Petak, 07.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ, MINISTAR FINANSIJA CRNE GORE

Povećaćemo penzije, ali se nećemo zaduživati kod MMF-a

Primanja najvećeg broja starih građana debelo kaskaju za minimalnom zaradom i podnose najveći teret nove poreske politike, što je nedopustivo i radimo na tome da minimalna penzija bude 60 odsto minimalne zarade
Александар Дамјановић (лична архива)

Od našeg dopisnika

Podgorica – Ministarstvo finansija će obezbediti stabilne i održive javne finansije, uz sve izazove na domaćem terenu i sve teškoće spolja koje su posledica rata u Ukrajini. Građani Crne Gore mogu biti bezbrižni jer je sigurna isplata zarada, penzija i socijalnih davanja. Obaveza vlade je da građane sačuva od inflatornih šokova odgovornim upravljanjem i merama koje se sprovode, u skladu sa mogućnostima državne kase, kaže u razgovoru za „Politiku”, ministar finansija Crne Gore, Aleksandar Damjanović, odgovarajući na pitanje kakvo je stanje u državnoj kasi.

„Mnogo veće i finansijski jače države trpe posledice i pripremaju se za moguće jesenje dodatne šokove. Pojedine mere, poput prepolovljenih akciza na gorivo i smanjenje PDV-a već daju rezultate. Država će uraditi sve što može da zaštiti i građane i privredu. Primanja najvećeg broja penzionera debelo kaskaju za minimalnom zaradom i podnose najveći teret nove poreske politike, što je nedopustivo i radimo na tome da minimalna penzija bude 60 odsto minimalne zarade. Uz postojeće mere, plan je da se penzionerima obezbedi jednokratna podrška. Minimalna penzija biće povećana u septembru, a nadam se i pokušaćemo da se to desi i u januaru, da bi dostigla 270 evra. Već nakon ta dva koraka, granica minimalne penzije bi iznosila 60 odsto minimalne plate. Spremni smo, ukoliko bude najava nestašica ili dodatnih cenovnih šokova. Posebno je važno to što ćemo teret ove krize izneti bez povećanja opšte stope poreza na dodatu vrednost ili drugih, dodatnih poreskih opterećenja”, najavljuje naš sagovornik.

Da li se ukidanjem doprinosa za zdravstvo koje je sprovela prethodna vlada marginalizovao Fond zdravstva kojem u ovom trenutku treba blizu 70 miliona evra? Je li to teranje građana u privatne zdravstvene ustanove, preskupe za njihov džep?

Na taj način je stvorena jedna vrsta neizvesnosti u finansiranju Fonda za zdravstveno osiguranje. Značajna i krupna odluka je doneta bez analiza čime se dovelo u pitanje finansiranje zdravstvenih usluga i otvorio put za privatne zdravstvene ustanove.

U ozbiljnom dvomesečnom radu smo skenirali stanje i došli do pravih bilansa. Ispostavilo se da nedostaje oko 65 miliona evra za funkcionisanje Fonda zdravstva. To ćemo obezbediti i u saradnji sa Fondom i resornim ministarstvom, doći do održivih rešenja za funkcionisanje državnog zdravstvenog sistema.

Načinom ubiranja sredstava za budžet nezadovoljne su i lokalne samouprave?

Nova poreska politika uticala je negativno na lokalne samouprave, posebno one siromašnije. Potrebno je sistemsko rešenje za taj problem, umesto što je ostavljen „otprilike iznos” za pokrivanje razlike koju trpe opštine. One su za tri meseca ove godine izgubile 2,67 miliona evra prihoda, zbog čega je vlada taj novac nadoknadila iz tekuće budžetske rezerve. Za pokriće gubitaka opština po osnovu manje prihoda od poreza na dohodak fizičkih lica i legalizacionog fonda planirano je 15 miliona evra iz budžetske rezerve. Međutim, nemamo, toliko novca za ovu namenu. U julu je odlučeno da im se nadomesti 3,44 miliona evra za april i maj.

Kada se može očekivati rebalans budžeta?

Rebalans je planiran za septembar, tehnički je spreman, a jedini razlog zašto nije krajem jula je procena da treba sačekati efekte letnje turističke sezone. Nije dobro isplaniran budžet za ovu godinu, imamo neke novonastale obaveze kao posledicu preuzetih obaveza. Ni deficit za ovu godinu nije dobro planiran jer su projektovani fiktivni prihodi koji nemaju zakonskog pokriće. Moramo naći nove mere fiskalne konsolidacije. Ova vlada želi da bude i podrška privredi da odmrzne strateške projekte, uz prioritet da očuva i unapredi standard građana. Moramo biti realni i pružiti se koliki nam je guber. Sve što se radi mora da bude održivo u budžetu i da bude u skladu sa rastom ekonomske aktivnosti i produktivnosti.

Da li je počela da funkcioniše kompanija „Montenegro works”, formirana da unapredi upravljanje u državnim kompanijama?

