Ponedeljak, 06.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Otvoreni Balkan donosi ekonomsku budućnost, mir i stabilnost regiona

(Фото Танјуг/С. Аћимовић)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvorajući danas samit inicijative „Otvoreni Balkan” u Beogradu poručio je kako po njegovoj oceni od uspeha ovog projekta zavisi koliko će zemalja koje su članice ove inicijative uspeti da osiguraju svoju dobru ekonomsku budućnost, ali istovremeno i da on učvrsti mir i stabilnost u regionu.

„Za nas je ovo od izuzetnog značaja jer od trenutka kada smo osnovali ovu inicijativu čini mi se da nikada nije bilo više pažnje i energije usmerene na uspeh samog projekta. Čini mi se da od uspeha ovog projekta zavisi koliko ćemo uspeti da osiguramo dobru ekonomsku budućnost naših zemalja, ali istovremeno da učvrstimo mir i stabilnost u regionu”, rekao je on.

Pozvao je sve političke aktere, vlast i opoziciju u sve tri zemlje da razumeju značaj projekata i pomognu da se uradi nešto veliko za budućnost.

„Kada ovo budemo uradili u potpunosti će svima biti jasno kakvi su rezultati incijative”, istakao je on.

Vučić je podsetio da je ovo prvi samit „Otvorenog Balkana” od otvaranja pristupnih pregovora Severne Makedonije i Albanije sa EU.

„Verujem da su, koliko smo mogli i Srbija i svi ostali, pomogli ostvarenju tog cilja. Nadamo se da će incijativa dalje doprinositi ekonomskom jačanju i povezivanju, ali i pružiti mogućnost koja je od velikog značaja da govorimo u regionu jednim glasom i kada se radi o ključnim pitanjima od interesa za zemlje i ceo region”, objasnio je on.

Ocenio je da dosadašnji progres nije bio mali, ali i dodao da ne može reći da su zadovoljni i tempom, jer, kaže, čini mu se da je moglo brže.

„Uspostavljanje zelenog koridora za prevoz namirnica na graničnim prelazima doveo je do rasta trgovine u ovom sektoru za 17 odsto, a otvaranje namenskih voznih traka skratilo je dosadašnje višesatno čekanje na 10 do 15-tak minuta, što nemerljivo olakšava poslovanje kompanijama”, rekao je on.

Naglasio je da će nadležni organi nastaviti sa naporima da se smanji čekanje robe i putnika na graničnim prelazima, a Srbija će nastaviti da radi na modernizaciji infrastrukture na prelazu Preševo, gde će biti dodate dalje dve trake.

(Foto Tanjug/Miloš Milivojević)

Izrazio je nadu i da će još uspešnije teći primena usaglašenih dokumenata, kao što su fitosanitarni sertifikati.

„Dokumenta koja danas potpisujemo su rezultat naše opredeljenosti da saradnja dostigne još veći nivo”, podvukao je on.

Vučić je ukazao da Sporazum o mehanizmima za obezbeđivanje nesmetanog snabdevnaja osnovnim životnim namirnicama unutar Otvornog Balkana predviđa da kada neka od tri zemlje donese odluku o zabrani neke namirnice to se neće odnositi na ostale članice inicijative.

Operativni plan u oblasti civilne zaštite, je, kaže, nastavak prethodnog sporazuma o saradnji u civilnim i vanrednim situacijama iz jula 2021., dodao je on.

Vučić je ukazao da je posebno mudra ideja albanskog premijera Edija Rame rezultirala potpisivanjem Memoranduma o razumevanju u oblasti kinematografije i audio vizuelnih aktivnosti, kao nastavak prethodno potpisanog Memoranduma iz oblasti kulture od jula 2021. čime će se osnovati zajednički koprodukcioni fond Otvorenog Balkana za filmske profesionalce.

Vučić je ocenio da će izdavanje prvih radnih dozvola i registracionih brojeva biti prekretnica koja će usmeriti razvoj privrede naše tri zemlje.

Rekao je da je osnivanje radne grupe za prevenciju kriza, posebno važno, pred dolazeću zimu.

„Znamo koliko nam se približavaju teška jesen i zima, iako su svi u ne lakoj situaciji, jedni drugima ćemo moći da pomognemo i olakšamo stanje”, kazao je Vučić, javlja Tanjug.

Izrazio je zadovoljstvo što su tri zemlje organizovale međunarodni sajam vina, kojim su, kaže, pokazali da jednu tako važnu i izuzetnu tešku manifestaciju mogu da naprave i organizuju na najvišem svetskom nivou, dovodeći najveći deo svojih vinskih kuća, ali i najpoznatije svetske vinarije, promovišući glavne gradove i naše zemlje.

Zahvalio se posebno premijeru Crne Gore, predsedavajućem Savetu ministara BiH, ali i šefovima diplomatije Mađarske i Turske, što su došli u Beograd na Samit i poručio:

(Foto Tanjug/Strahinja Aćimović)

„Vi niste naši gosti, mi smo čini nam se toliko vezani i potrebni jedni drugima što pokazuje i učestalost naših susreta, da verujem da ćemo bez obzira što neki nisu formalno deo Otvorenog Balkana i što neki neće biti, da će moći da razvijamo dalju moguću saradnju”.

