Subota, 01.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Brisel komanduje restrikcijama gasa u zemljama EU

Manevrom da se odlučuje kvalifikovanom većinom umesto jednoglasno, kao do sada, politički vrh Evropske unije stekao je posebna ovlašćenja nad trošenjem energenta svih članica unije do marta 2023.
(EPA-EFE/Filip Singer)

Članice EU „uložiće sve svoje napore” da od sada do marta 2023. godine smanje potrošnju gasa za „ najmanje 15 odsto” ( u odnosu na svoju prosečnu potrošnju u poslednjih pet godina). Ukoliko, međutim, Evropska komisija uoči „ozbiljnu nestašicu gasa”, Brisel bi mogao da proglasi „najviši nivo uzbune”, i da uvede obavezne restrikcije potrošnje energenta na tlu EU u najavljenom periodu ( uz određena izuzeća pojedinih država i industrijskih grana). To su ključne odredbe novog EU plana za vanredne situacije, objavljenog u zvaničnom administrativnom glasniku Brisela, koji je stupio na snagu juče nakon neuspelog,  dvonedeljnog nadgornjavanja 12 država članica sa političkom upravom unije. U suštini, Brisel je stekao nadnacionalnu političku moć da do proleća 2023. godine obaveže članice EU (sem pojedinih, na primer Malte i Irske), da, pod određenim uslovima, zavede restrikcije potrošnje gasa  domaćeg stanovništva i privrede do, za sada zacrtanih, 15 odsto. Energetske berze, nezainteresovane preterano za političku pozadinu ove odluke, snizile su juče cenu prirodnog gasa na evropskom tržištu na najniži nivo u poslednje dve sedmice ( 190,87 evra za megavat sat).

„Berze imaju poverenja da će skladišteni kapaciteti gasa biti popunjeni u Evropi do kasne jeseni (sada su oko 72 odsto), shodno zacrtanim ciljevima EU. S obzirom na snižene isporuke ruskog gasa, brojne strepnje zbog snabdevanja tokom zime ostaju, te berze ostaju na primetnom oprezu”, preneo je juče „Blumberg” procenu analitičara „Enerdži Denmarka”.

U međuvremenu, na tlu, najjače evropske ekonomije, Klaus Miler, šef „Bundesnecagentura” (regulatora energetske mreže Nemačke), pohvalio je juče novousvojeni plan EU za vanredne situacije sa gasom.

„Ako sve zemlje u Evropi štede gas, to može da stabilizuje cenu možda čak i da je smanji i da doprinese tome da obezbedimo dovoljno gasa da preživimo jesen i zimu”, rekao je Miler za nemački javni servis ZDF, prenele su agencije.

Koliko proteklog vikenda, Đuzep Borelj,  šef evropske diplomatije, energično je stao iza predloga o snižavanju potrošnje gasa u EU za 15 odsto.

„To je pokazatelj kako se mi pripremamo za tešku zimu i kako mi organizujemo međusobnu saradnju udružujući rizike i resurse. Moramo da razvijemo pravu Evropsku uniju”, poručio je Borelj na svom blogu.

(EPA-EFE/Olivier Hoslet)

U ovoj fazi razvijanja „prave Evropske unije”, države članice izgubile su poslednju reč oko toga u kojim situacijama na svojim suverenim teritorijama proglašavaju „energetsku uzbunu” i koje sve mere su pritom, voljne da sprovedu. Uspon Brisela ka novoj energetskoj moći nad članstvom počeo je 20. jula, kada je prvi put obelodanjen predlog plana za vanredne „gasne situacije” koji u startu nije podrazumevao obaveznu jednoglasnu saglasnost, već odobrenje kvalifikovane većine, to jest 15 članica. Ta verzija je imala dva ključna predloga. Onaj od „ minus 15 odsto” i drugi, da „ države članice Briselu daju posebna ovlašćenja da uvede obavezne restrikcije energije u slučaju potpune obustave isporuka ruskog gasa Evropi”, preneo je dnevnik „Ajriš egzeminer” iz Korka.

„Rusija nas ucenjuje, koristi energiju kao oružje. Stoga, u bilo kojem slučaju, delimičnog ili totalnog prekida isporuka ruskog gasa, Evropa treba da bude spremna”, istakla je u obrazloženju prvobitne verzije plana, Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.