Vlada Crne Gore je donela nedavno odluku o dobrovoljnoj likvidaciji preduzeća „Montenegro Works” iz više razloga, a pre svega zbog činjenice da skoro godinu  funkcioniše neodrživo, ali i nezakonito. Model rada MW-a bio je premnogo novca datog za čitanje već dostupnih revizija. Nema opravdanog razloga da ta firma na ovaj način nastavi da posluje, uz korišćenje i trošenje državnih resursa. Da bi se pretvorila u holding, ona nije smela biti nezakonito osnovana, bez uporišta u Zakonu o privrednim društvima koji bi morao da se menja, ili da se donese zakon o privrednim društvima u državnom vlasništvu. Morao bi da se menja i Zakon o tržištu kapitala, da bi se definisao superholding koji bi gazdovao svim akcijama državnih preduzeća. Ideja krovnog holdinga se ne može ovako ostvariti jer je potrebna izmena više zakona, odnosno duži vremenski period, a za to nema vremena s obzirom na to da se mora brže delovati da bi se uredilo stanje u (većinski) državnim preduzećima. Vlada će, u saradnji s međunarodnim partnerima, napraviti mehanizam za nadzor nad upravljanjem državnim kompanijama koji je održiv i zakonom zasnovan. Do kraja godine je planirano formiranje fiskalnog saveta kroz sistemski Zakon o budžetu i fiskalnoj odgovornosti i odgovarajuće direkcije u Ministarstvu finansija koja će se baviti fiskalnim rizicima državnih preduzeća, što je i imperativni zahtev naših evropskih partnera. Time ne da ćemo nadomestiti ovo što ova firma do sada nije uradila, nego ćemo mnogo više uraditi i prevazići njihov angažman u smislu onoga što država može da radi.

Planirate li u budžetu novac za najavljeni popis stanovništva?

Budžetom Uprave za statistiku (Monstat) za 2022. godinu je predviđeno oko 3,3 miliona evra. Pošto je potrebno više novca za tu namenu, predložićemo rebalansom budžeta odgovarajući iznos za popis. Vlada je početkom juna utvrdila Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, a o datumu održavanja će se konsultovati sa nadležnim odborom Skupštine Crne Gore. Za sprovođenje popisa je važno stabilno političko i društveno okruženje, a takođe je to jedno od značajnih pitanja koje treba rešiti.

Pošto u budžetu nema dovoljno novca da li će se spas potražiti u zaduživanju kod Međunarodnog monetarnog fonda?

Utvrdili smo da u budžetu nedostaje oko 170 miliona evra za ovu godinu. Projekcija je da će u 2022. za to i stvaranje fiskalne rezerve na početku naredne godine biti neophodno do 270 miliona evra. Potrebno je obezbediti i nedostajući novac za 2023. godinu koja je puna neizvesnosti. Ministarstvu finansija je najvažnije da obezbedi najpovoljniju moguću pozajmicu. Fokusirani smo na saradnju sa međunarodnim institucijama poput Svetske banke, EIB-a, BRD-a i sa domaćim likvidnim bankama. Obveznice nećemo emitovati, jer kamata nije povoljna. Crna Gora sada ne pregovara sa MMF-om o zaduživanju, a u razgovorima sa ovim značajnim partnerom bili smo otvoreni da čujemo sve mogućnosti koje bi država kao članica MMF-a mogla da koristi ukoliko bude potrebe. Videćemo da li će i kada eventualno biti finansijskog aranžmana i pod kojim uslovima. Ono što je sigurno, ni u jednoj opciji ne bismo pristali na smanjenje plata i penzija.

Ocenili ste da država gubi ozbiljan deo prihoda na tržištu prometa naftnim derivatima i na tržištu igara na sreću zbog neadekvatnog zakonskog okvira?

Državni budžet gubi, ali je smanjenje cene goriva istovremeno uspešna mera, s obzirom na to da je Crna Gora među državama sa najnižim cenama u regionu. Do polovine jula je budžet uskraćen za 10 miliona evra akciznih prihoda od goriva, ali je tih 10 miliona direktna podrška građanima i privredi da bi normalno funkcionisali. Bez obzira na smanjenje cena goriva na berzi koje smo imali nakon dužeg niza poskupljenja, ostali smo smo pri nameri da do 30. avgusta, do kraja sezone imamo umanjenje akcizne obaveze, što je oko 22 centa po litri i direktni je interes potrošača. Ovo je dobra poruka i kao jedna vrsta dopune turističkoj ponudi kako bismo bili cenovno konkurentni i da to osete i turisti.

Pored javnih i brojna privatna preduzeća duguju državi stotine miliona evra. Zašto se godinama gleda kroz prste čak i kontroverznim biznismenima čije bogatstvo sada interesuje i Specijalno državno tužilaštvo?

Znatno je uvećan poreski dug od momenta kada je prekinut moj šestomesečni mandat u Upravi prihoda i carina do izbora direktora na javnom konkursu. On sada iznosi oko 600 miliona, a kad sam bio u Upravi bio je oko 440 miliona evra. Porastao je delom i zbog metodologije obračuna zarada. Evidentno je da je bilo privilegovanih u dugogodišnjem periodu. Najvažnije je da se pokušaji zloupotrebe sprečavaju na vreme, a svi će najbolje pokazati patriotizam tako što će im zaštita budžeta i plaćanje obaveza biti iznad svega. Nadam se da će vladavina prava zaživeti, posebno uz promene u tužilaštvu i potrebnu političku zrelost da se dođe do najboljih, najkompetentnijih, nezavisnih rešenja za nosioce najodgovornijih funkcija u pravosuđu.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
Penzije su iluzija i taj penzioni sistem ce vrlo brzo da pukne.Ne samo kod nas.
Miroslav
koliko crnogoraca dobija srpske penzije i u kom proseku
Иван Грозни
Да би се пензија "добијала" потребно је остварити право на то. А тај број је сигурно мањи него број српских пензија из Аустрије.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.