Nedelja, 27.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PRIČE IZ VELIKOG RATA

Aeroplani mamci i „krilati jekseri” za neprijatelja .

Војни аеродром у Баваништу (Фото Збирка Петра Лукића Цундера)

Posle poraza na Ceru i Kolubari, austrougarska vojska je 1915. godine, uz pomoć svog saveznika Nemačke, ponovo otvorila front prema Srbiji. Na poplavljenim obalama Dunava, jedna naspram druge, stajala je nemačka vojska pod vrhovnim zapovedništvom feldmaršala Augusta fon Makenzena i Treća armija srpske vojske, kojom je komandovao general Pavle Jurišić Šturm. Malo je poznato da je tada u selu Bavanište, na teritoriji Austrougarske, organizovan veliki ratni logor. Vojni stručnjaci su procenjivali blizinu Srbije, mesto budućeg proboja linije fronta, postojanje železničke pruge i njene dobre veze sa pozadinom i solidnu mrežu lokalnih puteva za sigurno i brzo snabdevanje ratnim materijalom i ljudstvom.

U sklopu ratnog logora delovala je i aeroplanska eskadrila sa montažnim hangarima i aerodromskom pistom, zapravo utabanom ledinom opštinskog pašnjaka, na potezu Male Livade, gde je za potrebe predstojećeg napada na Srbiju, severoistočno od sela, u opštinskoj šumi, delovala i balonistička izviđačka jedinica. Leteli su odatle nemački dvosedi „Albatros B” i „Rumpler”, a posade koristile pešadijsko naoružanje, automatske pištolje i specijalne kratke karabine. Zasuti bombama, meštani su napuštali domove i odlazili kod rodbine i prijatelja u okolna sela.

U knjizi, „Bavanište – prilozi za istoriju”, hroničar Ljubomir Boškov, navodi da je Ivan, sin trgovca Vase Todorovića, u svom pismu poslatom u Kusić svedočio o događajima na prvoj liniji fronta. Iako je tekst depeše prošao vojnu cenzuru, ponešto je ipak „procurelo” do primaoca u pozadini: „Neprijateljske aeroplane svakog dana viđamo. Bacaju na nas, a osobito na Bavanište, bombe. Prilično štete prave. Preko noći smo sasvim u pomrčini... Posla nemamo mnogo, jer ne možemo robe dovoljno nabaviti. U moj stan opet imamo jednog kapetana od tobdžija.” Iz tih dana sačuvani su i izvodi iz Dnevnika (knjiga letenja) francuske aeroplanske eskadrile, koji kažu da je od 24. marta do 10. avgusta 1915. bilo više desetina vazdušnih dejstava, bombardovanje aerodroma Bavanište, jake artiljerijske vatre i izviđačkih preleta iznad sela, od Kovina prema Mramorku i na potezu Ivanovo–Bavanište–Dolovo.

Interesantno je da su na letelištu postavljani i lažni ciljevi, avioni mamci. Bio je to, piše Boškov, „aeroplan”, tobože tipa Lohner, sklopljen od letvi, dasaka i platna, postavljen na „klocne” u „operativnom” položaju, dok ga održavaju sajle vezane na kolčiće pobodene u zemlju. Dvostruka krila su bila „tanka”, bez ugrađenog drvenog kostura, laneno platno na „krilima” nije se moglo zategnuti, a drvena dvokraka elisa imala je nepravilan oblik. „Aeroplan” je bio bez točkova i motora, dok je na trupu bilo ispisano latinicom, „Vau, Vau”, onomatopeja psećeg laveža, ukazujući na zaštitnu ulogu aviona mamca.

Francuske letelice bile su stacionirane na Banjici i u Požarevcu i za vreme privremenog aerodroma u Bavaništu, aprila 1915, a bombardovale su austrougarske položaje u Karoljfalvi (Banatskom Karlovcu) i Deliblatu i čeličnim strelicama i to tako što bi ih pomoćnici pilota izbacivali iz specijalnih kožnih torbi. Strelice su bile debljine prsta, teške do 200 grama i dugačke 25-30 centimetara, imale su zašiljen vrh i sa zadnje strane ugrađeno metalno pero za pravilnu putanju leta, a Boškov napominje da se ovo novo „oružje”, u tom „dečjem dobu” avijacije, može smatrati prapretkom savremenih kasetnih bombi. Malo poznatu epizodu, kada su umesto bombi korišćene metalne strelice, slične debelim ekserima („pironima”), meštani su, navodi Boškov, dugo vremena posle prepričavali – koliku su štetu „krilatice” nanele vojnim i civilnim objektima, „kada su nas Francuzi gađali jekserima”. Od njih je tek stradao krov železničke stanice, izbušeni zidovi drvenih vojnih magacina i stranice vagona zatečenog vojnog transporta, ali je od vazdušnih borbi austrougarska avijacija imala i izvesnih gubitaka, kada je kod Bavaništa oboren avion i jedan izviđački balon.

Ovi istorijski događaji vrlo oskudno su zastupljeni u publicistici, pa i u onoj o istoriji domaćeg vazduhoplovstva, a u štampi nikada nisu ni pomenuti. Nasuprot tome, još aprilskih dana 1915. godine, francuske novine su ovim ratnim epizodama dale veliki publicitet ističući hrabrost i odvažnost svojih sunarodnika pilota pred tada najjačom svetskom silom Austrougarskom. Tako je šira javnost u Francuskoj čula za jedno malo selo u Banatu, u tim danima, veliko sa vojno-strateškog stanovišta.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.