Sreda, 05.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Šolc u telefonskom razgovoru sa premijerom Izraela osudio poricanje holokausta

( EPA-EFE/FILIP SINGER)

Kancelar Nemačke Olaf Šolc je rekao danas premijeru Izraela Jairu Lapidu da osuđuje svaki pokušaj da se negira ili umanjuje holokaust, pošto je palestinski predsednik Mahmud Abas izazvao lavinu kritika zbog svoje izjave o tome.

Na zajedničkoj konferenciji sa Šolcem u Berlinu Abas je optužio Izrael da je počinio „50 holokausta” protiv Palestinaca tokom godina.

Šolc nije odmah reagovao na tu izjavu, ali ju je naknadno oštro kritikovao.

Šolcov kabinet je saopštio da je lider Nemačke danas razgovarao telefonom sa Lapidom o odnosima između dve zemlje.

Portparol kancelara Nemačke Štefen Hebeštrajt je rekao da se izjava Abasa u Berlinu ne može tolerisati i da je potpuno neprihvatljiva kancelaru i celoj Vladi Nemačke.

On je ocenio da je čuvanje uspomene na Šou (holokaust na hebrejskom jeziku) odgovornost ove i svake nemačke vlade, prenosi Beta.

Posleratne vlade Nemačke su tvrdile da se reč holokaust odnosi na jedinstven zločin: sistematsko ubistvo šest miliona evropskih Jevreja od strane nacista i njihovih saveznika za vreme Trećeg rajha.

Abas je u sredu, kako se čini, povukao svoju izjavu. Njegov kabinet je objavio pisano saopštenje da palestinski lider „nije imao nameru da porekne jedinstvenost holokausta koji se dogodio u prošlom veku”.

I mada je izjava Abasa izazvala kritike u Evropi, SAD i Izraelu gde ju je Lapid „označio ne samo moralnom sramotom, već i monstruozom laži”, kritikovan je i Šolc što nije odmah reagovao na konferenciji za novinare u sedištu vlade.

Predsedavajući Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj Jozef Šuster ocenio je da je relativizacija holokasta, posebno u Nemačkoj, skandalozna, pogotovo ako nema odgovora.

Abasova izjava bila je odgovor na pitanje AP-a o 50-godišnjici napada palestinskih ekstremsta na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine u kojem je poginulo 11 članova izraelskog tima i jedan nemački policijac.

U razgovoru Šolc i Lapid su se takođe dogovorili da se sastanu uskoro u Berlinu. Lapid se zahvalio Šolcu u svojstvu premijera i kao sin preživelih u holokaustu.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Islam Hajrudin
Svi mitovi imaju rok trajanja Nekad je Zeus suvereno vladao na Olimpu,ali i njegobo je proşlo.
Andrej
Sta je bio razlog da se Nemacka ne proglasi genocidnom drzavom nakon prve upotrebe bojnih otrova u Prvom svetskom ratu, nakon masovnog istrebljenja Javreja , Roma, Komunista , Nakaznih osoba i homosekualöaca, kako stoji na tabli pred ulaskom u podrum za likvidaciju u Mauthauzenu, (Austrija) , tokom drzgog avetskog rata, ostaje velika enigma za citav slobodarski svet.
ВОЈИН
На једном скупу 2004.г. у Београду проф. В. Кршљанин је питао шефа контраобавештај. службе Бундесвера (1982-83.) Е. Шмелинга, који је знао целину западне политике, како је могуће да се почетком 90-их догоди тако велики заокрет у политици Запада према Југославији, са којом је Запад до тада одржавао одличне односе. Ти „одлични односи“ били су само на јавном политичком нивоу. Иначе емигрантске фашистичке и квислиншке групе и организације из ваше земље припремане су за употребу када дође време.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.