Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Svega četvrtina mladih u Srbiji radi posao za koji se školovala

Istraživanje omladinske organizacije pokazuje da je uprkos svemu čak 90 odsto njih spremno da radi nešto drugo dok ne nađe adekvatno zanimanje u struci, a 60 procenata prihvata prekvalifikaciju
Фото Н. Марјановић

Tek svaki četvrti mladi čovek u Srbiji radi posao za koji se školovala, pokazuje najnovije istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije pod nazivom „Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2022. godinu”. Studija koja je urađena na uzorku od 1.117 ispitanika, od 15 do 30 godina, pokazuje da čak 58 odsto mladih ne radi u struci, dok je 17 procenata njih donekle zaposleno na poziciji za koju se obrazovalo.

Osim toga, petina mladih koja se školuje ili je završila svoje obrazovanje, smatra da za njihovim obrazovnim profilom ne postoji potreba na tržištu radne snage. Većini mladih koji rade u svojoj struci, bilo je potrebno manje od godinu dana da se zaposle, dok je petini trebalo više od tri godine.

– Uprkos svemu mladi nisu probirljivi i isključivi što se tiče posla – čak 90 odsto njih spremno je da radi druge poslove dok ne nađe adekvatno zanimanje u struci, a 60 procenata spremno je da se prekvalifikuje. Međutim, iako su mladi spremni da se prilagođavaju uslovima tržišta, ostaje prisutan problem neusklađenosti obrazovnog sistema i tržišta rada – istakla je Miljana Pejić, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije, prilikom predstavljanja ovog izveštaja.

Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u maju je bilo registrovano 86.575 nezaposlenih mladih, što predstavlja značajan pad u odnosu na prošlogodišnji april, kada se na birou nalazilo 115.533 mladih. Zabrinjava, međutim, podatak da se na birou nalazi 39.201 mladić i čak 47.079 mladih žena, što je ilustrativni dokaz teze da poslodavci radije zapošljavaju osobe koje sigurno neće da otvore trudničko bolovanje.

Podaci takođe govore da skoro petinu ukupno nezaposlenih u Srbiji čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina, a više od trećine nezaposlenih je iz regiona Centralne i Zapadne Srbije. U nešto manjem procentu mladi su nezaposleni u regionu Južne i Istočne Srbije, dok u Vojvodini petina mladih ne radi. Najmanje nezaposlenih mladih je u Beogradu (8,6 odsto) i u regionu Kosova i Metohije (8 procenata).

Međutim, realan broj mladih koji nemaju posao teško je utvrditi, jer je manje od četvrtine nezaposlenih navelo da je registrovano kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Procene Evrostata govore da je u Srbiji u 2020. godini petina mladih pripadala tzv. NEET kategoriji – niti se školuju, niti traže posao, niti su na obuci. Inače tranzicija od škole do prvog stabilnog (i)li zadovoljavajućeg posla u našoj zemlji traje skoro dve godine.

Od ukupnog broja zaposlenih mladih, svega trećina ima ugovor o radu na neodređeno vreme, čak petina njih radi na crno, četvrtina ima posao na određeno vreme, a svaka deseta osoba zaposlena je preko omladinske zadruge. Na pitanje koliko su zadovoljni trenutnim poslom, mladi su na skali od jedan do pet dali prosečnu ocenu od 3,61.

Inače, ovogodišnji KOMS-ov izveštaj pokazuje da je u akademskoj 2021/22. godini, na svim visokoškolskim ustanovama i svim nivoima studija u Srbiji upisano 243.730 studenata – oko dve hiljade više nego prethodne godine. Od ukupnog broja upisanih, 102.527 studenata je muškog pola, dok je 141.203 indeksa podeljeno devojkama. Na državnim i privatnim univerzitetima ukupno je upisano 205.058 studenata – 174.837 akademaca dobilo je indeks na državnom, a 30.221 započelo je studije na privatnim fakultetima.

Na visokim strukovnim državnim i privatnim školama ukupno su upisana 38.672 studenta – od toga je 32.533 akademaca na državnim, a 6.139 studenata na privatnim visokim školama. Od ukupnog broja akademaca, 40,5 odsto njih upisano je na budžet, a 59,5 procenata samo finansira svoje studije. Na pitanje koliko su zadovoljni obrazovnim programom za koji se školuju ili su se školovali, na skali od jedan do pet, mladi su dali prosečnu ocenu od 2,83.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Grunf
Jel u statistiku upadaju i svi oni sa menazmenta na giga, mega, sega fakultetima ili oni rade u struci?
Zoran
I 100% onih koji napustili Srbiju rade posao za koji se skolovali.
expat
Svakako (ne). Doktori voze taxije po USA i Canada , automehanicari deliveraju hranu, profesionalni vozaci slepera i autobusa polazu za "B" kategoriju...spisak je predugacak. To mozes prodati samo onima koji ne poznaju ovaj kontinent.
Milos
Ово није тачно.
Земунац
Сасвим нормално за земљу где нема планирања кадрова и где се деца уписују у школе и на факултете који су у тренду, иако знају да нема слободних радних места. Некада је било нпр. за медицинаре: ''Сви би хтели да раде у Београду, а провинција вапи за вама.''. Данас ни у провинцији нема слободних места за медицинске сестре, техничаре, лекаре.
eto
ni kod odraslih nije bitno drugačije.
Luis
Tri četvrtine njih dakle rade posao za kojeg se nisu školovali što znaći da za tri četvrtine poslova škola ni ne treba.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.