Otpor ovom planu odmah je izrazilo 12 članica EU, među kojima su se posebno istakle Francuska, Irska, Holandija, Poljska, sredozemno krilo unije, i Mađarska.

Portugalija je, kako je rekao Žoao Galamba, portugalski ministar energetike, „potpuno protiv” briselskog plana za vanredne situacije, jer „ ne uzima u obzir razlike među članicama”.

Umesto da Nemačkoj preporuči da aktivira njene nuklearke i smanji svoju gasnu krizu, Brisel tera nas koji smo se spremili za zimu, da im pomažemo, pritom na mala vrata uvodeći odlučivanje kvalifikovanom većinom, umesto jednoglasno, jetko je primetio mađarski premijer Viktor Orban.

Prvobitni predlog plana potom je delimično izmenjen, u delu u kojem Brisel ipak treba da izvrši izvesne tehničke konsultacije, pre nego što zasvira „ najviši stepen uzbune”. Na kraju, Mađarska je 5. avgusta jedina glasala „protiv” ove ozvaničene verzije „vanrednog gasnog plana EU”.

U međuvremenu,  „Gasprom” uniji isporučuje 20 odsto ranije ugovorenih količina gasa i najavljuje da je nastavak uobičajenog snabdevanja „nemoguć”, zbog već poznate sage oko dalje sudbine remonta turbina „Severnog toka 1” u Kanadi,  i transporta jedne iz Nemačke u Rusiju. Koliko će gasa iz Rusije stizati u EU, kao što i berze naslućuju, neizvesno je. A kada će Brisel proceniti da je vreme za „najviši stepen uzbune” i zavesti restrikcije gasa svima u EU, ostaje da se vidi.

Antrfile

Ukrajina zaustavila transport ruske nafte Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj

Tranzit 255.000 barela sibirske nafte dnevno preko Ukrajine za tržišta Mađarske, Češke i Slovačke, obustavljen je 4. avgusta, u najnovijoj fazi zaoštravanja odnosa Kijeva i Brisela sa Moskvom,  javile su agencije. Naime,  ukrajinski državni operater cevovoda „Ukrtransnafta” zaustavio je pumpanje ruske nafte kroz južni krak sistema „Družba” u EU, javile su RIA novosti, pozivajući se na rusku kompaniju „Transnjeft”. Do obustave ovih isporuka došlo je zato što je novac koji je „Gasprom” 22. jula usmerio „ „Gasprombanci” za namirivanje troškova ovog tranzita kroz Ukrajinu, zaustavljen na računima korespondentnih evropskih banaka–posrednika. I to zbog, odredaba, najnovijeg sedmog paketa sankcija EU protiv Rusije.

Ruski dobavljač te nafte „ Transnjeft” ističe da po najnovijim pravilima, korespondentske banke sa sedištem u EU koje upravljaju tokovima novca iz Rusije, trenutno nisu u mogućnosti da samostalno odlučuju o odobrenju za pojedinačne transakcije  i moraju da čekaju odobrenje nacionalnih vlasti.

U međuvremenu „Ukrtransnafta” insistira na 100 procentnom plaćanju unapred za njene usluge transporta nafte. Iz „Transnjefta” istovremeno poručuju da se tranzit preko Belorusije u pravcu Poljske i Nemačke, za sada nastavlja.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мр Радомир Шћепановић
Пољопривреда је основ сваке државе! Држава мора да субвенционише пољопривреду, као што финансира стране фирме са 10 000 €!
milan lala
Za 15 % smanjicete i prizvodnju a povecati inflaciju.Vrlo "mudra" politika.
ММ
Политика ЕУ све очигледније се удаљава од вредносних, етичких и демократских садржаја, и своди на просте појмове власти, моћи и доминације (ево видимо и стаљинистичког дириговања). У таквом садржају све мање има средишњих појмова политике, као што су одговорност, правда, слобода, врлина, аутономија итд. Политика се у ЕУ све више своди на оно што подмеће бриселска политичка бирократија.
Хронос
Није само Португалија како сте споменули против већ и Шпанија које купују Алжирски гас и то дуго година. Пре неки дан сте сами написали у једномм наслову да Пољска неће делити свој гас са Европом. Дакле Брисел не слушају ни они унутар ЕУ а зашто би они који нису чланице?
Мр Радомир Шћепановић
Баш ме занима како ће политички врх ЕУ да командује у децембру када се истроше гасе залихе и привреда оде у колапс!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.