Sreda, 05.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: protojerej-stavrofor dr VELIBOR DžOMIĆ

Temeljnim ugovorom zaštićen je identitet SPC u Crnoj Gori

Deklarisani protivnici srpske crkve u Crnoj Gori do juče su našoj crkvi osporavali sve, pa čak i pravo na postojanje i misiju, i zato sada teško prihvataju činjenicu da od tog posla nema ništa
(Фото Н. Ђурић)

Godinama je pripreman, osporavan, pisan i ponovo brisan, pa ni kada je potpisan početkom avgusta, Temeljni ugovor između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve ne prestaje, izgleda, da bude ono što mu nije ni namena ni namera – političko pitanje. Odmah po stavljanju potpisa na ovaj dokument, od strane patrijarha srpskog Porfirija i predsednika Vlade Crne Gore Dritana Abazovića, Demokratska partija socijalista, na čijem je čelu predsednik Crne Gore Milo Đukanović, najavila je da će uskratiti podršku vladi. U iščekivanju sednice skupštine 19. avgusta, na kojoj bi trebalo da se raspravlja o tome, predsednik Đukanović u nedavnom autorskom tekstu zaključivanje ugovora od strane vlade nazvao je „zločinom s jasnim predumišljajem”. Šta, u stvari, donosi ovaj dokument i kakva je to prava dao Mitropoliji crnogorsko-primorskoj i eparhijama SPC u Crnoj Gori, za „Politiku” objašnjava protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, član ekspertskog tima SPC za pripremu Temeljnog ugovora.

– Temeljni ugovor između SPC i neke države na čijoj teritoriji srpska crkva ima svoju kanonsku jurisdikciju uvek, bez ikakve sumnje, predstavlja veoma važan državno-crkveni pravni akt i na to je ukazao patrijarh srpski g. Porfirije 3. avgusta u Podgorici, naglasivši da je u pitanju pravni akt koji je od značaja i za crkvu i za državu. Temeljni ugovor u Crnoj Gori još više dobija na značaju ukoliko se imaju u vidu brojni problemi sa kojima se SPC suočavala tokom prethodnih godina i decenija. Neke reakcije, inače pravno i civilizacijski neutemeljene, kojima smo svedoci posle potpisivanja Temeljnog ugovora u Podgorici, dodatno ukazuju na značaj ovog pravnog akta – ističe Džomić.

Koliki je pravni značaj Temeljnog ugovora za Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori u svetlu ranijih brojnih problema koje je imala u ovoj državi?

Posle upisa mitropolije i eparhija SPC u Jedinstvenu evidenciju verskih zajednica u junu 2020. godine i zaključivanja Temeljnog ugovora samo golim nasiljem se može atakovati na identitet, pravni subjektivitet, prava i status pravoslavnog sveštenstva i monaštva u Crnoj Gori.

Možete li nam bliže objasniti šta u pravnom smislu podrazumeva garantovanje „prava svojine i državine nad manastirima, hramovima, zgradama i drugim nepokretnostima”?

Ustav i zakoni Crne Gore na isti način svim subjektima prava, pa i Srpskoj pravoslavnoj crkvi jemče pravo svojine nad pokretnim i nepokretnim stvarima. Temeljnim ugovorom je to pravo crkvi, kao i pravo državine, konkretnije zaštićeno i zato je ta odredba značajna. Od početka je i laicima bilo jasno da su pravoslavni hramovi, manastiri, crkveni konaci, parohijski domovi, crkveno zemljište, kao i drugi sakralni predmeti u Crnoj Gori u svojini i državini mitropolije i eparhija Srpske crkve. Nažalost, to nije bilo dovoljno kreatorima diskriminatornog Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica da pođu od iracionalne premise da se radi o „državnoj imovini” i to sekularne države koja je, po sopstvenom Ustavu, odvojena od crkve. Jedan visoki strani diplomata sa kojim sam dva puta razgovarao u vreme borbe protiv diskriminatornih odredbi tog zakona se sa punim pravom zapitao: što će sekularnoj državi sakralni objekti? Odgovor je kasnije stigao „sa druge strane”: da u njima otvaraju picerije, restorane, poslastičarnice i da služe onome čemu nisu ni namenjeni, ni posvećeni. To pravo je ugovorima priznato i drugima.

