Četvrtak, 29.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZAPADNI BALKAN ISPREPLETEN AGENTURNOM MREŽOM

Javna je tajna da su špijuni među nama

Vesti o hapšenjima agenata ne kriju se od javnosti, ali sudbina mnogih od njih nije poznata. Na obaveštajnom tržištu igre su vrlo suptilne, kaže general Momir Stojanović
(Pixabay)

Oduvek je u našoj zemlji bilo špijunskih afera, ali za razliku od nekog ranijeg perioda, danas je sve češće izražena pojava da se u javnost iznese sve što se tiče rada službi kada je reč o špijunaži. Takav je i slučaj nedavno uhapšenog ukrajinskog obaveštajca Andrije Naumova.

Ovaj bivši pripadnik ukrajinske bezbednosne službe priveden je početkom juna na graničnom prelazu „Preševo” sa više stotina hiljada evra i dijamantima. On se trenutno nalazi u pritvoru u Nišu, a osumnjičen je za pranje para.

Andrija Naumova u Ukrajini terete za veleizdaju. Zemlju je navodno napustio 23. februara, nekoliko sati pre početka ratnog stanja. Tamo je radio na visokoj poziciji u glavnoj obaveštajnoj agenciji u zemlji – Službi bezbednosti Ukrajine (SBU), organizaciji nalik sovjetskom KGB-u.

Nepoznato je kada je on ušao u Srbiju i gde se uputio, a pod velom tajne je i njegova dalja sudbina – da li će i kada biti izručen Ukrajini.

U „slučaju Naumov” u startu je napravljena greška time što je uopšte objavljeno da je on uhapšen, kaže general Momir Stojanović, nekadašnji načelnik Vojnobezbednosne agencije (VBA). General smatra da bi Bezbednosno-informativna agencija (BIA) trebalo da napravi jednu dobru procenu na bazi onoga što Naumov svojom pozicijom i saznanjima poseduje.

U obaveštajnom svetu sa špijunima se trguje.

„Izručivanje takve osobe podrazumeva ustupanje nekih saznanja za koja smo mi zainteresovani kada su u pitanju Rusija i Ukrajina. Na obaveštajno-bezbednosnom tržištu nema ništa za džabe, ali su igre vrlo suptilne i mora se dobro proceniti šta je državni interes Srbije. Time što smo dali u javnost da je on uhapšen, sveli smo na minimum mogućnosti da se bilo šta ’kombinuje sa njim’. Hiljade američkih agenata uhapse u Rusiji, i obratno, ali to se ne objavljuje”, kaže Stojanović za „Politiku”.

Kada služba uhvati stranog agenta u svojoj zemlji i dokumentuje da se on bavi obaveštajnom delatnošću, umesto da ga uhapsi i tu informaciju podeli sa medijima, služba bi trebalo da ga prevrbuje. On tada postaje saradnik dvojnik.

„U toj igri on laže zemlju koja ga je angažovala, a našoj službi daje kvalitetne informacije. To je vrhunac rada u obaveštajno-bezbednosnom sektoru”, dodaje Stojanović.

Naš sagovornik ukazuje na neozbiljnost institucija u pogledu plasiranja ovakvih informacija javnosti.

„Mediji teže senzacionalizmu, ali da bi imali materijal, moraju da imaju i neke ljude u obaveštajno-bezbednosnom sektoru. Sve te informacije koje procure, pa i ove u vezi sa hapšenjem visokopozicioniranog ukrajinskog bezbednjaka, ne verujem da je tabloidima lično dao direktorat BIA, nego neki operativac. To govori o neozbiljnosti i hitno se moramo pozabaviti zaštitom službenih tajni u institucijama koje se bave bezbednošću”, smatra Stojanović.

Naš sagovornik dalje analizira da se u slučaju ukrajinskog bezbednjaka otvara nekoliko mogućnosti u radu službi.

„Pametna služba bi saznala je li on radio za rusku stranu pa je otkriven od matične ukrajinske i zbog toga pobegao i eto zatekao se na teritoriji naše zemlje. To daje jednu dimenziju slučaju. Postoji i mogućnost da on uopšte i nije saradnik ruske službe, već neke druge”, smatra naš sagovornik.

Da li je Srbija pogodno tlo za vršljanje stranih špijuna? Bivši načelnik VBA odgovara da je ceo zapadni Balkan isprepleten agenturnom mrežom.

