Petak, 02.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DANAS SE U ŠIDU OTVARA IZLOŽBA „SREM 1942”

Sremsko krvavo leto nije preživelo šest hiljada Srba

Prošlo je osam decenija od hrvatskih i nemačkih zločina počinjenih na sremskomitrovačkom pravoslavnom groblju gde je otkriveno 2.800 posmrtnih ostataka streljanih žrtava, ali zapisi nekolicine preživelih još živo svedoče o užasu i stradanju
Ухапшени сељаци у Сремској Митровици 1942. године

U zdanju Crkvene riznice srpske pravoslavne crkvene opštine Šid izložbom „Srem 1942” biće obeležena jedna tužna godišnjica – osam decenija hrvatskih i nemačkih masovnih ratnih zločina počinjenih nad Srbima u Sremu. Postavka će biti otvorena danas u podne, a autorski tim Muzeja žrtava genocida potrudio se da fotografijama, prikladnim tekstovima i publikacijom upotpuni sećanje na to – kako ga mnogi nazivaju – sremsko krvavo leto. Kaznena ekspedicija, koju je predvodio Viktor Tomić, glavni opunomoćenik ustaškog poglavnika Ante Pavelića, za mesec i po dana, ubila je više od 6.000 nevinih muškaraca, žena i dece i uhapsila više od deset hiljada civila.

Samo na prostoru pored pravoslavnog groblja, u najvećoj zajedničkoj grobnici na ovim prostorima nađeno je oko 2.800 posmrtnih ostataka streljanih žrtava. To su podaci Anketne komisije za Srem, koji su prikupljeni iskopavanjem streljanih neposredno nakon prestanka ratnih dejstava.

Zločin je tim veći, što su svi koji su ubijeni bili civili, čijem stravičnom stradanju je prethodilo mučenje i zlostavljanje. Na tom istom mestu prolivena je krv mnogih uglednih građana sremskih sela i gradova. Jedan od njih je bio i slikar Sava Šumanović, koji je u noći između 30. i 31. avgusta 1942. godine ubijen na sremskomitrovačkom pravoslavnom groblju.

Streljački vod (Fotodokumentacija Muzeja žrtava genocida Beograd)

– U periodu od početka avgusta do sredine septembra 1942. godine u Sremu je sprovođena zločinačka „akcija” Viktora Tomića da bi bile  uništene partizanske snage – podseća Bojan Arbutina, kustos Muzeja žrtava genocida. – Uspešne akcije u proleće i leto 1942. godine, među kojima se naročito istakla akcija sremačkih partizana pod nazivom „Ni zrna žita okupatoru” tokom koje su uništavana žetva i poljoprivredna mehanizacija, saobraćajne komunikacije, podstakla je vlasti Nezavisne države Hrvatske da pokrenu veliku hrvatsko-nemačku ofanzivu na Srem pod kodnim imenom „Borovski”.

U operaciji „Borovski” učestvovalo je 17.000 ustaša, domobrana i Nemaca pod komandom nemačkog generala Borovskog, pojašnjava naš sagovornik. Masovna hapšenja Srba u Sremu, improvizovana suđenja, a potom i streljanja otpočela su 6. avgusta 1942. godine u Sremskoj Mitrovici, da bi se potom raširila po celoj teritoriji Srema. Po stradanju ljudi posebno su zapamćena streljanja na stratištu Dudik u blizini Vukovara i na pravoslavnom groblju u Sremskoj Mitrovici. Žrtve koje nisu streljane u Sremu uglavnom su bile upućivane u jasenovački sistem koncentracionih logora smrti.

Dolazeći u Srem kao „vuk u jagnjećoj koži”, Viktor Tomić je Sremcima uputio proglas da dolazi „kao prijatelj koji neće praviti razlike među stanovništvom”, kao i da će njegov rat biti isključivo usmeren ka kažnjavanju onih koji ne poštuju zakone NDH, a kojima se obraća pretnjom da će ih stići „zaslužena i neumoljiva kazna”, napominje kustos Arbutina.

Vraćajući se u period pre osam decenija, autori izložbe i istoričari (Bojan Arbutina i dr Nikola Radosavljević iz Muzeja žrtava genocida i Radovan Sremac, viši kustos Muzeja naivne umetnosti „Ilijanum” u Šidu), ističu da su zločini počinjeni u toku akcije Viktora Tomića za  Sremce bili najveće zlo koje je zadesilo pitomu ravnicu. Svakako tokom Drugog svetskog rata, ali i tokom viševekovne istorije srpskog naroda u Sremu. Mada ne bi trebalo zaboraviti da je stradanja nedužnih bilo i u narednim godinama.

Pokretni preki sud je izricao masovno smrtne kazne, osuđeni nakon pročitane presude nisu imali pravo na žalbu pa su bili transportovani na stratište Dudik u blizini Vukovara. Od mnogih streljanja izvršenih u Dudiku, uglavnom noću, po stradanju se izdvajaju dva.

– Prvo se dogodilo u noći 19. avgusta 1942, kada je na stratištu ubijeno stotinu žitelja Sremske Mitrovice, Iriga, Zemuna i Laćarka. Drugo streljanje se dogodilo u noći 25. avgusta 1942, kada je na vukovarskom stratištu zauvek ugašeno 86 iriških života. Zahvaljujući popisu koji je upućen Ustaškoj nadzornoj službi u Zagreb iz Višeg redarstvenog povereništva, sačuvana su imena svih 165 lica upućenih u logor, među kojima se nalazilo i 24 dece – napominje Bojan Arbutina.

