Ponedeljak, 03.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ŠTA ZNAČE ESKOBAROVE PORUKE BEOGRADU I PRIŠTINI

Bez razgovora o ZSO nema suštinskog dijaloga

Može da bude reči samo o zajednici koja je dogovorena u Briselu, poručuje Zoran Milivojević, dok Srđan Graovac kaže da SAD žele postizanje novog sporazuma, tako da zaštite i albanske interese
(Фото EPA-EFE/Georgi Licovski)

Na sledećem sastanku u Briselu, najavljenom za 18. avgust, delegacije Beograda i Prištine mogle bi da razgovaraju i o sporazumu o formiranju Zajednice srpskih opština, a poziv na pokretanje ove teme uputio je i zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar. Kosovski Albanci skoro deceniju odbijaju da sprovedu tačke Briselskog sporazuma koje se odnose na ovo pitanje, dok Srbi godinama čekaju da bude formirana ZSO kako je dogovoreno pod okriljem Evropske unije, ali ne u skladu s takozvanim kosovskim ustavom. Posle dugog vremena glasne tišine, koja je dolazila iz EU kada je reč o primeni ZSO, Eskobar je odlučio da prekine zavet ćutanja i rekao da bi na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Albina Kurtija, krajem sledeće nedelje, voleo da vidi diskusiju na tu temu.

Kazao je i da se u potpunosti slaže s izjavom Đuzepa Borelja da ZSO treba da se formira bez odlaganja, ali ističe da zajednica ne može da stvara državu u državi, niti da se kosi s ustavom Kosova. „Jasno smo rekli da je ZSO prethodno dogovorena i zato o njoj mora da se diskutuje. Ali, ZSO ne sme da se kosi s ustavom Kosova, ne sme da stvara probleme u funkcionisanju Kosova i ne sme da bude država u državi. Postoji puno evropskih modela gde manjine mogu da zaštite svoje kulturno nasleđe i jezik u okvirima ustava. Mi bismo želeli da nađemo neke od tih primera i da ih iskoristimo kao vodič za implementiranje ZSO. Nadam se da ćemo o tome moći da razgovaramo u Briselu ovog meseca”, naglasio je Eskobar.

Premijerka u tehničkom mandatu Ana Brnabić nada se „konstruktivnom pristupu” u planiranom razgovoru Beograda i Prištine, kada bi trebalo da se sretnu predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Albin Kurti, ali da „ne očekuje bilo šta dobro”. „Ne vidim da postoji bilo kakav prostor s Kurtijem, jer kod njega ne postoji želja za razgovor. Plaši me i da je visoki predstavnik Evropske unije Đuzep Borelj rekao da oni ne mogu da nateraju Prištinu na bilo šta. Ali, o čemu mi onda razgovaramo kad je EU garant Briselskog sporazuma”, rekla je Brnabićeva. Nije saglasna s porukom Eskobara da bi ZSO trebalo formirati u skladu s kosovskim ustavom.

„Ako je to tako onda zaista nemamo o čemu da razgovaramo. Taj takozvani ustavni kosovski sud je rekao da način kako je ZSO dogovorena u Briselu nije u skladu s njim pa bi to značilo prilagođavanje već dogovorenog i garantovanog od EU”, rekla je Brnabićeva i dodala da bi to značilo da taj Briselski sporazum više ne važi praktično, što bi dijalog činilo besmislenim. A državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović kaže da je jedna od stvari o kojoj bi se konačno moralo razgovarati na sastanku na najvišem nivou sprovođenje Briselskog sporazuma, formiranje Zajednice srpskih opština.

„Dobro je što smo čuli i od Borelja i Eskobara da će to biti na dnevnom redu. Ali ono što onespokojava je drugi deo izjave gospodina Borelja, u kojoj, da tako kažem pilatovski pere ruke o tome da EU ne može da natera i primora prištinsku stranu da ZSO konačno i formira”, rekao je Starović. Uveren je da to nije u redu jer EU ima ulogu garanta Briselskog sporazuma i da ne treba zaboraviti da on predstavlja jedini krovni politički sporazum koji je zaključen između dve strane. Podseća i da je Briselski sporazum ratifikovan u pokrajinskom parlamentu u Prištini i da je samim tim stekao i zakonsku snagu, a njegovo sprovođenje, odnosno nesprovođenje, mora se obuhvatiti pitanjem vladavine prava.

