U Srbiji za pola godine iskopano 98.000 tona bakra i 122.000 unci zlata
Панорама Борског рудника (Фото И. Милутиновић)
Globalna Ziđin Majning grupa objavila je da su za pola godine dve njene firme u Srbiji ukupno proizvele 98.000 tona bakra i 122.000 unci zlata. Kako se navodi, rudnik bakra-zlata Čukaru Peki u Srbiji je najprofitabilniji projekat Ziđin Majninga.
Dodaje se da su proizvodni rezultati Čukaru Pekija za pola 2022. godine 53.000 tona iskopanog bakra i 82.000 unci zlata. Za firmu „Srbija Ziđin bakar” uz rudarske i prerađivačke kapacitete rudnika Veliki Krivelj navodi se da će „uskoro biti završena tehnička dogradnja topionice kompanije”, prenosi Tanjug.
Istovremeno sa ovim projektima i rudarstvo podzemnom eksploatacijom u rudniku Jama napreduje po planu.
Подели ову вест
Komentari9
This site is protected by reCAPTCHA and the Google
Privacy Policy and
Terms of Service apply.
Уаа политичари
Што се тиче тога да ми нисмо могли сами да радимо у Бору, то је тачно.
Али разлози због којих се наводи да нисмо могли сами да радимо (недостатак новца) су НЕТАЧНИ!
Ми нисмо могли сами да радимо у Бору јер је цела "држава" партијска, доводи се НЕСПОСОБАН кадар, намерно се пљачкају државна предузећа за партијске и личне интересе!
То да држава нема новца а има новца да плаћа судске трошкове и камате за изгубљене спорове у милионских износима (у јеврима) не држи воду.
Odgovori
|
Preporučujem
27
Уаа политичари
Написаћу више коментара, пошто је број "карактера" мали.
У Србији, понављам, у Србији ни грам бакра и ЗЛАТА из рудника Чукару Пеки није произведен!
Сва руда која се ископа у овом руднику ЗЛАТА се извози и не топи се у Бору!
Зиђин увози руду, топи руду из Мајданпека, Кривеља, Церова и из подземне експлоатације али НЕ ТОПИ руду из рудника ЗЛАТА Чукару Пеки.
Бакар је ту споредни производ или нус производ.
Odgovori
|
Preporučujem
9
Skender
Баш лепо. А колико је тога наше, а колико кинеско?
Odgovori
|
Preporučujem
78
Skender
Знам врло добро колико је то компликовано, и Краљевина Југославија је морала да тражи стране инвеститоре да би то радили. Али опет постављам питање: колико је тога наше, а колико кинеско? Колико ми од тога добијамо, а колико губимо (укључујући неповратно загађење)? Да ли сте икада били у Бору? Лепо је живети у Београду на грбачи остатка Србије, која јефтино узгаја паприке и парадајз, копа бакар и литијум. Подсећам да је држава издвајала веће субвенције за Фиат него што су им биле плате радника.
Preporučujem
71
zaliv.net
Nama niko nije branio da to sami kopamo i da ulazemo stvar je u tome sto ne bi imali nista jer nismo mogli (i jos ne mozemo) da ulozimo u ovaj sektor. Malo koja drzava moze sama da ulozi milijarde i da ceka da se to otplati....ocigledno vi kao i mnogi drugi ne kapiraju da to nije na izvolte i da su tu potrebna OGROMNA ulaganja. Sacuvano je 5000 radnih mesta a tamo su pre kineza drpali svi koji su stigli, dakle kralo se na sve strane i drzava je malo sta imala od toga osim gubitaka
Preporučujem
103
Jovan Dojic
Samo da ilustrujem kolika je ovo katastrofa sto nam to drugi iskopavaju a ne mi. Radi se o oko 3500 kg zlata cija je vrednost oko 150 miliona evra!
Odgovori
|
Preporučujem
87
dejan
klasicna demagoska prica.
Preporučujem
21
Ana
@Jovane losa vam racunica 122000 unci je nepunih 3460kg, kg zlata je 55370$ sto mu dodje +191mil $ sto je jednako (danas) 190eur. A sto nam ne ilustrijete koliko treba da se ulozi da bi se doslo do iskopanog zlata sto mi ne bi mogli da ulozimo NIKAD a mozda ni tad a do tad bi ostali bez icega sto se kaze bez gacha... e moj ti, nije to kao da nabijes asov i ispadne grumen zlata
Preporučujem
105
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