Istakao je da su odnosi zemalja unutar inicijative na istorijskom maksimumu.

„Kada se setim prvog susreta posle 70 godina kada smo se susreli Rama i ja, taj susret je bio prepun, rekao bih, i viška političke energije i negativne strasti, a danas su prijateljski. Naši vinari, poslovni ljudi sve bolje razumeju jedni druge, sve je više turista. Sa Severnom Makedonijom i kada smo imali određene probleme bili smo bliski, a danas najbliži i nemamo nijedno otvoreno pitanje. Imamo najbolje odnose u istoriji Srbije i Severne Makeodnije i verujem da ćemo biti dovoljno pametni da ih održimo u decenijama pred nama”, rekao je on.

Vučić je istakao da će to sve doprineti napretku celog regiona i izrazio uverenje da će većim zajedničkim radom i trudom biti moguće da se ubrizga još veća snaga u ovaj veličanstveni projekat.

„Ovo je vaša druga kuća i molim vas da se tako osećate”, poručio je albanskom i severnomakedonskom premijeru.

„Hvala svima vama koji ste ovde i nadam se i verujem da ćete neki od vas biti u budućnosti domaćini. Hvala prijateljima i iz šireg regiona, što žele da čuju o čemu je reč u okviru inicijative i žele da grade prijatelstvo sa našim zemljama i regionom u celini”, kazao je on.

Počeo Samit lidera u okviru inicijative Otvoreni Balkan

Samit lidera regionalne inicijative Otvoreni Balkan počeo je danas u Beogradu u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame i Severne Makedonije Dimitra Kovačevskog.

Samit je počeo u Palati Srbija, a prisustvuje i premijerka Ana Brnabić i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veću ministara BiH Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Republike Turske Mevlut Čavušoglu.

Kako je planirano, u 11 sati, uslediće sastanak lidera sa predstavnicima institucija zaduženim za privlačenje investicija u okviru inicijative Otvoreni Balkan.

Lideri će od 12 do 13 sati održati sastanak sa predstavnicima kriznih grupa za snabdevanje hranom i energentima u okviru inicijative Otvoreni Balkan.

U 13 će biće potpisani bilateralni dokumenti i održana zajednička konferencija za medije.

(foto Tanjug/S. Aćimović)

Kako je rečeno ranije Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede, lideri zemalja inicijative Otvoreni Balkan potpisaće danas sporazum koji će regulisati saradnju u oblasti prehrambene bezbednosti.

Dva najvažnija dela tog dokumenta odnosiće se na garancije da će Srbija, Severna Makedonija i Albanija imati prioritet u međusobnoj razmeni osnovnih životnih namirnica, kako bi stanovništvo tih zemalja imalo dovoljno hrane u kriznim situacijama, kao i na mehanizme sprečavanja reeksorta hrane na druga treća tržišta.

Samitu je prethodilo juče otvaranje prvog međunarodnog sajma vina „Vinska vizija Otvorenog Balkana”, pod pokroviteljstvom vlada Srbije, Severne Makedonije i Albanije u okviru inicijative Otvoreni Balkan, koji će trajati do 4. septembra.

(foto Tanjug/S. Aćimović)

Inicijativa pokrenuta 2019. godine pod nazivom Mini Šengen preimenovana je na Samitu u Skoplju 29. jula 2021. u Otvoreni Balkan, a otvorena je za ostale ekonomije u regionu.

Pokrenuli su je lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije sa ciljem slobodnog kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala po modelu EU.

Inicijativa OB predstavlja podršku postojećim inicijativama regionalne saradnje i odgovor je na potrebe i zahteve privrede i građana da se lakše posluje, trguje, putuje i zapošljava na Zapadnom Balkanu.

Privredna komora Srbije je povodom prve godišnjice Otvorenog Balkana objavila da ta inicijativa već daje konkretne rezultate.

„Na terenu je vidljiv napredak, ali potrebna su dalja ulaganja u izgradnju i unapređenje infrastrukture, posebno na graničnim prelazima, kao i sprovođenje potpisanih sporazuma, kako bi se efekti inicijative u potpunosti osetili”, navedeno je na sajtu PKS.

Nakon uspostavljanja zelenih koridora, posebno obeleženih tabli Open Balkan na graničnim prelazima, kao i promenjenog režima kontrole robe poreklom iz jedne od tri zemlje Otvorenog Balkana, procedure na granicama su značajno pojednostavljene i efikasnije.

Primera radi, prošle godine, samo preko Preševa prešlo je oko 220.000 teretnih vozila, u proseku oko 600 dnevno što govori o velikom značaju tog graničnog prelaza za privredu celog regiona.

Svako unapređenje procedura na prelazima doprinosi većem obimu razmene, smanjenju čekanja kamiona na prelazima, kao i manjim troškovima poslovanja kompanija.

