Petak, 07.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srpska kreativnost u automobilu budućnosti

I sadašnji automobili su već delimično autonomni. Ne zavise samo od vozača već koče ili ubrzavaju sami, što snimaju kamere, podešavaju nagib sedišta, a sve prati vozač na instrument tabli koja ima 15-16 nivoa ispod stakla i ekrana u koji gledate. Tu je najintenzivnija veza između čoveka i automobila. I upravo taj deo ili segment sada oblikuje srpska pamet, kaže Saša Đoringa, direktor „Kontinentala”
(фото Континентал)

Razmišljate da kupite automobil i koji? Da li je bolji nemački „folksvagen” ili „mercedes”, japanska „mazda” ili „tojota”, italijanski „fijat” ili „lančija”? Da li uzeti benzinac ili dizel, vozilo na gas? To više nisu dileme koje se rešavaju i količinom para koju možete da izdvojite. Sada su nova pitanja pred kupcima. Da li da uzmem hibrid ili električni auto? Koliko traju baterije i šta ako crkne konvertor, gde ću da se prikačim na struju?

Kako se budućnost auto-industrije sada oblikuje i u Novom Sadu, o tome smo razgovarali sa Sašom Đoringom, direktorom „Kontinental automotiv Srbija”. Čovekom koji prevashodno rukovodi Razvojnoistraživačkim centrom u kojem, u četiri jedinice u centru Vojvodine, radi 850 inženjera, ali i koji vodi fabriku gde se prave instrument table za automobile.

– I sadašnji automobili su već delimično autonomni. Ne zavise samo od vozača već koče ili ubrzavaju sami, što snimaju kamere, podešavaju nagib sedišta, a sve prati vozač na instrument tabli koja ima 15-16 nivoa ispod stakla i ekrana u koji gledate. Tu je najintenzivnija veza između čoveka i automobila. I taj deo sada osmišljava srpska pamet – kaže za „Politiku” Saša Đoringa, koji je inače zaslužan što se ovakva razvojna, sofisticirana firma našla u Srbiji, a ne u nekoj drugoj zemlji. Đoringa, Rumun iz Temišvara, dobio je i naše državljanstvo, a po majci je i Srbin. I ponosan je na to svoje mešovito poreklo.

– Verujem da smo donošenjem vrhunske tehnologije, osnivanjem Razvojnog centra, uspeli da zaustavimo izvoz radne snage. Srbija je, kako da kažem, izvozila bruto pamet. Odlazili su mladi, školovani ljudi čije je obrazovanje koštalo državu. Sada više, barem oni stručnjaci koji su nama potrebni, nemaju razloga za tim. Ovde se osmisle i proizvedu sistemi i elektronski delovi za automobile, stavi znak „mejd in Srbija” i izveze. To je neto izvoz. To je izuzetno korisno za Srbiju. Sada je u pripremi jedinstvena instrument tabla. Ona će biti velika bukvalno od vrata do vrata. Zapremaće celu površinu ispred vozača i suvozača i kompletno je osmišljena, a biće i proizvedena u Srbiji – kaže Đoringa.

Kada je „Kontinental” pre pet godina došao u Srbiju, dobio je subvenciju od devet i po miliona evra. Došlo je do pobune novosadskih IT firmi koje su „na nož” dočekale konkurenciju, tvrdili da im se radnici „otimaju” jer im je „Kontinental” ponudio veće plate, a da je to zapravo novac iz državne kase. Takvih primera ima po Srbiji, ali „Kontinental”, tvrdi njihov vodeći čovek, nije takva firma – pijavica.

– Ta subvencija nam jeste pomogla u startu. Teško bih ubedio odbor direktora u Nemačkoj da ovakvu firmu visoke tehnologije otvore baš u Srbiji da nije bilo toga, a subvencije su nam nudili i u Francuskoj. To ulaganje države vratili smo već nakon dve godine od početka rada kroz poreze, doprinose. Sa pedesetak narasli smo na 1.000 radnika, pokrenuli smo proizvodnju, izvoz, čekamo završetak nove hale od 30.000 kvadratnih metara i veliko povećanje kapaciteta, nove radnike. Nova fabrika još nije gotova, a već smo kupili zemljište za još jednu – jetko odgovara Đoringa na te, njemu u početku nerazumljive, primedbe vlasnika softverskih firmi.

Kao i u svakoj zapadnoj kompaniji, ni u „Kontinentalu” javno ne saopštavaju visinu plate, pa ni prosek, ali kako tvrde njihovi radnici, sada kupuju stanove, imaju plaćeno dodatno zdravstveno osiguranje, sportske aktivnosti. Plate se povećavaju u januaru, a sada je to učinjeno i početkom jula. Sve da bi se najkvalitetniji radnici zadržali.

