Država neće tolerisati kršenje uredbe o ceni hleba

Država je Uredbom o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba ograničila marže na sve vrste hleba, i to na 40 odsto. Ne postoji nikakva šansa da će biti tolerisano drugačije formiranje cena osim ovog koje predviđa uredba, izjavio je za naš list Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine turizma i telekomunikacija. Tržišna inspekcija će, prema njegovim rečima, kao i do sada, redovno kontrolisati primenu uredbe koja ni do sada nije kršena u meri koja bi bila zabrinjavajuća. Naprotiv, kaže Kandić, imali su mali broj pritužbi građana.

Uredbom o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna tipa 500 maloprodajna cena vekne je ograničena na 53,50 dinara, dok maksimalna proizvođačka cena iznosi 45,88 dinara. Prvi put je vlada ograničila marže i na sve ostale vrste hleba, i to zbog tog što je, kako su rekli, u prethodnom periodu došlo do velikog rasta cena namirnica ključnih za ishranu stanovništva.

Iz Unije pekara Srbije poručuju da sumnjaju da će trgovci pokušati da zloupotrebe ovu uredbu, te da ne očekuju da će doći do sniženja specijalnih vrsta hleba na koji marže idu i do 85 odsto.

Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, za „Politiku” je izjavio da će tražiti mišljenje resornog ministarstva i da će u narednih mesec dana, koliko je na snazi ova uredba, pokušati da je pravno bolje definišu kako bi na tržištu imala odgovarajuće efekte.

– Trgovci ne bi trebalo više da naplaćuju previsoke marže koje sada, u proseku, iznose 85 odsto proizvođačke cene. Na primer, tost hleb, koji u nabavci košta 85 dinara, u maloprodaji dostiže 180 i 200 dinara. Sa uredbom u marketima ne bi trebalo da košta više od 120 dinara, ali videćemo još kakva je situacija na tržištu. Iako je maksimalna marža ograničena na 40 odsto, pretpostavljam da će trgovci da bi zadržali iste cene uračunati i druge troškove poput rabata i superrabata, ulistavanja, polica… – objašnjava Pralica.

On dodaje da su oni već do sada ukazali na probleme s kojima se pekari suočavaju i naveli sve: povećane troškove proizvodnje, od energenta, problema s nedostatkom radne snage, cene transporta po jedinici proizvoda… Pralica je rekao i da pekari dobijaju od države brašno iz robnih rezervi po subvencionisanoj ceni da bi osnovnu vrstu hleba proizvodili jeftinije i, da nema te pomoći, hleb „sava” bi koštao najmanje 70 dinara.

Vojislav Stanković, agroekonomski analitičar, kaže da su cene prehrambenih proizvoda osetno veće, a to se posebno oseti na hlebu koji je dominantan u našoj ishrani.

– Uredbe nikada nisu dovoljno precizne, a maržu je jako teško ograničiti trgovcima. Verujem da će to kupci regulisati tako što će ići u nabavku tamo gde je jeftinije. Nama je najvažnije u ovom trenutku da na zalihama imamo dosta pšenice, rod jeste niži, ali pokriva domaće potrebe i ima dovoljno količina i za izvoz – kaže Stanković.

Inače, uredbom Vlade Srbije o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna tip 500 propisane su i kazne za one koji je ne poštuju. Tako je predviđena novčana kazna od 100.000 do dva miliona dinara dinara za pravna lica ukoliko ne proizvede i ne stavi u promet hleb iz ove uredbe. Za isti prekršaj predviđene kazne za odgovorno lice u pravnom licu iznose od 5.000 do 150.000 dinara, dok su kazne za preduzetnike od 10.000 do 500.000 dinara.

Uz pomenute novčane kazne može se izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.

Da podsetimo, nova ograničena cena hleba, poznatog pod nazivom „sava”, od 10. avgusta iznosiće maksimalno 53,50 umesto sadašnjih 49 dinara.