Ponedeljak, 06.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Prava srpskog naroda u regionu

Балканска игра шаха: испред Саборне цркве Рождества Пресвете Богородице у Сарајеву (Фото Pixabay)

Napredni klub, udruženje građana iz Beograda, svake godine objavljuje Izveštaj o političkim pravima srpskog naroda u regionu. Upravo je objavljen četrnaesti godišnji izveštaj od 2009. godine o pravima 1,7 miliona Srba koji žive u okolnim državama.

U Bosni i Hercegovini ubrzan je proces njene unitarizacije i lišavanja srpskog naroda svih kolektivnih prava. Uskraćujući Srbima prava, za koja u slučaju Albanca ili Kurda ratuju, SAD i saveznici pravdaju se višedecenijskom kampanjom kojom Srbe predstavljaju kao narod kolektivno kriv za genocid, čija je kultura istorijski kontaminirana. Ovo je stav mejnstrima u SAD, Britaniji i Nemačkoj. Prilike su radikalizovane krizom i ukrajinskim ratom. Tako smo prošle godine čuli da Bošnjaci (Muslimani) moraju da budu pacifikovani u jednoj unitarnoj višenacionalnoj državi u kojoj bi dominirali, budući da u samostalnoj nacionalnoj državi mogu predstavljati „opasnost za Evropu” (Volfgang Šojble). Kao cilj Zapada proklamovano je stvaranje „jedne zemlje, jednog naroda” (Angelina Ajnhorst, nemačka političarka zadužena za reformu izbornog sistema u BiH). Ustavni sud BiH (kojem je prošao mandat, gde većinu čine muslimanske i strane sudije, neki na dužnosti 20 godina) nastavio je s faktičkim promenama Ustava. Prošle godine oduzet je deo imovine samo Republici Srpskoj. Kristijan Šmit, nemački političar koga Savet bezbednosti UN nije izabrao na dužnost visokog predstavnika, omogućio je izbore u Federaciji BiH po sistemu koji favorizuje Bošnjake. Najavio je i da će nametnuti udžbenike istorije koji usvajaju bošnjački nacionalistički narativ. Republika Srpska je tokom protekle godine pokušala da vrati nadležnosti koje su joj protivno Ustavu i silom oduzeli guverneri iz SAD i EU. U BiH je u toku demonstracija sile NATO vojske.

U Hrvatskoj i dalje nije sproveden Erdutski sporazum. U Hrvatskoj se i prošle godine dogodilo najviše napada na Srbe u regionu. Nije poštovan zakon o upotrebi manjinskog pisma, i to samo za ćirilicu. Sprečavani su srpski predsednik i narodni poslanici da čak i privatno posete logor Jasenovac. Posle godina kampanje protiv Srba, uz brojne zloupotrebe, izvršen je popis po kojem je Srba nešto više od dva odsto u ukupnom stanovništvu države. Dovoljno je sagledati agresivnu politiku hrvatske države prema Srbiji (700 poseta zvaničnika severu Bačke) i novi nacionalni program HAZU u kojem je predložena čitava politika uslovljavanja, potčinjavanja i teritorijalnog otimanja od susednih država.

U Crnoj Gori nisu ostvarena puna prava srpskog naroda predviđena Ustavom i zakonima ove zemlje. I dalje traju medijske i političke kampanje mržnje prema Srbima i Srbiji. Po dolasku opozicije na vlast srpske stranke su ostale izvan vlasti. SPC još nije dobila ravnopravnost, budući da je odustajanje od potpisivanja Temeljnog ugovora (njenog izjednačavanja sa Rimokatoličkom crkvom) postalo pitanje „biti ili ne biti” za partije kojima pripada više od polovine poslanika crnogorskog parlamenta. Doduše, Temeljni ugovor je potpisan, ali je pitanje opstanka vlade Dritana Abazovića postalo još u većoj meri sporno. Jedini napredak izvršen je u lokalnoj samoupravi: srpske stranke postale su deo vladajuće demokratske većine u velikom broju opština, pa sada makar u ovom segmentu Srbi više ne čine manje od pet odsto zaposlenih. Ipak, iako u ovim ustanovama danas radi bezmalo četiri puta više Srba (ukupno oko 18 odsto) nego ranije, to je i dalje upola manje u odnosu na njihovu zastupljenost u stanovništvu.

Na KiM nije sproveden Briselski sporazum kad je reč o Zajednici srpskih opština, ali se zato Srbija ove godine odrekla značajnih prava na polju energetike. Česta su nasilništva nad Srbima, a napadi na pravoslavne crkve su na rekordnoj visini u odnosu na proteklih deset godina.

