izdanju Srpske književne zadruge. Eliptičnost njenih poetskih iskaza vodi u širinu, pa se opet vraća onom mestu iskrenosti od kojeg se ništa ne može sakriti, gde svako pred sobom vidi šta je pravo, a šta nije. U stvarnosti, u društvu, u srcu. „Ti si meni ja...”

Vaša nova poema sačinjena je od ljubavi. Kako to da prizivate ovo osećanje sada kada ga svuda ima najmanje?

Ne može se reći da ljubavi nema ni onda kad je jedva ima. Čak se čini da je moćnija što je manja, a pogotovo nevidljivija. Kao u modernoj nauci. Zato sam bio oprezan. U ovoj poemi odlučio sam se za mikrodoze. Biće dovoljan jedan stih dnevno našte srca.

Vraćate li se time i poemi „Vera Pavladoljska” i svemu što ju je pratilo?

Sve liči na razbijen mozaik čiji komadići pripadaju mojim davno napisanim ljubavnim pesmama. Kao u nekoj vrsti kaleidoskopa, neprestano se rastavljaju i sastavljaju. Možete da se usredsredite na jednu kockicu, a možete i na ceo mozaik. Može se čitati pojedinačno i kao celina, od početka do kraja. Postoji čak i jedva skrivena fabula.

Vraćate li se sebi više nego pre?

Da sam od sebe odlazio – lakše bih odgovorio na vaše pitanje. Međutim, nemam običaj da napuštam sebe. Možda vi nešto znate što ja ne znam. Najbolje je da pitamo Šerloka Holmsa. Ako iko zna – on zna.

Kako ste došli do naslovne reči „najnajnija”?

Prvi put sam tu reč upotrebio u poemi „Učini mi ljubav”, koja počinje stihom „Učini mi ljubav, dušo najnajnija”. I odmah je bila uočena kao dotad nečuvena. Toj reči je lep esej posvetio Dragan Lakićević. Na tepanju smo odrasli. Bez tepanja nema ljubavi. A čini se da je u naše vreme i tepanje postalo neka ugrožena disciplina.

Ako kažete da ove iskrene reči u naše vreme zvuče naivno i prevaziđeno, a čak bi onaj ko ih koristi mogao da zaglavi u Institutu za mentalno zdravlje, šta to onda govori o ljudima?

U ovim vremenima se ne maše emocijama. Veliko junaštvo bi bilo kad bih ove stihove čitao na javnim mestima, a da ne budem hospitalizovan. Oni su više za ličnu upotrebu. Čitaju se unutrašnjim glasom. Najbolje je da niko ne čuje.

Svetom vlada manjina koja ima moć i novac. Zašto je mržnja jača od ljubavi, zašto uvek strada pozitivac koji voli, kao što je bio Če Gevara, vaš literarni junak?

Besramna laž je da je mržnja jača od ljubavi. Propalo je sve što je mržnja rađala i stvarala s toliko vere i prolivene krvi. I da po ko zna koji put ponovimo: mržnja je sama po sebi laž. Laž je sve što je s mržnjom o bilo kome rečeno i o bilo kome napisano. „A po Pavlu i da planine pomeraš/ Ništa si ako i ljubavi nemaš!”

„Najveća ljubav ostaje bez reči”, jedan je od vaših stihova. Da li zbog toga beline dopunjuju ove sentence i time stvaraju neobičnu formu knjige?

Nemala čast ukazuje se jednom stihu ili jednoj reči ako se štampa sama na celoj stranici. Ostavio sam prostora da svako domisli još nešto ili dorekne ono što misli da nije rečeno. A šta sve može stati na jednu stranicu jedva možemo i da zamislimo. Svaki stih i mogući naslov, ili početak nove nenapisane pesme. A svaki od tih stihova možda bi se mogao pronaći i u mojim ranijim ljubavnim pesmama.

„Ljubav nije ljubav ako može da prođe.” Šta jeste ljubav?

Svaka nova definicija bi zvučala otrcano. Ljubav izmiče definicijama. U tome je njena neodgonetljiva tajna. Ostaje samo ona jedna definicija: Bog je ljubav. I ljubavi ima koliko i Boga. „Seti se pesnika koji ne postoje/ A jedino vrede zbog ljubavi svoje.”

Kako nas određuje ono što volimo?

Kad bi nas nešto konačno odredilo, bilo bi i kasno. A to je najmanje interesantno. Kad je bilo šta jasno i određeno, time je obično i završeno. Ljubav je nepredvidiva. Nesvesni deo je najbitniji. A kreacija je prava ako je nesvesna.

