Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Građani u bankama čuvaju 85,9 milijardi dinara i 13 milijardi evra

(Фото Pixabay)

Ukupna štednja stanovništva Srbije nastavila je rast u prvoj polovini 2022. godine, što je pokazatelj očuvanog poverenja građana u domaći finansijski sistem, saopštila je danas Narodna banka Srbije. Dinarska štednja je tokom poslednjih 10 godina povećana za gotovo pet puta i krajem juna 2022. dostigla nivo od 85,9 milijardi dinara.

Pri tome, polovina ovog rasta ostvarena je u poslednje tri godine, do izbijanja krize u Ukrajini, i pored smanjenja kamatnih stopa i negativnih uticaja pandemije. Istovremeno je došlo i do pozitivnih promena u ročnoj strukturi u vidu rasta učešća dugoročnih depozita, napominje centralna banka.  I devizna štednja beleži rast u poslednjih deset godina, sa 7,9 milijardi evra polovinom 2012. godine na 13,2 milijardi evra polovinom 2022.

NBS predočava da je jačanje globalne neizvesnosti, kao posledica izbijanja krize u Ukrajini, koja se krajem februara nadovezala na dvogodišnju pandemiju, imalo za posledicu rekordnu tražnju građana za stranom gotovinom, što je dovelo do određene promene valutne strukture štednje u korist devizne, na račun dinarskih depozita, prenosi Tanjug.

Zahvaljujući aktivnostima NBS kojima je očuvana stabilnost kursa dinara prema evru i omogućeno nesmetano snabdevanje domaćeg finansijskog sektora stranom gotovinom, ova kretanja su već tokom aprila zaustavljena. Od maja su ponovo prisutni aprecijacijski pritisci, a od juna je nastavljen rast dinarske štednje.

Najnovija polugodišnja analiza isplativosti štednje, urađena za period od juna 2012. do juna 2022., potvrdila je veću isplativost štednje u domaćoj valuti. Presudni faktori koji su doprineli takvom rezultatu su, pre svega, postignuta i očuvana makroekonomska stabilnost duži niz godina, više kamatne stope na dinarsku štednju u odnosu na štednju u evrima i neoporezivanje dinarske štednje.

Uz to, na veću isplativost uticale su blagovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike s ciljem ublažavanja negativnih efekata krize izazvane pandemijom i eskalacijom sukoba u Ukrajini. Štednja u domaćoj valuti oročena na godinu dana i zanavljana u periodu od 10  godina bila je isplativija od depozita položenog na isti rok u evrima. Štediša koji je štedeo u dinarima, dobio bi na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja u junu 2022. preko 44.000 dinara (gotovo 380 evra) više od štediše koji je na deviznu štednju položio evre u istovetnom iznosu.

I nezanavljana štednja u domaćoj valuti oročena na godinu dana u prethodnih deset godina bila je isplativija, i to u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda. Dinarski štediša, koji je od juna 2021. godine štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, dobio bi u junu 2022. preko 1.300 dinara (11 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio identičan iznos u evrima.

Što se tiče depozita oročenih na tri meseca, štednja u dinarima bila je isplativija od štednje u evrima u 89 odsto tromesečnih potperioda, a kod štednje oročene na dve godine, dinarska štednja je bila atraktivnija u svim dvogodišnjim potperiodima.

Iz NBS-a zaključuju da je, bez obzira na to da li je štednja oročena na kratak ili dugi rok, u prethodnih deset godina bilo isplativije štedeti u domaćoj valuti.

U saopštenju se takođe konstatuje da se održanje stabilnosti na deviznom tržištu tokom prva četiri meseca ove godine još jednom pokazalo ključnim za smirivanje tenzija, tako da su se od sredine aprila deprecijacijski pritisci značajno smanjili.

Od maja do danas, usled obnovljenih aprecijacijskih pritisaka, NBS je intervenisala kupovinom preko milijardu evra. I pored znatne neto prodaje deviza u ovoj godini, uglavnom u prva četiri meseca, devizne rezerve su ostale na visokom nivou i na kraju jula su iznosile 15 milijardi evra.

Uprkos geopolitičkim tenzijama, učešće javnog duga u projektovanom BDP-u za 2022. godinu je u junu smanjeno na nivo od 53,2 posto sa 56,5 procenata na kraju 2021., a učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno je na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita (od 2015. godine) i u junu je iznosilo 3,3 odsto, navodi se u saopštenju NBS.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Maxim
Tanko.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.