„Prisustvo stranih službi na zapadnom Balkanu je preventivno. Problemi zapadnog Balkana su granice, multietničnost, opterećenost prošlošću i sve to iziskuje visok stepen rizika da se bezbednosna situacija može usložiti. Da ne bi vodeće zemlje bile zatečene, one su preventivno prisutne, prikupljaju informacije o dešavanjima u Bosni, Srbiji (naročito na Kosovu), Severnoj Makedoniji, Albaniji... Ozbiljne zemlje žele da kontrolišu ovdašnju krizu i da je usmeravaju po meri svojih interesa, a

kod nas su mnoge stvari i ’na izvol’te’ te je to još jedan problem”, zaključuje general Momir Stojanović.

Brojne špijunske afere koje su se u Srbiji nizale jedna za drugom ostale su bez nekog jasnog epiloga. Upućeni kažu da to i nije ništa čudno, jer se obaveštajna delatnost odvija duboko sakrivena, pa je takav i njen epilog...

U novembru 2019. godine, u medijima je objavljen snimak kojim se navodno dokazuje da je zamenik ruskog vojnog atašea, a zapravo špijun Georgij Kleban, plaćao izvesnog srpskog zvaničnika ili oficira u Zemunu. Posle toga je Kleban, koji je par godina aktivno učestvovao u javnom i vojnom životu zemlje, ispraćen iz Srbije. Nikada nismo saznali šta je bio cilj njegovih aktivnosti, a pojedini su smatrali da je ovom aferom vlast zapravo samo želela da u drugi plan baci jednu drugu aferu.

Špijunskom aferom proglašen je slučaj bivšeg američkog marinca, bivšeg pripadnika specijalne američke jedinice „Foke” Danijela Dejvida Korbeta, koji je na kraju 2017. u Beogradu uhapšen jer kod njega (u takozvanom štek stanu) nađen pištolj CZ-99 sa izbrisanim brojem. Mediji su pisali da je on trebalo da likvidira nekoga važnog. Korbet je polovinom juna 2019. oslobođen optužbi i nepoznato je gde se sada nalazi.

U septembru 2016. godine agenti BIA uhapsili su Čedu Čolovića, srpskog i hrvatskog državljanina, koji je proglašen saradnikom hrvatske Sigurnosno-obaveštajne agencije (SOA). Zvaničnici iz Zagreba su to opovrgavali. Organizovan je brz proces, i on je pred Višim sudom u Beogradu, na zatvorenom suđenju, navodno priznao da je bio hrvatski špijun. Osuđen je na tri godine zatvora. Upućeni su tada upozorili da su ovaj slučaj, a pogotovo medijska kampanja koja ga je pratila, neuobičajeni i nelogični i da je, po svemu sudeći, u pitanju nekakva politička manipulacija.

Poznata je i afera „Havana sindrom”. Ovaj misteriozni sindrom koji navodno pogađa američke diplomate i obaveštajce u mnogim zemljama sveta, od 2016, aktuelizovan je u našoj zemlji vešću da je jedan agent CIA evakuisan iz Srbije zbog toga što je imao simptome karakteristične za „Havanu”: migrenu, mučninu, vrtoglavicu i poremećaj pamćenja.

Mnoge od špijunskih afera na kraju samo dobiju svoju propagandnu dimenziju. Politička manipulacija izražena je u skoro svim segmentima društva, a tema misterioznih stranih agenata koji vršljaju Srbijom zgodna je za manipulaciju svake vrste.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikola
Spijuni su medju nama. Kvare nasu idealnu vezu. :))
Juraj
Pa sada svi skoro javno. Samo čekamo kad će maltene kao nekad Aleksa Žunić, sreski špijun, da ponosno štampaju vizitkarte,
iz Niš
Ima u Srbiji i nedodirivih i tolerisanih špijuna koji imaju sva moguća prava...
Gvozden
Naravno, svaki koji radi za ili je ikad radio za NGO, i slicne organizacije je Spijun.
A kancelarija NATO?
Šta ima da pričamo o špijunima kad u svim našim bezbednosnim strukturama, pa i fakultetu političkih nauka i fakultetu za bezbednost, NATO ima svoje zvanične (nisu tajne) kancelarije sa obaveštajnim oficirima koji upravljaju «našom» administracijom (namerno ne kažem državom).
Игор Г.
То су они за које се зна, проблем су они за које се не зна.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.