Diplomata Zoran Milivojević kaže da je dobro što je Vašingtonu sazrela svest o tome da se ne može napredovati u dijalogu dok se ne ispuni Briselski sporazum. Za „Politiku” ocenjuje da činjenica da SAD stoje iza toga da se razgovara o ZSO pokazuje određenu promenu stava i vraćanje realnoj politici, jer to jedino može da omogući nastavak suštinskog dijaloga. „Kada je reč o ZSO, može da bude reči samo o zajednici koja je dogovorena u Briselu. Intervencije, promene ili revizije tzv. ustavnog suda Kosova nemaju mogućnosti da budu osnov za ozbiljan dijalog. Dakle dolazi u obzir primena samo po slovu Briselskog sporazuma. To što je neki sud osporio 23 tačke, apsolutno ne obavezuje srpsku stranu i nije u skladu s onim što Briselski sporazum predstavlja”, kaže Milivojević.

Naglašava da je reč o „sporazumu međunarodnog karaktera, zbog toga što je iza njega stala EU i time je on stariji od unutrašnjeg prava, dakle važe međunarodni propisi i nije podložno promenama. Unutrašnje zakonodavstvo mora da se uskladi prema tom sporazumu”. Milivojević dodaje da je reč o Briselskom sporazumu iz aprila 2013, koji je obrazložen dve godine kasnije i samo takva primena dolazi u obzir i da se o tome može razgovarati. „Naknadna tumačenja i svođenja na ono kako odgovara prištinskoj strani po tumačenju nekog ustavnog suda apsolutno nisu u skladu sa onim što znači Briselski sporazum i što je njegova međunarodnopravna podloga”, navodi Milivojević.

Analitičar Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac kaže da se o ZSO Eskobar bavi detaljnije, ali da stoji na stanovištu da i albanski interesi moraju biti zaštićeni. Za naš list navodi da se situacija zahuktava i spremaju se pregovori u kojima će Amerikanci voditi glavnu reč, kao i da se može očekivati u Briselu da će se povećati pritisak SAD da se formira ZSO jer je, kako kaže, to njima u interesu. „Vašingtonu je važno da zaokruže ovaj prostor u okviru ’Otvorenog Balkana’ i sada je potpuno jasno da oni taj projekat apsolutno podržavaju, a preduslov za to je formiranje ZSO, ali da albanski interesi budu zaštićeni. Amerikanci će insistirati u tim pregovorima da budu što manji ustupci učinjeni Srbima, ali da to bude toliko da i Beograd može prihvatiti. Sve u narednom periodu zavisi od pregovora”, navodi Srđan Graovac.

Navodi da ZSO suštinski nikada u potpunosti nije detaljno definisana i dodaje da je sigurno da nam SAD, u tim pregovorima, neće biti naklonjene. Na pitanje da li postoji opasnost da ZSO bude formirana po sadašnjim kosovskim propisima, i da bi u tom slučaju imala nadležnosti kao nevladina organizacija, Graovac odgovara da ta opasnost realno postoji, ali da je činjenica da ako bude išlo tim putem, onda se i ne može očekivati nikakav sporazum. „Amerikancima je u interesu da se sporazum postigne i da srpska strana bude time zadovoljna. Tako da će neki ustupci morati da se prave. Od novog sporazuma ne možemo očekivati da će Srbi na KiM dobiti autonomiju koja će imati nadležnosti kao Republika Srpska, čega se Albanci najviše pribojavaju, a to smeta i SAD i EU. Potrebna je i saglasnost Srbije, koja neće dati saglasnost ukoliko ne bude imala nadležnosti. Između te dve stvari moraće da se traži kompromis”, zaključuje Srđan Graovac.

Šta piše u Briselskim sporazumima:

* Početni korak osnivanje ZSO je usvajanje statuta

* Treba da ima predsednika, potpredsednika, veće, statut, odbor, administraciju, odsek za žalbe i zvanične simbole

* Može biti raspuštena jedino odlukom opština članica

*Opštine članice kroz ZSO imaju pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja i imaju pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja

* Ima reprezentativnu ulogu prema centralnoj vlasti i promoviše interese Srba

* Ima pravo da predloži amandmane na zakone i regulative relevantne ciljevima

* Može da pokrene postupak protiv svih akata ili odluka svake institucije koji utiču na vršenje nadležnosti ZSO

* Imaće svoj budžet koji će se puniti prilozima članova, prihodima od pruženih usluga, donacijama, novčanom podrškom Republike Srbije i kosovskih vlasti

* Delajući u ime asocijacije/zajednice, četiri gradonačelnika opština na severu će Ministarstvu unutrašnjih poslova predati spisak kandidata za mesto regionalnog zapovednika policije

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Trla baba lan
Nikakav "razgovor o ZSO" ne dolazi u obzir. Razgovori i dogovori su završeni odavno i sporazum je potpisan od obe pregovaračke strane i navodno nepristrasnog garanta zvanog EU. Sledi primena dogovorenog. Sve drugo je podvala i "trla baba lan".
Kopčanje pozadi
SAD nikada neće dozvoliti ZSO.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.