– U našoj kompaniji mladić od 29 godina predvodi 180 zaposlenih. Mi tražimo lidere, ne želimo šefove. To treba da shvate i „gazde” u srpskim kompanijama. Šef drži noge na stolu i komanduje. Time poručuje: ja sam važan! Lider pomaže saradniku, radniku, tu je da mu omogući sve da bi on dao svoj maksimum. Lider stvara osećaj kod radnika da je on važan. I zato se ljudi bore da dođu kod nas da rade, a ne samo zbog plata. Sada tražimo menadžera koji će voditi jedinicu za inovacije. Tu treba da se stvaraju nova rešenja, patenti – kaže Đoringa.

Realnost na tržištu automobila je da se sada na isporuku novog vozila čeka veoma dugo. Poskupeli su zato i polovnjaci. Koronu je „Kontinental” dočekao spremno jer su svim radnicima i pre pandemije podeljeni laptopovi, već su jedan dan nedeljno radili od kuće, pa je to samo produženo. Ali tada je porasla potražnja za telefonima, igricama i proizvođači komponenti su njima dali prednost jer auto-industrija traži vrhunski kvalitet i najnižu cenu, pa je tu došlo do poremećaja koji se prevazilazi. Zbog rata u Ukrajini vodeći ljudi ove multinacionalne kompanije razmišljaju prevashodno o energiji, te se za buduću fabriku već projektuju solarni sistemi, razmišlja se o TNG-u.

„Kontinental” je od dolaska u Srbiju uspostavio saradnju sa Univerzitetom u Novom Sadu i Institutom za veštačku inteligenciju. Više nije tajna da će u Novom Sadu biti njihova najveća fabrika na svetu, a rade u 60 zemalja. Biće to pogoni veći i od onih u Rumuniji, Češkoj, Kini, Indiji, pa i samoj Nemačkoj.

Poređenja radi jer se cifre odavde ne govore, „Kontinental” je prošle godine, kako je „Politika” proverila, bio drugi izvoznik iz Rumunije sa izvozom vrednim 2,7 milijardi evra, iza „Dačije”, koja je izvezla kompletne automobile vredne 3,7 milijardi evra. A ovde, u Srbiji, oni očekuju da izvozom premaše sve firme, pa i rudnik u Boru, železaru, „Fijat”... Vozilo sutrašnjice koštaće i 200.000 evra

Na pitanje kako će izgledati auto-industrija za 15–20 godina, Saša Đoringa kaže da može samo da iznese svoje pretpostavke, viziju, jer sa sigurnošću na to pitanje niko ne može da odgovori, ali veruje da će pogon na fosilna goriva biti prevaziđen. Ovaj stručnjak registruje najveće probleme u automobilizmu.

Prvo, to je zagađenje koje po gradovima stvaraju automobili; zatim gužve zbog kojih s kraja na kraj grada nekada putujemo po sat vremena; sudari, jer jedan vozač je nervozan, drugi pijan; parkiranje, koje je sve teže rešiti, jedan čovek u automobilu, a i taksi, zbog zaraza, postaje rizično mesto u koje se ulazi s maskom.

– Automobil nam treba da nas preveze iz tačke A u tačku B. Zato je idealno da oni svi stoje na nekom mestu, podeljeni u nekoliko kategorija, tipa jeftini, srednji i luks, da je ceo putni sistem ovome prilagođen. Vi naručujete vozilo, birate kategoriju, boju, nagib sedišta, kada da dođe po vas... Sva vozila su povezana, komuniciraju međusobno, vozača nema. Unapred znaju kada i kojim putem da uđu u raskrsnicu, gužve su minimalne. Neki kažu i da se proizvodnjom struje zagađuje okolina, ali fosilnih goriva je sve manje. Naravno, ovakav saobraćajni sistem zahteva ozbiljna ulaganja. Ti automobili budućnosti biće veoma sofisticirani, opremljeni, i zato skupi. U početku očekujem da će koštati po 200.000–300.000 evra – predviđa čovek koji vodi tehnološki veoma zahtevnu kompaniju u Srbiji.

Na jednostavno pitanja: šta ako padne sistem, zabaguje internet, dođe do nesreće, a nema ni vozača koji će biti kriv, on navodi jednostavan kontraargument: biće udesa kao i danas. I tome neće biti uzrok samo jedan problem, nego više, a za sve postoji bekap sistem, ne radi jedno, uključuje se drugo. Od svih vrsta prevoza najbezbedniji su avioni, a kada neki padne, to je svetska vest, jer to jeste tragedija. Tako će biti u slučaju autonomnih automobila, kao i sada u avio-saobraćaju, verovatnoća da se dese saobraćajne nesreće će biti manja, ali će biti s težim posledicama, što s druge strane znači da će generalno biti mnogo manje žrtava i povređenih u drumskim udesima, koji danas prednjače.

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.