– Stradali su i meštani drugih sremskih mesta među kojima se, po brutalnosti, naročito istakao zločin u Rumi u kojem je 95 osoba izgubilo živote. Na smrtnu kaznu u Irigu osuđeno je 36 lica, koja su, nakon zlostavljanja, svučena, uterana u kamione i odvezena u mesto Kasarne u blizini Iriga, gde su potom i streljana. Druga etapa zločina u Sremu otpočela je 26. avgusta 1942, prelaskom Viktora Tomića i Višeg redarstvenog povereništva u Sremsku Mitrovicu – podseća kustos hronološki na zločine.

– Ova etapa se ističe po najgorim zločinima počinjenim na sremskomitrovačkom pravoslavnom groblju. Masovna streljanja Sremaca koja su počela u Vukovaru nastavljena su u Sremskoj Mitrovici i trajala su od 30. avgusta do 8. septembra 1942. Uvod u novu etapu zločina predstavljala su masovna hapšenja Mitrovčana u noći između 29. i 30. avgusta 1942. Nakon hapšenja, zatočenici su sprovođeni do Kaznenog zavoda, gde su dovođeni zarobljenici iz čitavog Srema, a odatle su kamionima i autobusima prevoženi na groblje gde su vršene egzekucije – dodaje Bojan Arbutina.

O noćima užasa u kojima su žrtve streljane postoji mnogo zapisa. Upečatljivo svedočanstvo ostavio je Petar Radišić, jedan od Mitrovčana koji je bio nateran da kopa grobnice i zatrpava streljane žrtve. Petar Radišić je opisao kako su 30. avgusta 1942, u noći kada su pohapsili većinu Mitrovčana, oko 10 sati, na prozor njegove kuće došli Ivan Cingeli, njegov brat Đura i Franjo Majer, gradski redar „i zapovedili da se smesta obučem, uzmem lopatu ili ašov i pođem za njima”. Pošto je to učinio doveli su ga do velikog autobusa, („marice”) u kojem je bilo od 40 do 50 ljudi sa lopatama i ašovima. Odvezli su ih na groblje. „Polazak autobusa sa žrtvama najavljivan je pucnjevima iz pušaka, pa su tada paljene vatrogasne baklje i zabadane u humke pored rake”. Oni koji su kopali grobnice požurivani su pod pretnjom da će i sami odmah završavati u njima.

Slede opisi mučnih scena. „Tomić je izdao zapovest ustašama da vode desetoricu po desetoricu kroz špalir do rake, a ovi su to i izvršili. Video sam da su ljudi bili skinuti, samo su gaće na njima ostale. Čim su došli do rake, pod svetlost baklji, video sam da su bili modri po glavi i telu. Ruke si im bile vezane žicom. Bili su toliko premlaćeni i zamoreni da se nisu protivili, niti su jaukali. Mirno su išli u smrt. Blizu rake stajao je jedan ustaški satnik koji je zapovedio da se iza desetorice zatvorenika postave desetorica ustaša. Kada je to učinjeno, zapovedio je nesrećnicima da kleknu na rub rake i dignu glave, a ustašama da nišane.”

Stevan Marijan, Šiđanin je, pobegavši pod okriljem noći sa stratišta, izbegao streljanje na groblju. O svom spasavanju detaljno je pisao.

„Kada smo stigli na groblje, počeli su da nas izvode deset po deset i postrojavaju u potiljak. Svuda oko nas bile su ustaše. Video sam da je streljanjem lično upravljao Tomić, a ukoliko neko nije bio ubijen streljanjem, Tomić je lično, naknadno, iz revolvera ubijao te ljude. Kada sam video da su svi ljudi iz autobusa preda mnom streljani i da nikoga ne ostavljaju u životu, doneo sam odluku da bežim.” Pucali su za njim, ali mrak mu je bio saveznik.

Takvih srećnika nažalost bilo je malo, ali su čitavog života pamtili užas masovnog stradanja, grobnice pune unakaženih tela i sve to zapisali su u knjigama, da ostane kao sećanje na sremsko krvavo leto.

 

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar
Мој деда је спомињао Дудик јако често, много људи је тамо побијено...
Dan Dusan Milicevic
Lijepo je da je osnovana prva gimnazije prije 183 godina. Ali je isto tako tacno da je nepismenost u Srbiji sve do 1950 bila 90%.U novoj socijalistickoj Srbiji skolovanje je postalo obavezno za sve i djevojcice i djecaka . Nepismenost je smanjena drasticno do 1980 godine.
Gisonja
Ubijali su nas gde su stigli i koliko smo im dozvolili a posle smo sa njima državu pravili. Zamislite da su posle genocida Jevreji i Nemci ili Turci i Jermeni napravili zajedničku državu?
dr Slobodan Devic
Samo su Nemanjici i Milos pravili Srbiju; sve druge drzave su nam bile nametane ...
Jasnić Slaviša
Ovo nije samo za novine i muzej.Ovo je za sve udžbenike počev od BUKVARA da svi u Srbiji i svetu znaju ko su Hrvati.Večna slava žrtvama a Hrvatima božja kazna.
asinus
A zasto se cekalo 80 godina? Verovatno da bi svi zlocinci pocrkali i da nema sudjenja. Ko zna, a mozda su bili i na vlasti, sve dok ih djavo nije pozvao.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.