Ponedeljak, 28.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kad Srpkinja u Americi spoji Teslu i mit o dvoglavom orlu

Simonida Perica Jut je sa svojim mužem Robertom snimila dokumentarni film „Tesla: gospodar munja” koji je 2000. dobio „Emi”, a sada piše knjigu kojom će uz pomoć dvoglavog belog orla pokušati da dokaže kontinuitet našeg naroda od Vinče do Tibeta
Роберт, Симонида и Никола (Фото: из личне архиве)

O Simonidi Perici Jut teško da bi bila dovoljna knjiga da se napiše, a kamoli novinski tekst. Ona je slikarka, kustos, dizajner grafike, umetnički direktor na filmu, govori pet jezika uz maternji srpski i upravo je završila kurs korejskog. Ima bronzu u brzom klizanju, radila je mozaike u Svetoj Sofiji u Vašingtonu sa čuvenim majstorom Dimitrijem Dukasom koji je zanat ispekao na Svetoj Gori, radila je kao producent i umetnički direktor na dva dokumentarna filma koji su ovenčani nagradom „Emi”. Divi se Lafajetu i caru Dušanu. Ali pre svega, ova žena je jedna od onih naših ljudi u Americi za koje se malo zna, a zahvaljujući kojima se lep reč o Srbiji probija i tamo gde to nije moguće.

Upravo je ona sa suprugom Robertom i uz pomoć Margaret Čejni i profesorke s Berklija Jasmine Vujić, izvukla Teslu iz zaborava u Americi početkom devedesetih. Tokom rada prvo na knjizi, a potom i na filmu, gotovo da su bankrotirali, ali je svetlost dana ipak ugledao sada već kultni „Tesla: gospodar munja” koji je 2000. dobio „Emi”.

– Ja sam Robertu otkrila Teslu. Kada smo se upoznali, imao je samo jedan snimljen dokumentarac o pretnji nuklearnog rata, ali koji je pobrao brojne nagrade. Bilo je teško tih prvih godina u Americi. Posle velikih početnih uspeha u Berlinu i Briselu, 10 godina nisam mogla da dobijem mesto za izložbu ni u Njujorku ni u Vašingtonu. Slabo sam govorila engleski jer sam u školi učila ruski, radila sam i kao prodavačica i volontirala u muzeju jer sam htela da ostanem u kontaktu sa umetnošću, pošto sam u Srbiji diplomirala slikarstvo. Pravu šansu mi je dao Robert koji je želeo da radim za njega kao umetnički direktor – priča Simonida koju smo ovih dana ponovo sreli u Beogradu.

Rađanje srpske vojske, ulje na platnu sa srebrnim listićima

Naš prvi susret bio je pre 12 godina, kada su ona i Robert, koji je inače diplomirao svetsku književnost, bili u Srbiji. Robert je, nažalost, nedavno preminuo, a Simonida je u njegovoj radnoj sobi pronašla 60 kutija punih skripti i materijala za dokumentarne filmove koje je imao nameru da snimi.

U njihovom domu u Vašingtonu, ime Nikola se pominje svakoga dana: ne samo zbog Tesle, Simonidine krsne slave i sestre Nikolete, već i zbog njihovog sina Nikole, bioinženjera, koji u 31. godini ima već tri patenata u oblasti gajenja matičnih ćelija u svrhu promene genoma bolesnih. On trenutno radi za „Takeda”, japansku kompaniju pri MIT-u u Bostonu.

– U Vašingtonu imam mnogo prijatelja, Francuza, Korejaca, Engleza, Španaca, ali se trudim da održim kontakt sa našim ljudima, da se ne pogubimo u tuđini. I sa sinom Nikolom pričam na srpskom. Volim Frušku Goru i trenutno otkrivam vina sa tog podneblja – priča Simonida.

Utehu posle Robertovog odlaska joj pruža i povratak slikarskim korenima. Njen zaštitni znak još pre Marine Abramović bila je upotreba zlatnih listića, to je zapravo bio njen diplomski rad o vizantijskoj umetnosti na Fakultetu primenjenih umetnosti, a sada osim zlata, srebra i bakra, eksperimentiše i sa upotrebom školjki kao slikarskog materijala. Nedavno je imala izložbu u ambasadi Francuske u Vašingtonu povodom Dana bastilje, a sada ima i novi poduhvat: piše knjigu o poreklu simbola dvoglavog belog orla.

– Trenutno prikupljam materijal, bukvalno sa svih strana sveta i iz svih razdoblja. Ne možete ni da zamislite koliko je kult dvoglavog belog orla rasprostranjen. Najstariji mit na svetu o ovoj ptici koji sam pronašla sačuvan je u jednoj korejskoj knjizi – priča i pokazuje antičke novčiće, zastave, grbove, figurine, skulpture i slike iz Turske, Persije... Sve što je do sada prikupila, a građa je ogromna, po njenim rečima, dokazuje kontinuitet našeg naroda od Vinče do Tibeta.

– Mi smo držali Evroazijsku stepu, za nama su došli i Turci i Mongoli. Mi smo se kretali u odnosu na klimu, a oni u odnosu na nas. Bezbroj je dokaza za to, a sve zahvaljujući dvoglavom belom orlu – otkriva deo svog istraživanja koje će sasvim sigurno izazvati polemiku u naučnim krugovima.

Do tada, Simonida će da pokuša da završi neki od Robertovih filmova: za sada je uspela da uradi film o Prvom svetskom ratu i učešću srpske vojske.

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Perica
Bravo imenjace.
Mislilac
Svaka cast. Jako interesantan tekst o izuzetno inspirisucoj licnosti. Nadam se da ce uspeti da snimi taj dokumentarni film, kao i da ce se prikazivati kod nas. Sto veci broj ljudi treba to da vidi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.