Koliko je važna obaveza države da izvrši uknjižbu neupisanih nepokretnosti u vlasništvo eparhija SPC na teritoriji Crne Gore i kakve su do sada postojale prepreke da se to obavi?

Crna Gora još nema u potpunosti završen i celovit katastar nepokretnosti. Reč je o složenom procesu koji traje decenijama i mislim da je priveden kraju. Uglavnom, skoro svi pravoslavni hramovi, manastiri, crkveni konaci i zemljište su, u skladu sa zakonskim propisima, zakonito uknjiženi kao svojina mitropolije i eparhija SPC kojima pripadaju od kada postoje. Navedena obaveza države po Temeljnom ugovoru predstavlja dodatnu garanciju da će nadležni državni organi u budućim upravnim postupcima za upis prava na nepokretnostima uvažiti pravo svojine i pravo državine koje imaju Mitropolija i eparhije SPC nad pravoslavnim hramovima, manastirima i ostalim nepokretnostima i da će, u skladu sa važećim zakonskim i drugim propisima, u listove nepokretnosti uneti te nesporne činjenice. Tu je prethodnih godina bilo dosta problema, jer su, po nalogu vrha bivšeg režima, vršene velike opstrukcije. Išlo se dotle da je, na primer, kao stranka u postupku pozivano „seosko groblje”, a poziv je „uručivan” tako što su ga ostavljali pod kamenom na ogradi. Ostalo je da se na severu Crne Gore završi katastarski operat, pa je gotovo identična odredba našla svoje mesto i u ugovoru između Vlade Crne Gore i Islamske zajednice 2012. godine.

Šta podrazumeva vršenje javno-pravnih ovlašćenja koje država priznaje crkvi i njenim pravnim licima, a na koje su, poslednjih dana, pojedinci u Crnoj Gori imali zamerke?

Crkve i verske zajednice su pravna lica svoje vrste i one predstavljaju ustavnu kategoriju. Crkve i verske zajednice nemaju status poput ribolovnih, lovačkih ili sportskih udruženja. Uočljivo je da pojedini kritičari ove odredbe Temeljnog ugovora ne samo da ne poznaju crkvu i crkveno pravo nego pokazuju elementarno nepoznavanje države i pravnog poretka. Neće sveštenici i monasi biti državni službenici i nameštenici na osnovu ove odredbe. Koja su to javna ovlašćenja koja vrši crkva? Reč je o verskoj službi u oružanim i policijskim snagama, zdravstvenim i socijalnim ustanovama, u kazneno-popravnim domovima koja svuda na zapadu postoji.

Na koji način su zaštićena kulturna dobra koja predstavljaju kulturnu baštinu države, a u svojini su Srpske pravoslavne crkve?

U svakoj modernoj državi, kulturna dobra su, kako nepokretna, tako i pokretna, zaštićena po dva osnova zaštite. Prvo, kulturna dobra pravno štite ratifikovane međunarodne konvencije o zaštiti kulturnih dobara, a potom i pravni akti države. Zakonom o zaštiti kulturnih dobara je to regulisano i postoje određeni problemi u primeni tog zakona, a na to smo argumentovano ukazivali prilikom pripreme tog zakona. Nažalost, nije imao ko da čuje, a ni da uvaži pravne argumente koje smo iznosili. Ugovornom odredbom su obe ugovorne strane, dakle država, na čijoj se teritoriji nalaze ta kulturna dobra, i crkva, koja je vlasnik i držalac tih kulturnih dobara, iskazale svoju volju da će savesno primenjivati zakonsku regulativu iz te oblasti, a sve radi bolje i kvalitetnije zaštite kulturnih dobara. Za državu je uvek bolja i prihvatljivija dobrovoljna od prinudne primene prava. Nad pojedinim kulturnim dobrima jeste uspostavljen poseban pravni režim, ali to podrazumeva i širok spektar obaveza države, a ne samo crkve kao vlasnika i držaoca tih kulturnih dobara. U svakom slučaju, nije tačan navod da su kulturna dobra u Crnoj Gori Temeljnim ugovorom postala svojina Republike Srbije.

