Nedelja, 02.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: TOMI EMANUEL, gitarista

Donosim radost tamo gde su bol i tuga

Kada sam bio mlađi, frustriralo me je to što nisam lekar ili vatrogasac ili hirurg. Ali sviranje gitare je moja služba
(Фото: Марко Марковић)

Jedan od najvećih muzičara sveta Vilijam Tomas Emanuel, australijski akustični gitarista, posle devet sati puta iz Crne Gore stigao je na Raške duhovne svečanosti svež i nasmejan, a u toku ovog razgovora na gitari je u bekstejdžu kratko progovorio i muzičkim jezikom. Sutradan je krenuo za Beograd, na „Birfest”. Oni koji su imali sreću da slušaju njegovo svetsko izvođenje na Trgu u Raški preksinoć, pamtiće to čitavog života, zvuk gitare kao da je na sceni deset ljudi, ritam, bluz, soul i džez, sve odjednom, sve usaglašeno.

Tomi Emanuel je profesionalni muzičar od detinjstva, poznat je po posebnoj tehnici i energičnim nastupima, dobitnik je mnogih nagrada, a Australija mu je dodelila posebne počasti. Nedostajao je samo ove godine i na ovom koncertu u Raški naš Milan Vlajčić, koji bi ozaren uzviknuo: „Kako je ovo dobro!”

Muzičar ste od detinjstva, od vaše pete godine?

Prve akorde naučio sam sa četiri godine, od majke koja je svirala havajsku muziku. Tako sam počeo. Onda smo moja braća i ja krenuli da sviramo zajedno u bendu. Jednom kad sam stao na scenu bio sam „upecan”, morao sam da nastavim to da radim.

I od tada sve ovo vreme ste na putu, da li vam to nekad teško pada?

Da, sve ovo vreme... Pa, teže je mojoj porodici nego meni. Nije lako, putovanja nisu za svakoga, video sam kako su se životi nekih ljudi raspali zbog tih turneja. Volim turneje, volim da putujem, ali više od toga – da sviram za ljude. Zato sam ovde.

Da li nekada menjate repertoar ili stav kada svirate u malom gradu umesto na nekom velikom festivalu u svetu?

Ne, sviram od srca, dajem sve od sebe, bilo da je tu dvesta ili dvesta hiljada ljudi. Za mene nema razlike. Daću ljudima najbolje od sebe. Srećan sam zato što sam rezervisan sa džez i bluz festivale, za kantri i klasične, i onda sviram onako kako to uvek činim. Mislim da to nema neku oznaku ili nalepnicu. Nisam džez muzičar, ali volim džez i znam da ga sviram. Moja muzika je kombinacija svega što cenim i sklon sam svakoj vrsti muzike sve dok u sebi ima soul. Dok ima srca. U sećanju čuvam trenutke poput onih kad sam prvi put čuo Oskara Pitersona kako svira klavir, nisam mogao da verujem šta čujem, nisam mogao da verujem. Ili Džoa Satrijanija i njegov zvuk i njegove briljantne ideje. To jesu različite vrste muzike, ali zajednička im je težnja ka izvrsnosti, ka savršenstvu. Segovija je to postigao, mnogi jesu. Ima puno sjajne muzike i ovde u Srbiji, u Hrvatskoj, u Mađarskoj. Svirao sam sa Vlatkom Stefanovskim, radili smo zajedno u „Kings of Strings”, i sa Stokelo Rozenbergom. Bilo je to sjajno vreme.

Ali Čet Atkins je najviše uticao na vaš stil?

On je na mene imao najveći uticaj. Ne samo u sviranju već i u tome šta je dobra pesma, šta je dobar aranžman, da li je u sazvučju, koliko treba da traje, sve to. Kad sam slušao druge, pomišljao bih da nisu sasvim usaglašeni. Ali njegov stil nešto mi je govorio iako sam ja više roker, a Čet je bio prethodna generacija. Odrastao je uz Binga Krozbija, Frenka Sinatru i Lesa Pola. Ja sam stasao uz njega i pokušavajući da shvatim njegove ideje, ali ono što mi je dao bila je sposobnost da čujem dobru pesmu i da je stvorim, da svoj aranžman učinim zanimljivim. Njegove ploče zvučale su bolje od svih drugih koji su svirali gitaru. Uvek je bilo nečeg drugačijeg, nečeg neočekivanog i to mi se svidelo. To je zabavno. Kada pišem pesmu znam da negde mora biti iznenađenja za slušaoca, nešto što nije očekivao.

Da li mislite da je improvizacija uzvišenost u umetnosti?

To je divna stvar i prelep osećaj. Često kažem mladim gitaristima, posebno onima koji hoće da sviraju džez, da slušaju skat Ele Ficdžerald, da prvo to nauče pre skala, naravno, to moraju znati, ali da slušaju to fraziranje, koliko je to lepo. Kada improvizujem, pokušavam da odsviram ono što mi je u glavi odmah pošto se pojavi. Mogu da sviram gitaru u svom umu i da razmišljam kao pevač ili trubač. Ponekad imam ideju big benda.

Pričali smo o vama, jedan momak je u nadahnuću rekao da vas smatra živim Džimijem Hendriksom...

Hendriks je nešto drugo, ali ono što je uradio jeste da je bluz učinio psihodeličnim, preobukao ga je u nešto drugo, ali to je i dalje bluz.

On je znao da na sceni polomi gitaru. Da li ste nekada imali taj poriv?

Ne. Mnoge gitare jesam polomio, ali na turnejama, u avionima. Neke moje gitare su izgrebane, ali koristim te ogrebotine za određene zvuke. Ovo je jedna od mojih novih gitara, sva je od australijskog drveta. Vidite, ovo je gumeni zatvarač, a kada ga otvorim, unutra je mikrofon, tako postižemo zvuk velike akustične gitare. Ali zato morate da prekrijete otvor.

Posle Raške svirate u Beogradu?

Da, biće veliko, biće glasno.

Koji su vam koncerti omiljeni?

Imam tu sreću da sviram mnogo koncerata. Sinoć je bilo divno, vozili smo se devet sati i ponovo prikupljam energiju razgovarajući sa vama, fizički sam premoren, ali ponovo pridobijam svoje moći.

Da li ste zabrinuti zbog okolnosti u svetu?

Naravno. Kako da ne budem. Imam kćerku od sedam godina. Najteže je to što ne mogu tu ništa da promenim. Ne mogu ništa da popravim, a ne možete ni vi. Ali mogu da donesem pozitivnu energiju tamo gde je negativna. Mogu da stvorim radost tamo gde su bol i tuga. Mogu da pružim muziku tamo gde je nema. Mogu da budem tu za nekog drugog. To je moja uloga. Kada sam bio mlađi, frustriralo me je to što nisam lekar ili vatrogasac ili hirurg. Ali sviranje gitare je moja služba. Svi imamo zadatke, vaš je da ljudima kažete šta se dešava, a to je važno kao i kada vam lekar pregleda grlo. Bog očekuje od nas da se pojavimo i damo sve od sebe.

Pre koncerata se molite?

To je molitva muzičara. „Bože, učini me praznom trskom iz koje će nestati bezdan sopstva. Izbavi me od mog ega, mene, i struji kroz mene, neka budem Tvoj provodnik da Tvoja ljubav može da uzleti od mene ka Tebi i ka svima ostalima.” To je muzičarska molitva.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nenad
Hvala za članak zbog koga sam upoznao ovog sjajnog muzičara! Ima ga dosta na YouTube-u, ne prestajem da ga slušam.
Mira
Super!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.