Ponedeljak, 05.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Republika Srpska potražuje imovinu u Hrvatskoj

Поглед на популарно далматинско летовалиште Шибеник (EPA-EFE/ANTONIO BAT)

BANjALUKA - Investiciono-razvojna banka (IRB) Republike Srpske pokrenula je posredstvom riječkog advokata Vladana Zečevića više sudskih, upravnih i drugih postupaka pred nadležnim organima u Hrvatskoj, da bi javna preduzeća iz Republike Srpske konačno povratila svoju predratnu imovinu u ovoj državi. Iz IRB-a su za banjalučki Glas Srpske naveli da je, nakon što je u avgustu prošle godine sklopljen ugovor sa Zečevićem, napravljen značajan iskorak u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa nekretnina javnih preduzeća iz Republike Srpske koje se nalaze na prostoru Hrvatske.

„S obzirom na to da se pomenute nekretnine nalaze na području druge države, ove aktivnosti za uređenje prava na nekretninama, uz primenu Sporazuma o pitanjima sukcesije, Aneks G, treba da se sprovode na prostoru Republike Hrvatske, samim tim i od strane advokata sa područja ove države”, pojasnili su iz IRB-a.

Analizirajući dosadašnje rezultate naveli su da je u ovom periodu od godinu dana, a na osnovu uvida na terenu i analize imovinsko-pravne dokumentacije, utvrđeno faktičko i pravno stanje svake pojedinačne nekretnine, što je bio i jedan od osnovnih zadataka riječkog advokata u skladu sa potpisanim ugovorom o pružanju pravnih usluga.

U Hrvatskoj je, kako je utvrđeno, par desetina nekretnina, a reč je o nekadašnjim radničkim odmaralištima, zemljištu, poslovnim prostorima, prodavnicama, kancelarijama, skladištima i servisima.

„Najviše tih nekretnina se nalazi u regiji Dalmacije, Slavonije, Posavine i Banije. Neke od predmetnih nekretnina su i danas u funkciji, dok su neke devastirane zbog višegodišnjeg nekorišćenja”, naveli su iz IRB, ne navodeći koja to sve javna preduzeća potražuju svoju imovinu u Hrvatskoj.

Riječki advokat Vladan Zečević potvrdio je za Glas Srpske pokretanje ovih postupaka pred nadležni organima u Hrvatskoj, ne otkrivajući pri tome više detalja.

Prema rečima advokata i predsednika udruženja „Oduzeta imovina” Zorana Ristića, Hrvatska već decenijama ignoriše Aneks G, u kojem je navedeno da će prava na pokretnu i nepokretnu imovinu, na koju su građani ili druga pravna lica imali pravo 31. decembra 1990. biti priznata, zaštićena i vraćena od strane te države.

Umesto toga, kako kaže, Hrvatska je svu ovu imovinu proglasila državnom dajući je pod zakup na 30 godina.

„Taj proces i danas traje. Jedan privatnik iz Gruda nedavno je uložio ogroman novac u kupovinu, odnosno zakup hotela na Makarskoj rivijeri. I to ništa ne bi bilo sporno da se ne radi o imovini koja pripada Elektroprivredi BiH”, kaže Ristić.

Dodao je da se vrednost imovine preduzeća iz BiH i Srbije u Hrvatskoj procenjuje na deset milijardi maraka.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Taj most je izgradjen kako bi se ''sever Hrvatske'' povezao sa Jugom bez prelaza bosanske granice. Za turiste neugodno i nepotrebno. Bosanski izlaz na more je podelio Hrvatsku na navedene delove.
nikola andric
Ja sam vise puta ukazao na razliku izmedju SVOJINE (na svarima) i IMOVINE koja pored STVARI ukljucuje i POTRAZIVANJA. Potrazivanja se ne mogu ''oduzimati'' posto vaze samo izmedju odredjenih LICA ( fizicka i pravna). Ovde se radi o SVOJINI na nepokretnim stvarima cije je dokazivanje lakse nego na pokretnim stvarima (zemljisne knjige, itd,) Kako ce Republika Srpska , kao pravno lice, da trazi u Hrvatskoj ''imovinu'' odnosno ''NEKRETNINE '' koje nisu njeno VLASNISTVO? Da o IMOVINI i ne pricamo.
Po svim logikama i pravu
BiH se morala pitati i dozvoliti gradnju mosta, medjutim posto zivimo u svijetu gdje su pravo i pravda selektivni onda HR ''nije morala'' pitati BiH. Usput avnojevske granice exYU republika su medjunarodno-pravno svakako diskutabilne, pogotovo jos ako su i granice SFRJ od mnogih kompromitovane i negirane.
Иван Грозни
А зашто ово није урађено када је Република Српска омогућила Хрватској уградњу Пељешког моста.
Драган П.
Додик се противио иницијативи БиХ да се заустави изградња моста. Можда то није био одлучујући фактор у томе да мост буде изграђен, али чињеница остаје да је РС по том питању била на линији са Хрватском. Као и по неким другим питањима.
Luis
Pa nije urađeno jer Srpska zapravo nije omogučila izgradnju tog mosta. Da je Pelješki most u Srpskoj ili da ga je Srpska platila ili da je HR trebala saglasnost Srpske ili čak BiH za izgradnju mosta onda bi to bilo tako. A u stvari se ni BiH ni Srpska o tome nisu pitali.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.