SPC je prihvatila da prizna autokefalnost Ohridskoj arhiepiskopiji MPC. Srpskim arhijerejima i sveštenicima prvi put posle 1967. dozvoljen je pristup bogomoljama na teritoriji Severne Makedonije. Ipak, Srbi još ne uživaju puna prava manjina drugih bivših jugoslovenskih zemalja. Na popisu, opterećenom nepravilnostima, znatno je smanjen broj Srba.

U Albaniji i Sloveniji Srbi nemaju ni prava nacionalnih manjina. Slovenci i Albanci (u centralnoj Srbiji) ova prava u punoj meri upražnjavaju decenijama.

U Mađarskoj i Rumuniji stanje prava malobrojnih Srba je dobro.

Primećen je nedostatak sistematskog institucionalnog vođenja politike zvanične Srbije prema srpskom narodu u regionu. Pritom, ova tema je mnogo zastupljena u režimskim medijima, a političari iz vladajućih stranaka o njima rado govore. Srbija u ovu politiku i dalje ulaže srazmerno višestruko manje nego Turska, Bugarska, Mađarska ili Hrvatska.
(Napredni klub)

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лена
Срби су најбоље живели у Југославији - јакој и у целом свету поштованој земљи. Земљи која је била резултат вековне идеје Јужних Словена да заједно и слободно живе у СВОЈОЈ држави. Идеја је била велика али смо ми били мали.
Vladimir Marković
Ispran mozak.... kako koja Jugoslavija to je od 100 000 do preko 1.000.000 mrtvih Srba.
Nikola
У Мађарској и Румунији је стање права Срба добро зато што их практично више нема. Скоро сви су асимиловани! Погледајте само Сент Андреју, у којој постоји седам српских православних цркви, али Срба више нема. За кога су те цркве биле грађене, ако нема Срба? Било их је, наравно, много, али су данас на нивоу статистичке грешке. При томе, тешко је наћи Србина рођеног у Мађарској који "течно" говори српски. Разумем да је данас Орбан наш пријатељ, али не треба жмурити над истином!
Земунац
Срба нема ни у Бугарској, ни у Грчкој. У Бугарској зато што су они својевремено све ''прекрстили'' у Бугаре, а у Грчкој је мајоризација почела 1920. године разменом становништва са Турском, променом српских топонима у грчке и завршена је 1947. године када је становништво Егејске Македоније побегло у Југославију. Не заборавите да је још краљевина Србија по декрету слала учитеље у српске школе у северној Грчкој.
slavko
Šta čemo sa pravima Srpskog naroda recimo u Nemačkoj gde živi preko milion Srba ili u Austriji gde živi 400.000 Srba. Zašto se ne otvori pitanje uvođenja Srpskog jezika kao drugog službenog jezika i ćirilice kao drugog službenog pisma u tim zemljama? Srpski narod u tim zemljama trpi veliku diskriminaciju o kojoj treba obavestiti UN i čitav svet. Dosta tiranje propalih zapadnih močnika!
Земунац
Тек генерације које су рођене тамо и које од рођења имају држављанство земље у којој живе могу тражити статус националне мањине, али питање је колико таквих се осећа Србима, а колико Немцима или Аустријанцима са српским пореклом. Сви други, без обзира на број, су странци са правом боравка, а као такви не могу тражити никакав посебан третман на основу националне припадности. Њима једино може да помогне матична држава финансирајући школе на матерњем језику за децу гастарбајтера.
S. Radovan
U ovakvim izveštajima uglavnom čitamo o problemima Srba u Bosni, Hrvatskoj, C. Gori. Ali niko da se zapita - imaju li Srbi nacionalna prava, naprimer, u Americi ili Kanadi ili Australiji?? Nikad nisam čuo da bi se neki Srbin u Čikagu, Torontu ili Pertu žalio na svoja nacionalna prava. Da li je možda problem barem delom i u nama?? U Americi, Kanadi i AUS uglavnom šutimo, radimo, plaćamo poreze i svoje srpstvo njegujemo u našim narodnim klubovima. Nije li to dovoljno? Nije li to formula??
Земунац
Помешали сте бабе и жабе. У САД, Канади, Аустралији нема националних мањина, јер сви су дођоши и националне мањине. Oни који полажу право на земљу су: урођеници, староседеоци, Абориџини (Native, Indigenous, First people), или како су их до скора звали: Индијанци, дивљаци и остали пежоративни називи. Они су свуда у тим земљама потиснути, скоро истребљени, стрпани у резервате и обесправљени. Куриозитет је да су Индијанци у САД добили право на држављанство 1920. а почели да користе то право 80-тих.
Luis
Po čemu je Slovenija Srbiji region a Bugarska nije?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.