Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Suša i skupi energenti „koče” privredni rast

Uprkos teškoćama ekonomisti očekuju rast BDP-a od oko tri odsto
(Фото М. Јанковић)

Kako se „držala” srpska ekonomija u drugom kvartalu javnosti još nije poznato, a znaće se poslednjeg dana avgusta kada će biti objavljeni statistički podaci. Za sada se barata sa fleš procenom o povećanju od oko četiri odsto, uz već potvrđeni privredni rast iz prvog kvartala od 4,4 odsto. To su nesumnjivo dobri rezultati, međutim problem je što se očekuje pogoršanje u drugom delu godine, i to ne samo kod nas, već manje-više u svim zemljama. Ekonomisti uveliko predviđaju hlađenje privredne aktivnosti. Zbog toga nije naodmet pogledati kako nas drugi vide.

Na primer, najveća austrijska banka Erste koja posluje i kod nas i u regionu nedavno nam je prognozirala privredni rast od samo 2,5 odsto za celu godinu i to je najniža procena koju je do sada izrekla neka međunarodna finansijska institucija. Takođe predviđaju povećanje deficita na 4,5 procenata BDP-a. Podsećanja radi budžet je pravljen prema prognozi rasta od četiri odsto i sa deficitom od tri procenta. Junska procena Svetske banke je da će nam BDP ove godine porasti 3,2 odsto, a naredne samo 2,7. Ekonomisti upozoravaju da je prognoza Svetske banke sačinjena još na osnovu martovskih podataka koji su bili znatno bolji.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ostaje pri proceni izrečenoj u Kvartalnom monitoru u junu da će rast BDP-a u 2022. biti oko tri odsto.

„Ono što obara privredni rast u ovoj godini je lošija poljoprivredna sezona nego što je bilo očekivano. Dosta je neizvesnosti da li će biti dovoljno gasa i nestašice struje i to bi u poslednjem kvartalu moglo drastično da obori BDP. Mnogi faktori su van kontrole vlade kao što su cene na svetskom tržištu, ponuda proizvoda. Rast kamatnih stopa negativno utiče na građevinarstvo, smanjuju se investicije. Pokazatelj toga je pad cena metala koji se koriste u građevinarstvu”, kaže Arsić.

Što se tiče minusa u državnoj kasi njime država može da upravlja i to kada će i koliko dugova da preuzme, posebno od EPS-a. Deficit je za prvih šest meseci relativno mali, jer inflacija donosi velike prihode, a veliki deo rashoda se nije povećavao. Plate u javnom sektoru i penzije čine polovinu rashoda države, a one još stoje.

„Deficit će definitivno biti veći do kraja godine, a biće tih 4,5 odsto BDP-a samo ako država preuzme znatni iznos nekih dugova. Tu mislim na dugove EPS-a i garancije ’Srbijagasu’. Kada država preuzme njihove obaveze onda postaju deo deficita”, napominje Arsić.

Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba (Libeka) očekuje blago usporavanje privrednog rasta zbog poremećaja cena, problema sa prevozom, jer ne može Dunavom, što utiče na uvoz i izvoz, visokih cena energenata što će se sve odraziti na industrijsku proizvodnju.

„Za nas je veliki problem poslovanje energetskih preduzeća u vlasništvu države EPS-a i ’Srbijagasa’. Prošle grejne sezone smo uvezli struje za oko 3.000 gigavat-sati po ceni od 200 do 300 evra za megavat-sat. Ta struja se privredi prodaje za oko 75 evra i domaćinstvima za 45 evra. Razliku mora da nadoknadi EPS. Energetska preduzeća su prošle godine napravila gubitak od milijardu evra koji se još ne vidi u bilansima preduzeća. Mi sada imamo veću potrošnju nego proizvodnju struje i postavlja se pitanje odakle će novac za pokriće gubitaka da dođe. Država nije oduševljena da to stavi u deficit, jer time šalje signal investitorima da nešto nije u redu sa javnim finansijama. Zato sada očekujem malo računovodstvenog igranja da njihovi gubici ne uđu u deficit, a to će verovatno da se radi davanjem garancija za kredite koje ta preduzeća uzimaju. Pošto neće moći da te zajmove otplate, država će da ih preuzme na sebe pa će da se pojave u javnom dugu, ali se neće videti u deficitu”, navodi Gajić.

Goran Radosavljević, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju očekuje privredi rast do tri odsto. Što se tiče deficita smatra da deficit neće biti toliko veliki kao što prognozira Erste banka iz prostog razloga što visoka inflacija puni budžet. Sem toga mi nismo izvozno orijentisana privreda pa na nas ne može mnogo da utiče pad svetske tražnje što se videlo i za vreme korone.

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.