Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Opasni otpad završava u običnim kontejnerima

Kako bi se povećala stopa reciklaže baterija i sijalica, neophodno je da se lokalne samouprave pobrinu i obezbede dovoljan broj mesta za bezbedno odlaganje
Од око 600 тона продатих батерија у нашој земљи, само 17 тона се рециклира

Daljinski od televizora, pa onaj kojim se menjaju kanali, zidni sat, većina interaktivnih dečjih igračaka – samo su neki od predmeta za koje su nam neophodne baterije. I za svaki od njih potrebna su bar dva komada. Istraživanja pokazuju da u proseku svaki građanin godišnje potroši oko kilogram baterija. A od oko 600 tona, koliko se u istom periodu proda, samo 17 tona baterija se reciklira. To je jako malo, a razlog je nepostojanje infrastrukture za odlaganje istrošenih baterija, objašnjava za „Politiku” Sanja Knežević Mitrović, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u.

– Da bi građani bili motivisani da pravilno odlažu ovaj opasan otpad treba im omogućiti da što brže i jednostavnije stignu do mesta na kojem to mogu da učine. Ali ima i još nešto, sakupljačka mreža nije razvijena jer država ne daje podsticajna sredstva operaterima za izvoz ovog otpada. Postoji nekoliko ritejl kompanija koje to rade o svom trošku u okviru društveno odgovornog poslovanja – kaže Sanja Knežević Mitrović.

Kako u Srbiji ne postoji postrojenje za reciklažu baterija, kompanije moraju da plate četiri evra po kilogramu kako bi se u inostranstvu one pravilno tretirale. Toliko bi koštalo i bilo kog savesnog građanina kada bi pozvao firmu koja se bavi sakupljanjem i transportom da joj preda istrošene baterije. A u celoj zemlji ovo radi – samo jedna firma.

– I na to se odrazila činjenica da nisu predviđeni nikakvi podsticaji, a oni su izostali jer u Srbiji ne postoji postrojenje za reciklažu. Da postoji, država bi pomagala i sakupljanje baterija. Međutim, slučaj sa sijalicama nam pokazuje da ni to nije dovoljno. U našoj zemlji postoji reciklažni centar koji bi mogao da reciklira četiri puta više sijalica nego što je godišnji prosek. Dok se na srpsko tržište godišnje plasira između 70 i 100 tona sijalica, reciklira se samo od pet do 10 odsto. Tako dolazimo do zaključka da je recept za podizanje stope reciklaže ovog opasnog otpada dobra zakonska regulativa, ali i razvijena infrastruktura za njegovo odlaganje – pojašnjava Sanja Knežević Mitrović.

Naša sagovornica podseća da je početkom godine donet Program upravljanja otpadom za period 2022–2031, koji predviđa rešavanje ovih problema uspostavljanjem 169 reciklažnih dvorišta širom Srbije. U praksi to znači da će svaka opština imati jedno ili dva mesta na kojem će se odlagati otpad kojem nije mesto u običnim kontejnerima: onaj kabasti, iskorišćena elektronska i električna oprema, otpadno ulje… I, naravno, baterije i sijalice.

Dok je kod baterija ljudima već na oko jasno da je reč o opasnom otpadu, svest o štetnosti sijalica nije toliko razvijena. A obe nose, ako se nepropisno odlože, rizik po zdravlje i životnu sredinu. Sijalica sadrži otrovnu živu, a baterije još i olovo i kadmijum.

– Nikako ne bi trebalo da ih bacamo u kontejnere. Teški metali ostavljaju teške posledice i na ljude i na okruženje, jer razgradnjom odlaze u zemlju i u podzemne vode. A ako završe na deponiji koja, svedoci smo da se to dešava, može da se zapali, teški metali će u vidu čestica dospeti u vazduh – pojašnjava naša sagovornica zašto su baterije i sijalice u kategoriji opasnog otpada.

NALED je, u saradnji s Gizom i privatnim partnerima, pokrenuo projekat „Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice” u okviru kog su na 13 fakulteta Beogradskog univerziteta postavljene posude za odlaganje starih baterija i sijalica. Takođe, ovoj akciji su se pridružili grad Kragujevac i beogradska opština Stari grad.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милентије
Али зато Агенција за заштиту животне средине јури фирме да плаћају то што загађују иако то не чине. Овде се види колико је та установа бесмислена. Србија никада загађенија, никада прљавија али битно да они наплаћују порез и дажбине од фирми.
Milos
U velikim trznim centrima ima kutija za odlaganje istrosenih baterija. Uvek su negde pri ulazu u radnju, Ja skupim 10-20 baterija ( ili koliko god) pa ponesem kad krenem u kupovinu
Никица
Мени је јуче пред децом особа која чисти те контејнере за одлагање рециклажног отпада (укључујући ту посебне преграде за електронски отпад и батерије) узела кесицу са батеријама из руке и убацила у велику канту у којој се налазио комунални отпад. Након што сам затражио објашњење - особа ми је објаснила да се сав отпад убацује у исти контејнер и да нема никакве сепарације! У питању је Ада Мол...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.