Ponedeljak, 26.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Istraživanje o položaju i potrebama mladih u Srbiji

Podatak koji je najviše zabrinuo istraživače jeste da je čak 40 odsto ispitanika bilo izloženo fizičkom nasilju, a njih 73 odsto verbalnom

Više od polovine mladih u našoj zemlji nema posao, 65 odsto njih i dalje živi sa roditeljima od kojih dobija džeparac za svakodnevne potrebe, pa ne čudi podatak što čak 88 odsto mladih uzrasta od 15 do 30 godina nije u braku i planira da se odseli iz zemlje, pokazalo je najnovije godišnje istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije pod nazivom „Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2022. godinu”. Studija koja je urađena na reprezentativnom uzorku od 1.117 ispitanika, od 15 do 30 godina, i prezentovana povodom 12. avgusta, Međunarodnog dana mladih, takođe je pokazala da su najveći problemi ove generacije nezaposlenost, obrazovni sistem i sistem vrednosti.

Miljana Pejić, generalna sekretarka ove organizacije, na jučerašnjoj konferenciji za medije istakla je da kada se sagleda situacija na tržištu rada, potpuno je jasno zašto veliki broj mladih kao najveći problem svoje generacije vidi nezaposlenost.

– Iako se veliki broj ispitanika nalazi u procesu školovanja, veoma zabrinjava podatak da 57 procenata njih nema nikakvu zaradu: čak osam odsto njih dobija minimalac, a dodatnih devet procenata prima manje od 50.000 dinara. Svega trećina ima ugovor o radu na neodređeno vreme, čak petina njih radi na crno, četvrtina ima posao na određeno vreme, a svaka deseta osoba zaposlena je preko omladinske zadruge. Čak trećina mladih na posao je čekala duže od tri godine, a najveći broj nezaposlenih živi u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. Podaci govore da se na birou trenutno nalazi 86.575 nezaposlenih mladih, a polna statistika svedoči da ima više nezaposlenih devojaka, što znači da poslodavci radije zapošljavaju osobe za koje su sigurni da neće zatrudneti. Dodatno obeshrabruje podatak da čak 58 odsto mladih nije zaposleno u struci, odnosno radi u profesiji za koju se nisu školovali, a svaka četvrta mlada osoba ocenjuje da na tržištu rada ne postoji potreba za njihovim zanimanjem. Na sreću, mladi nisu izbirljivi i isključivi što se tiče posla. Čak 90 odsto njih spremno je da radi druge poslove, dok ne nađe adekvatno zanimanje u struci, a 60 procenata mladih spremno je da se prekvalifikuje. Skoro polovina mladih je volontirala ili trenutno volontira, jer želi da stekne radno iskustvo i proširi socijalnu mrežu prijatelja, poznanika i kolega – istakla je Miljana Pejić.

Gde mladi vide svoju budućnost? Njih 22 odsto planira da se odseli u inostranstvo, a dodatnih 40 odsto ne otpisuje tu mogućnost. Na pitanje gde bi želeli da se odsele, skoro dve trećine njih navodi Evropu, svaka deseta mlada osoba Ameriku smatra obećanom zemljom, a svega šest odsto njih emigriralo bi u Rusiju ili u zemlje regiona. Među razlozima koji bi ih motivisali da spakuju kofere i traže iseljeničku vizu, pre svega su životni standard, dostojanstven život i veće šanse za zaposlenje. Sa druge strane, sidro koje ih vezuje za rodnu zemlju su porodica i prijatelji.

Podaci iz ovog istraživanja svedoče da su mladi manje zainteresovani za politiku nego prethodne godine – 42 odsto njih nije izašlo na prethodne parlamentarne i predsedničke izbore, a najčešće objašnjenje zašto ne glasaju jeste stav da izbori ništa suštinski ne menjaju u društvu, odnosno da su „svi političari isti”. Oko dve trećine njih smatra da izbori nisu fer i pošteni, pa ne čudi podatak što 77 odsto ispitanika ne veruje nijednom političaru, a skoro 90 odsto mladih nisu aktivisti nijedne političke partije. Najveći broj nema poverenja ni u jednu državnu instituciju, a najmanje su nepoverljivi prema vojsci, crkvi i kancelarijama za mlade. One mlade koji prate politička dešavanja najviše interesuju ekologija, ekonomija i nacionalne teme: Kosovo i spoljna politika, a tek 14 odsto njih prati politiku na lokalu.

(Foto N. Marjanović)

Iako najveći broj mladih smatra da je demokratija najbolji oblik vladavine, čak 57 odsto veruje da je Srbiji potreban jak vođa i „čvrsta ruka”. U odnosu na prethodnu godinu, kada je oko 40 odsto mladih podržavalo ulazak Srbije u Evropsku uniju, a trećina njih se protivila toj zajednici, ove godine procenti su se značajno promenili. Sada tek trećina mladih podržava ulazak u EU, a 41 procenat „glasa” odrečno. Za svega godinu dana značajno je porastao i broj mladih koji se protive ulasku zemlje u NATO pakt – sa 51 na 58 odsto. Sa druge strane, najveći broj ispitanika smatra da zemlja treba da balansira u spoljnoj politici između Istoka i Zapada. Kada je u pitanju „rešavanje” problema Kosova, najveći broj mladih (24 odsto) smatra da bi Srbija trebalo da nastavi sa radom na povlačenju priznanja Kosova, ali je taj odgovor u stopu praćen uverenjem da u odgovarajućem momentu Srbija treba da povrati vlast nad ovom pokrajinom vojnim sredstvima, za šta se zalaže 23 procenta njih.

Kada je reč o vraćanju vojnog roka, 44 odsto mladih podržava ovu inicijativu, dok se 46 procenata protivi, dok podrška mladih usvajanju Zakona o istopolnim zajednicama značajno raste. Naime, ovo istraživanje svedoči da 46 odsto mladih podržava homoseksualne zajednice, a najveći broj onih koji smatraju da LGBT osobe treba da zakonski reše svoj status, živi u Beogradu. Autori ovog istraživanja, koje se sprovodi već šestu godinu, prvi put su ispitivali stav mladih prema pripadnicima različitih nacionalnosti, a njihovi odgovori sugerišu da mladi imaju najpozitivniji stav prema pripadnicima crnogorske i makedonske nacionalnosti, a najnegativniji prema Albancima.

– Podatak koji nas je najviše zabrinuo u ovom istraživanju jeste izloženost mladih nasilju. Čak 40 odsto ispitanika bilo je izloženo fizičkom nasilju, 73 odsto bilo je izloženo verbalnom nasilju, oko 40 procenata doživelo je nasilje u digitalnom prostoru, a čak 17 procenata mladih bili su žrtve seksualnog nasilja. Dve od tri mlade osobe bile su izložene diskriminaciji, najčešće po osnovu starosti ili nekog ličnog svojstva. Posebno onespokojava činjenica da svaka četvrta mlada osoba smatra da se nasilje može opravdati, jer svako društvo mora da ima nulti stepen tolerancije prema ovoj pojavi – zaključila je Miljana Pejić.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Грозни
Занимљиво је да се већина младих противи чланству Србије у ЕУ, а да истовремено желе да се иселе у ту исту ЕУ.
Kalimero (prvi)
Da se iseli? Iz ekonomskog tigra?
Lillah
"88 одсто младих узраста од 15 до 30 година није у браку", па, није ово Средњи век.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.