Utorak, 31.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
„POLITIKA” SAZNAJE

Od naredne školske godine menja se mala matura

Treći test na maloj maturi trebalo bi da čine zadaci iz jednog od pet ponuđenih predmeta za koji osmaci treba da se opredele najkasnije do 30. septembra, a mogu da odaberu: biologiju, istoriju, geografiju, fiziku ili hemiju
(Фото М.С.Миладиновић)

Višegodišnje najave izmene koncepta obaveznog završnog ispita za kraj osnovnog obrazovanja konačno se sprovode u delo − menja se mala matura. Predlozi izmena najvažnijeg ispita za kraj osnovnog obrazovanja više nisu samo na nivou usmeno iskazanih ideja, napisani su i trenutno ih po hitnom postupku razmatra Nacionalni prosvetni savet (NPS), saznaje „Politika”. Na osnovu uvida našeg lista u zvanični dokument kojim su definisane predložene izmene – osmaci će počevši od naredne školske godine polagati drugačiji završni ispit. I dalje će rešavati tri različita testa u tri dana, ali treći test više neće biti kombinovani. Umesto kombinacije 20 zadataka iz biologije, istorije, geografije, fizike i hemije, mali maturanti će rešavati ispitna pitanja iz jednog od tih pet predmeta.

Školskim kalendarom već je precizirano da će osmaci u nastupajućoj 2022/23. školskoj godini polagati malu maturu 21, 22. i 23. juna. Najkasnije do 30. septembra svi učenici osmog razreda treba da se izjasne iz kog od pet ponuđenih predmeta su izabrali da polažu treći test na nezaobilaznoj proveri znanja za kraj osnovnog obrazovanja, predviđeno je oficijalnim Predlogom izmene pravilnika o programu završnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju. Taj predlog je, u skladu s nadležnostima, uradio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV). Dostavio ga je nadležnima prošle sedmice i to kao odgovor na zahtev resornog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da se formuliše predlog revizije završnog ispita kroz izmenu kombinovanog testa, koji je ZVKOV-u stigao početkom avgusta.

Dakle, manje od mesec dana pred početak nove školske godine definisane su i po ubrzanoj proceduri u sistem hitaju izmene maturskog ispita za osmake, da bi se, kako nameravaju kreatori obrazovnih politika, nova pravila primenjivala od septembra u nastupajućoj školskoj godini, ali i ubuduće. Nema sumnje da bi osmaci na početku školske godine morali da znaju šta ih čeka na kraju − kako će izgledati jedina i najvažnija provera znanja generacije na nacionalnom nivou koja je uslov za dobijanje svedočanstva o stečenom osnovnom obrazovanju i upis u srednje škole.

„Učenici koji završe osmi razred u školskoj 2023/24. godini, kao i naredne generacije učenika osmog razreda, polažu završni ispit rešavanjem zadataka u okviru tri testa: iz predmeta srpski jezik i književnost, odnosno maternji jezik i književnost, iz predmeta matematika i iz jednog od pet predmeta koje učenik izabere sa liste nastavnih premeta iz prirodnih i društvenih nauka: biologija, geografija, istorija, fizika i hemija”, definisao je ZVKOV.

Prema tome, ključne predviđene izmene odnose se na treći maturski test, dok prvi i drugi test ostaju, kao i do sada – srpski (maternji) jezik i matematika. I odnos bodova koji se mogu zavredeti na maloj maturi i na osnovu uspeha iz prethodnog školovanja, ostaje nepromenjen. Najviše se može osvojiti 40 poena na završnom ispitu, dok maksimalno 60 mogu poneti iz osmoletke. Međutim, menja se broj bodova koje učenici mogu osvojiti na maturskim testovima pojedinačno. Do sada su mogli da ostvare više bodova na trećem testu, nego na prva dva. Kombinovani test rešen bez greške donosio je đacima najviše 14 poena, a za besprekorno urađen srpski (maternji) jezik i matematiku učenicima je sledovalo po maksimalnih 13 bodova. Po novim pravilima, na trećem testu iz izabranog predmeta maksimalan broj poena koje će učenici moći da ostvare za dva je manji nego iz srpskog (maternjeg) jezika i matematike. „Učenik može da ostvari najviše po 14 poena na testu iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, 14 bodova na testu iz matematike i 12 bodova na trećem testu”, kako su redefinisali znalci iz ZVKOV-a.

Ove planirane izmene koncepta male mature navedene su u dokumentu koji potpisuje Branislav Ranđelović, direktor ZVKOV-a, a koji je resorno ministarstvo prosledilo Nacionalnom prosvetnom savetu, uz molbu da ih ovo najstručnije savetodavno telo, koje ipak nema moć odlučivanja, stavi na dnevni red svoje prve naredne sednice i u što kraćem roku dostavi svoje mišljenje resornom ministarstvu. Ova saznanja „Politike” potvrdio je za naš list Radivoje Stojković, predsednik NPS-a.

− Materijal nam je dostavljen i momentalno prosleđen svim članovima NPS-a i trenutno se razmatra. Potrebno nam je bar dve sedmice da razmotrimo predložene izmene i to radimo po hitnoj proceduri, da bi NPS mogao da donese mišljenje već na narednoj sednici koju planiramo početkom septembra − objasnio je Stojković.

Prva dva dana septembra, četvrtak i petak sledeće sedmice, biće i prva dva nastavna dana u novoj školskoj godini, a NPS će, očekuje Stojković, zasedati već u drugoj sedmici septembra. Činjenica je da nije neophodno pozitivno mišljenje NPS-a da se plan resornog ministarstva o predstojećim izmenama koncepta male mature hitro sprovede u delo. Svojevrsna uvertira u ovakav rasplet višegodišnjeg isticanja potrebe da se izmeni završni ispit, sad je sasvim jasno, bilo je iznenadno godišnje testiranje učenika četvrtog i sedmog razreda, realizovano sredinom juna ove godine. Tada su sedmaci prvi put uoči tog probnog ispita na republičkom nivou izabrali koji će test da rešavaju od pet ponuđenih iz: istorije, geografije, biologije, fizike i hemije. Tada sedmaci, od septembra biće osmaci, a svrha neuobičajene provere znanja koju su prošli na kraju sedmog razreda, kako su tada objasnili nadležni, bila je da „učenici steknu uvid u znanje izabranog predmeta, ali i u strukturu mogućeg budućeg trećeg testa za završni ispit na kraju osmog razreda.”

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.