Budući da je najavljeno da bi i sa „Crnogorskom pravoslavnom crkvom” mogao biti potpisan ugovor, da li je dokumentom potpisanim sa SPC zaštićena crkvena imovina, pa i crkveni identitet Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, s obzirom na to da je ova organizacija u više navrata posezala za prisvajanjem delova i jednog i drugog?

Sećam se da je mitropolit Amfilohije još 2011. godine, kada smo pripremali Nacrt ugovora, govorio da je naš prvenstveni cilj da zaštitimo prava i interese Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, a to je Temeljnim ugovorom i postignuto. Identitet, pravni subjektivitet, istorijski kontinuitet, puna unutrašnja autonomija, kanonska vezanost za Sveti arhijerejski sabor, Sinod i patrijarha srpskog, zatim prava i slobode klirika i laika su ovim ugovorom dodatno zaštićeni. Zbog toga se i bune javno deklarisani protivnici Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Do juče su našoj crkvi u Crnoj Gori osporavali sve, pa čak i pravo na postojanje i misiju, i zato sada teško prihvataju činjenicu da od tog posla nema ništa. Prethodni režim je duže od decenije diskriminisao Srpsku pravoslavnu crkvu upornim i nerazumnim odbijanjem da zaključi ugovor kao što je to učinio i sa drugima. Mi ne možemo da utičemo na to sa kim i kada će država Crna Gora da zaključuje ugovore, ali nijedan budući ugovor ne može da zadire u prava koja su Srpskoj pravoslavnoj crkvi zagarantovana i priznata u Crnoj Gori. Lično mislim, a i vidi se da grupici samozvanaca koji se nazivaju kao „CPC” ne treba ni crkva, i zato nažalost nisu u crkvi, a kamoli ugovor. Ako se postavlja pitanje zaključenja ugovora sa tzv. CPC onda se otvara i pitanje obaveze zaključenja ugovora i sa nekim novim verskim zajednicama koje su „pozajmile” nazive nekih drugih crkava i verskih zajednica u Crnoj Gori. Zašto bi tzv. CPC bila ispred njih? Videćemo šta će biti, ali na nama je da čuvamo jedinstvo crkve kao blagoslov Svetoga Save.

 

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Izraz ''identitet'' se proizvojno upotrebaljava. Logika kaze: bez entiteta nema identiteta a nauka tvrdi da svaka individua ima sopstveni tako da ne postoje dva lica sa istim identitetom. Licne karte i pasosi se izdaju po tom principu. Pripadnost bilo kojoj klasi, profesiji, religiji, itd . nema veze sa identitetom. Razlog je ''ocevdan'' : isto lice moze pripadati razlicitim organizacijama pa bi, shodno tome, imalo vise identiteta od jednog'. Religije u Crnoj bi znacile razlicite identitete .
Че Гевара
Све ово је направио Броз, троцкистички агент, послат у Србију како би на крају спроводио Черчилову политику. Замисао је била сотонска, направити ексклузивитете међу појединим деловима Српског народа и тако их временом удаљити од својих корена. Тако су Црногорци били непорочно чојствени и јунаштвени, "Македонци" били жртве српске хегемоније а о сарадњи муслимана са НДХ А. Павелића мудро се ћутало. ПС. Троцки високи функционер у СССР био је Черчилов агент још 1913. а Хитлеров 1934.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.