Četvrtak, 29.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto je krompir za godinu dana poskupeo 152,6 odsto

Izdaci u proizvodnji su porasli između 30 i 50 procenata, te je realno očekivati rast cena, koje možda i neće da se zaustave na ovom nivou
(Pixabay)

Krompir je u junu u odnosu na isti period prošle godine skuplji za 152,6 odsto, saopšteno je iz Republičkog zavoda za statistiku, a ovaj poljoprivredni proizvod je trenutno rekorder u poskupljenjima. Kilogram krompira je između 100 i 120 dinara na pijacama u Beogradu, u gradovima u Srbiji nešto jeftiniji, dok su cene u pojedinim supermarketima i više. To što je ovaj proizvod dva i po puta skuplji u odnosu na isti period prošle godine stručnjake ne iznenađuje. Rod je, već sada je izvesno, ispod proseka zbog suše, a cene inputa su veće između 30 i 50 odsto, pa je realno očekivati da ove sezone neće biti jeftinog krompira. Očekuje se da će prinosi biti dobri samo na parcelama u Vojvodini koje su navodnjavane, a to je svega tri do četiri odsto ukupne proizvodnje.

Kako za „Politiku” kaže dr Zoran Broćić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, cene su između ostalog posledica rasta inputa u proizvodnji. Samo je đubrivo poskupelo za oko 300 odsto, a ako se tome doda i sušna godina i niski prinosi, jasno je zašto je došlo do povećanja cena.

– Prošle godine smo imali uvoz od više od 40.000 tona, a pretprošle smo imali viškove i za izvoz. Za sada nema uvoza, jer se prinosi još procenjuju. Oscilacija ima ne samo u ceni krompira, nego i drugih poljoprivrednih proizvoda – navodi prof. dr Broćić. Napominje da su inputi u proizvodnji krompira porasli između 30 i 50 procenata i da je u takvim okolnostima realno očekivati rast cena, koje možda i neće da se zaustave na ovom nivou.

– Proizvođačka cena krompira je između 40 i 50 dinara. Već sada je izvesno da rod neće biti čak ni prosečan, nego i ispod proseka. Prema svim pokazateljima, realno je očekivati da cene rastu, jer rastu i troškovi proizvodnje – objašnjava naš sagovornik. Prosečna potrošnja ove namirnice u Srbiji je oko 30 kilograma po stanovniku, međutim jasno je da je ovo naše osnovno povrće i da potrošači brzo reaguju na poskupljenje.

Kako objašnjava Milan Prostran, agroekonomski analitičar, Srbija je nekada proizvodila i do 800.000 tona krompira koji je uvek imao prihvatljivu cenu za sve kategorije stanovništva. Međutim, ova proizvodnja je decenijama desetkovana i sada ona oscilira u zavisnosti od godine do godine.

– Kad proizvođače obraduje cena, onda se površine pod ovom kulturom povećavaju, ali inače imamo tradiciju u ovoj proizvodnji i izuzetne prirodne uslove, međutim to nije dovoljno. Ove godine doživljava renesansu, cena će mnoge ohrabriti da uđu u proizvodnju, ali potrošači neće biti baš zadovoljni – kaže Prostran.

Objašnjava da je globalno situacija u poljoprivredi loša, da je krajnje neizvesno do kada će trajati, te predlaže da država preduzme neke konkretnije mere kako na tržištu ne bi bilo velikih oscilacija u budućnosti.

– Vreme je da se razmisli o donošenju zakona o sistemskom regresiranju inputa u proizvodnji, poput đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena i goriva... Mi ne znamo koliko će dugo da traje ovakva situacija u svetu, a nemamo model za rešavanje problema u ovakvim globalnim uslovima. Takođe bi trebalo razmotriti i povećanje agrarnog budžeta – dodaje Prostran.

Najveća proizvodnja krompira bila je u Moravičkom i Zlatiborskom okrugu, odakle je stizala četvrtina ukupne proizvodnje u Srbiji. Sada primat preuzimaju ravničarski krajevi, a kako kažu naši sagovornici razlog je više mogućnosti za navodnjavanje. Došlo je i do ukrupnjavanja proizvođača i ugovaranja proizvodnje sa prerađivačima, napominju naši sagovornici.

 

 

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikko
Zato sto im se moze. Ko je u prilici da se ponasa kao monopolista, on tu mogucnost ne propusta.
Борис М. Бања Лука
Због ради похлепе, можда или ипак.
Budimir
Moj krompir je , za mene , uvek po istoj ceni , posejem ga , okopam, nagrnem , povremeno zalijem , izvadim i u podrum pa u kuhinju . Ovi sto nece da ukaljaju cipele neka placaju !
Катарина Крстић
Због грамзљивости.
Sanjar optimista
krompir poskupeo 152 % meso 50% benzin 30% salata 50% a i inflacija samo 11,9% ? to neka mi neki ekonomista objasni kako to ima ikakave logike! Hvala
Киза
Као што су БНД (бруто национални доходак) заменили са БНП (бруто национални производ), потрошачку корпу са четворочлане смањили на трочлану породицу, тако су променили и метод обрачуна инфлације! Пре неки дан један економиста рече да би инфлација по старој методи била већ између 50 и 60%! А све то зато да се привредни неуспех сакрије, инфлација прикрије, а плате и пензије лажно прикажу као повећане! Само кажем...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.