Nekada su od ovakvih reči nastajala velika dela, i Njegoš je pisao najlepše ljubavne stihove. Navršeno je 50 godina od razaranja Njegoševe kapele na Lovćenu...

Pre pola veka srušena je kapela na Lovćenu, u kojoj je po svom amanetu počivao vladika crnogorski Petar Drugi Petrović Njegoš. Uzalud je ustala Srpska pravoslavna crkva i listom svi najznačajniji naučnici, istoričari umetnosti, arhitekte, pesnici, stvaraoci iz svih republika, da je odbrane. Nikada ni oko čega nije bio jednodušan sav misleći svet Jugoslavije kao tada, protiveći se takvom varvarstvu. Crkva je ućutkana, Njegoš kidnapovan i razvladičen, preseljen u mauzolej kao Lenjin. Nije zapamćen slučaj da je nekom vladici podizan mauzolej za inat i uprkos protivljenju njegove crkve. Decenijama je po Drugom svetskom ratu pisano i učeno da Njegoš nije držao ni do svog vladičanstva, ni do svoje crkve, ni do svoje vere. Najzad je došlo vreme da se učini kraj toj otmici, da se kapela obnovi, a ne da se mauzolej ruši. Besmisleno je da se peva: „Lovćen nam je oltar sveti/ U njega smo svi zakleti!”, a da oltara nema. Vladika Rade se u međuvremenu premestio na ikonu kao Lovćenski Tajnovidac, pa je pravda i da počine u svojoj grobnoj crkvi, kako ne bi bio jedini svetac i vladika na čijem se grobu ne drži opelo i gde ne gori sveća.

Život je, kao i ljubav, pun paradoksa, kao u stihu „Ako se ne javim, znaćeš gde sam”. Ima li nade za nas ovakve, za čitav svet koji je isti takav?

Nade ima i za nas, i za svet, čim se ovakve knjige još štampaju i ovakvi razgovori vode. I u svakom sledećem trenutku dobijaju drukčije značenje i poruku. Nadajmo se da će u budućim, toplijim vremenima ove reči zvučati kao svedočenje da nismo živeli bez emocija u oskudnim i hladnim vremenima.

Vaš šerlokovski kačket je i na korici ove knjige, međutim, po vrućini nosite šešir Mome Kapora, a u vašoj knjizi piše: „Ne umire se za umrlima.” U kojim trenucima osećate besmrtnost života?

Baš u danima kad nosim šešir Mome Kapora, pripaljujem cigaretu upaljačem Dušana Radovića, prebiram brojanice ave Justina Popovića, pišem penkalom Milovana Đilasa, sedim ispod slike „Sumrak Lovćena”, koju mi je darovao Petar Lubarda, kotrljam lopticu voska koju mi je pružio Atanasije Jevtić i okružen sam fotografijama Stevana Raičkovića i Mihiza, gledam Amfilohijevu ikonu i osećam besmrtnost i ljubav koja se preliva na oba sveta...

Kako ste čitali nedavno objavljene dnevničke zapise Milovana Đilasa?

Đilas mi je rekao da će njegov dnevnik biti moja autobiografija, da sam mu ja dao ideju da vodi dnevnik, ali da sam to zaboravio, što on takođe napominje. Uverio sam se da je zapisao svaku reč koju sam izgovorio, a da ja to nisam znao. Srećom, tako je bolje, da sam znao, sve bih pokvario. Ovako je to ispala jedna poema o ljubavi i prijateljstvu. Ono što je u tom dnevniku najpotresnije jesu stranice posvećene njegovoj preminuloj supruzi Štefaniji, koje smatram najlepšom ljubavnom pesmom na srpskom jeziku.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

богатство језика
Може ли неко да адекватно преведе на руски језик „најнајнија”?
Zoki
Prvo prevedite na srpski.
lingvista
Da je devedesetih godina ljubav nadjačala mržnju ne bi bilo ni rata. Ali, laganje i samoobmanjivanje je kod nas neizbežni folklor. Može li neko da odredi formu reči „најнајнија”? Super-superlativ, pleonazam...
ObicnaBaba
-Treba razlikovati , mislim, pojmove LJUBAV I STRAST. Ljubav prema deci i roditeljima. Ljubav bi trebalo da bude nesto neprolazno i nepromenljivo. Sa ljubavlju se radjas, mrznja se nauci, tako nekako...
Борис М. Бања Лука
Академик на нивоу, као и увијек. Љубав може да умине, али мржња никада.
Galla
Moze se uminuti mrznja ako se nadje snage i oprosti! Na nama je!
Stevo
Simvol grča koji nikad da popusti!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.