Četvrtak, 29.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KONZILIJUM

Imunoterapija brzo blokira alergiju

Ukoliko neko duže od sedam dana ima tegobe kao što su kijanje i curenje nosa, a nema temperaturu i malaksalost, trebalo bi da posumnja na ovaj problem
Александра Вуков (Фото лична архива)

Leto je vreme kada su alergeni polena korova najizraženiji. Među njima najpoznatiji su poleni ambrozije i artemisije. Pored polena korova, prisutne su i grinje, koje su zastupljene tokom cele godine. Zbog ovih raznih alergena, veliki broj ljudi se ovih dana žali na kijanje, curenje nosa, zapušen nos, svrab u očima i nosu, grebanje u grlu... Uz to, kod nekih su prisutni i simptomi donjih disajnih puteva kao što su kašalj, otežano disanje, sviranje u grudima, kratak dah... Osobe koje imaju simptome alergijskog rinitisa često se žale i na loš san, nervozu, razdražljivost, slabu koncentraciju i malaksalost. Pored simptoma koje izazivaju u disajnim putevima, alergije mogu biti uzrok promena na koži, poput svraba, crvenila, ekcema, koprivnjače, ali mogu izazvati i probleme u digestivnom sistemu, to jest povraćanje i bolove u stomaku. Simptomi alergije zahtevaju multidisciplinarni pristup lečenju, s obzirom na to da osobama sa alergijom može biti umanjena radna sposobnost, posebno ako imaju zanimanje koje je povezano sa radom u prirodi.

Kako ističe dr Aleksandra Vukov, pedijatar i pulmolog-alergolog, avgust, septembar i oktobar su tri meseca u godini kada je alergija na ambroziju u punom jeku. Ambrozija je jednogodišnja korovska biljka koja se najčešće nalazi na oranicama kukuruza, suncokreta i neobrađivanom zemljištu pored puteva. Jedna biljka proizvede milijardu polenovih zrna, a nekoliko zrna je dovoljno da kod osetljivih osoba izazove alergijsku reakciju. Polen ambrozije je najalergogeniji polen na našem području, a činjenica da se polja ambrozije šire iz godine u godinu predstavlja sve veću opasnost za zdravlje ljudi.

– Ukoliko imamo tegobe u nosu kao što su kijanje, curenje , zapušenost, a nismo bolesni, nemamo temperaturu, ne osećamo malaksalost i simptomi traju duže od sedam dana ili se ponavljaju u isto doba godine dve-tri godine zaredom, trebalo bi da posumnjamo na alergiju. Savetuje se javljanje na pregled alergologu, koji će, nakon što sasluša tegobe i simptome, proceniti koje će dijagnostičke procedure preduzeti. Prvi korak su kožne prick-probe. One se izvode tako što se na kožu podlaktice nanesu alergeni u kapima, zatim malom lancetom napravimo kontakt kože i alergena. Nakon petnaestak minuta na mestu gde smo aplikovali alergen, pojaviće se crvenilo i mali plik ako osoba ima alergiju na taj alergen. Ispitivanje se dalje nastavlja analiziranjem parametara iz krvi, koji nam daju preciznije podatke o alergiji – ističe dr Vukov.

Lečenje alergije ima nekoliko koraka, od kojih je prvi izbegavanje kontakta sa alergenom. Savetuje se praćenje koncentracije polena u vazduhu i izlazak napolje kada je ona najniža, kao i posle kiše ili vetra. Preporučuje se nošenje zaštitnih naočara, šešira, skidanje garderobe u kojoj smo bili napolju i pranje ruku i lica po ulasku u stan.

– Lečenje simptoma alergije obično zahteva upotrebu antihistaminika, odnosno lekova koji su antagonisti H1 receptora, koji su uključeni u mnogobrojne inflamatorne i alergijske mehanizme. Vrlo često, pored njih se uključuju i nazalni kortikosteroidi, koji se ubrizgavaju u nos u obliku kapi ili spreja. Oni utiču na smanjenje otoka sluznice nosa, umanjuju simptome upale, smanjuju curenje iz nosa i čine da on bude prohodan. Ako medikamentozna terapija nije dovoljna da smiri simptome alergijskog rinitisa, savetuje se imunoterapija. Imunoterapija predstavlja davanje rastućih doza alergena u obliku kapi ili vakcina, kako bi imuni sistem na njih odreagovao i stvarao blokirajuća antitela. Stvorena antitela pomažu da sledeći put kada organizam bude u kontaktu sa alergenom, ne reaguje na njega ili mnogo slabije odreaguje na njega. Imunoterapija traje tri do pet godina. Smatra se da deca trajno izgube alergiju na alergen za koji su uzimali terapiju, a da odrasle osobe 20 godina budu bez tegoba – navodi naša sagovornica.

Alergije se nasleđuju i broj osoba sa alergijom raste iz godine u godinu. U porodicama koje imaju decu sa alergijom preporučuje se da majke tokom naredne trudnoće uzimaju posebne probiotike koji utiču na imuni odgovor i smanjuju ispoljavanje alergije.

– Ako se alergije ne leče, mogu da prouzrokuju niz problema poznatijih kao „atopijski marš”. Atopijski marš predstavlja razvoj alergije od rođenja, koji počinje alergijom na hranu ili ekcemom i nastavlja se kao alergijski rinitis. Poslednji stepenik jeste alergijska astma koja se manifestuje kao kašalj, otežano disanje, sviranje u grudima i kratak dah. Lečenje traje više godina sa smanjenjem plućnih funkcija i smanjenjem kvaliteta života osobe sa tegobama. Alergije su bolest savremenog načina života i urbanih sredina. Često se spominje higijenska hipoteza. Početkom devedesetih godina prošlog veka, engleski lekar David Stračan primetio je da deca u ruralnim sredinama obolevaju ređe od alergije nego deca u gradskim sredinama. To se objašnjava činjenicom da su deca u ruralnim sredinama provodila dosta vremena napolju, dolazeći u kontakt sa mikroorganizmima u prvim godinama života, što je uticalo da se smanji rizik od razvoja alergije. Stoga, decu definitivno ne treba držati pod staklenim zvonom u prvim godinama života – ističe dr Vukov.

Smatra se da će do 2025. godine svaka druga osoba ispoljiti neki vid alergije. Ako oba roditelja imaju alergiju, potomci će u 75 odsto slučajeva imati alergiju, ako jedan roditelj ima alergiju, deca će je ispoljiti u 50 odsto slučajeva, a ako mama i tata nemaju alergijske bolesti, čak 27 odsto postoji verovatnoća da će njihovi mališani imati neki vid alergije.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ne aplikovanju
..."на кожу подлактице нанесу алергени"... ..."на месту где смо апликовали алерген"... Dr Aleksandra, poštujte srpski jezik, izbegavajte anglicizam van profesionalnih okruženja. Hvala.
Бранислав Станојловић
Шта је то "алергија"? Моја (старија) генерација тога нема.
Земунац
Старије генерације нису знале шта је алергија због тога што нису живеле под стакленим звоном и чуване од било какве инфекције. Ово није моје мишљење, већ мишљење финских стручњака који су истраживали велики број бронхијалне астме код финске деце. Закључак је био да када имуни систем нема против чега да се бори, јер организам не долази у контакт са микробима због превелике чистоће, онда почне да се бори против сопственог организма стварајући аутоимуне болести, од којих је најблажа алергија.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.