Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nemački vojnici se vratili u BiH

Posle deset godina Berlin poslao kontingent zbog, kako se tvrdi, ukrajinske krize i unutrašnjih političkih tenzija u Bosni i Hercegovini
Војници Еуфора у рутинској патроли по БиХ (Фото Еуфор)

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Nemački vojnici Bundesvera počeli su da dolaze u BiH zbog „dugoročne stabilizacije” zemlje, ali njihovo stacioniranje nije naišlo na oduševljenje u Republici Srpskoj, a poslednja politička zbivanja nagoveštavaju da bi na hladan doček mogli naići i u drugom entitetu.

Prvi vojnici nemačkog vojnog kontingenta u operaciji „Altea” stigli su u ponedeljak, potvrđeno je iz EUFOR-a. Dolaskom nemačkih vojnika broj zemalja koji učestvuju u misiji EUFOR-a povećan je na 20. „Ostatak nemačkih vojnika biće raspoređen u fazama”, naveli su iz EUFOR-a i precizirali da će u BiH doći maksimalno pedeset vojnika.

Berlin je najavu o slanju trupa u zemlju iz koje su se vojno povukli pre deset godina dao u jeku ukrajinske krize, to jest 8. jula kada je Bundestag aminovao slanje vojnog kontingenta. Takve vesti su u tom trenutku politički odgovarale tadašnjoj poziciji Sarajeva, koja se brinula zbog „ruskog malignog uticaja” koji se ostvaruje preko RS i tobož preti da destabilizuje region.

U međuvremenu je došlo do promene nemačke politike koja naizgled, opet, odudara od onog što je u julu usvojeno rezolucijom u Bundestagu. Odredbe ovog dokumenta su shvaćene kao snažno opredeljenje za izgradnju građanske BiH po sistemu jedan čovek jedan glas, što je takođe s oduševljenjem dočekano u Sarajevu. Međutim, naknadna saznanja i spekulacije da bi nemački diplomata Kristijan Šmit, (ne)imenovani supervizor, mogao delimično uslišiti zahteve Hrvata za „legitimno predstavljanje” tokom izbornog procesa, dovela su do toga da bošnjački lideri počnu da govore o „islamofobnoj” pa i „fašističkoj” politici EU. Slanje dodatnih vojnih snaga Nemačke obrazloženo je „unutrašnjim političkim tenzijama s jedne strane i ruskim napadom na Ukrajinu s druge”, pa je pojačano angažovanje ove zemlje „jasno opredeljenje za dugoročnu stabilizaciju BiH na putu ka evroatlantskim strukturama”.

Istovremeno, opozicija u RS kritikuje srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika tvrdeći da je u razgovoru s šeficom nemačke diplomatije, Analenom Berbok, navodno dozvolio dolazak nemačkih trupa u BiH, što vlast u Srpskoj odbacuje.

Istorijske okolnosti presudni su razlog za srpsko nezadovoljstvo zbog dolaska Nemaca, stav je srpskih zvaničnika.  Dodikov savetnik Radovan Kovačević istakao je kako je srpski član predsedništva povodom tog tom pitanja isključivo ponavljao da nema ništa protiv misije „Altea”. Reč je, naime, o evropskoj vojnoj misiji u BiH o čijem produžetku bi Savet bezbednosti UN trebalo da raspravlja do kraja godine. Pojavile su se spekulacije da bi Moskva mogla da blokira produžetak rada te misije, dok neki, pak, prognoziraju kako bi u tom slučaju rad te misije samoinicijativno mogao da preuzme NATO.

Frazama o „ruskom malignom uticaju” i podržavanjem Kristijana Šmita, Zapad „provocira” Rusiju da na jesen u Savetu bezbednosti blokira produženje mandata EUFOR-u, a time se otvara put da NATO rasporedi svoje trupe i potpuno preuzme kontrolu BiH, izveštava Radio-televizija RS.

„Jedna od poruka jeste da će Nemačka učestvovati u političkim aktivnostima, tim pre što je Šmit svestan da nije prošao zakonitu proceduru imenovanja u SB UN. Pa bi ovo moglo da bude ojačavanje njegove uloge, pogotovo u situaciji kada je morao da se suoči s protestom Bošnjaka”, smatra profesor na FPN u Banjaluci Miloš Šolaja.

Pojedini analitičari, pak, iznose svoja saznanja po kojima bi broj nemačkih vojnika mogao biti povećan i na 250, te navode kako će oni verovatno biti locirani u dva tima za vezu i osmatranje i to u Drvaru i Banjaluci. Nemačka je 2012. izašla iz EUFOR-a zbog procene da se politička situacija do te mere stabilizovala da nema opravdanja za dalji angažman.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

branislav
Ne mogu da asimiluju Croate u Dalmaciji bez aneksije Bosnien??
Ranko
Ponovo okupacija.
Јанош
Кад чујем те вести: "Стигли немачки војници" Помисли човек окупација.. Кад оно свега 50 војника. Један вод. Или оне вести:"Америка шаље појачање на Балтик". А оно пошаљу 200 војника... НАТО је комедија.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.