Prema podacima PKS, razmena prehrambenih proizvoda već u ovom kratkom roku, od kada su počele da se primenjuju neke od prvih dogovorenih mera, porasla je za oko 15 procenata i ima dosta prostora za povećanje.

Ukupna robna razmena Srbije sa Albanijom i Severnom Makedonijom u 2021. godini iznosila je 1,372 milijarde evra.

Srpski izvoz u dve članice Otvorenog Balkana vredeo je nešto više od milijardu dolara, dok je Srbija uvezla robu za 367 miliona evra.

Takođe, građani Srbije, Albanije i Severne Makedonije u ove tri zemlje mogu da putuju samo sa ličnom kartom.

Saradnja regiona važna u krizi snabdevanja hranom i energentima

Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski je danas u Beogradu, na Samitu lidera „Otvorenog Balkana” rekao da je ta inicijativa posebno važna u situaciji globalne krize u snabdevanju hranom i energentima.

„Naše okupljanje i to što radimo zajedno je pokretač koji nas gura kroz izazove predstojeće zime. Danas je jasno da su Severna Makedonija, Albanija i Srbija napravile ključni korak u ključno vreme. Izgradili smo poverenje između prijateljskih zemalja. Dok neki drugi misle da ovo može da nas skrene sa evropskog puta, ja mislim da će nas ovo učvrstiti i olakšati život naših građana”, rekao on.

Istakao je da će se posebnim sporazumima obezbeđivati stabilnost snabdevanja hranom i energentima u regionu i pomoć komšijama.

„Pomagaćemo jedni druge kroz sve izazove i poremećaje na koje bi mogli da naiđemo na tržištima poljoprivrednih proizvoda. Mi ćemo obezbediti dovoljno pšenice, brašna, kukuruza, soli i drugih proizvoda”, rekao je Kovačevski.

Naveo je da će se raditi gasna interkonekcija i ostvarivati saradnja u izgradnji zelenih izvora energije i podsetio da je potpisan sporazum za zaštitu u slučaju vanrednih situacija.

Premijer Severne Makedonije je rekao da mu je drago što na današnjem samitu vidi i ministre spoljnih poslova Mađarske i Turske, i da se nada da će videti i predstavnike Grčke i Italije.

„Otvoreni Balkan je neophodan, i nadam se da ćemo nastaviti da napredujemo. Proteklih godina nikako nisam mogao da shvatim kada predstavnici nekih zemalja koje nemaju granice među sobom dođu ovde pa finansiraju projekte za upravljanje granicama. Mislim da bi mi u potpunosti trebali da podignemo rampe”, kazao je Kovačevski, javlja Beta.

(Foto Beta/Miloš Miškov)

Predsedavajući Veća ministara BiH Zoran Tegeltija je rekao da je potrebno da BiH pristupi inicijativi „Otvoreni Balkan”.

„Ovde sam u ime poslovne zajednice kojoj treba jedinstvo, prostor i ekonomske slobode koje važe i u EU. Ja sam ovde samo gost. Sasvim je izvesno pristupanje BiH ovom procesu, on nikome ne donosi ništa loše. Danas taj proces blokiraju samo dva čoveka. Ali i to će proći, izbori dolaze. Divno je bilo juče na večeri, ali nismo mogli probati vina i hranu iz BiH, zato što nismo članica. To je ono što me čini nesrećnim”, rekao je on.

Zahvalio je članicama „Otvorenog Balkana” što drže otvorena vrata za druge zemlje regiona i ne postavljaju političke uslove.

Dodao je da je najveći broj građana i poslovne zajednice u BiH opredeljen ka ovoj inicijativi i da se nada da će u međusobnoj trgovini sa zemljama regiona BiH ove godine imati bolje rezultate.

Predsedik Vlade Crne Gore Dritan Abazović je rekao da je građanima u regionu dosta politika prošlosti i štetnosti nacionalizama i da zaslužuju da im bude olakšan život.

Istakao je da je lepo videti ljude za istim stolom, i da dok bukti rat, u Beogradu se priča o temama koje su od životnog značaja za građane.

„Lepo je videti da su sa nama ovde danas predstavnici zemalja EU i NATO, kao i biznismene. Sve smo probali u svojoj istoriji, svađe i konflikte, samo nismo probali da sarađujemo. Vreme je da izaberemo mir i progres, i da veća fleksibilnost granica ne znači menjanje istih, već veću šansu za pomirenje. Ovu inicijativu doživljavam kao jako uspešnu, i za kratko vreme je dokazala da može da obezbedi sigurnost”, rekao je on.

Abazović je dodao da je važno što su na samitu ministri spoljnih poslova Mađarske i Turske, zato što su u globalnom sistemu oni prijatelji i komšije.

(Foto Tanjug/Strahinja Aćimović)

„Ja vidim da mi svi možemo da sarađujemo zajedno, i ova inicijativa mora biti inkluzivna. Oni koji danas nisu za stolom su dobrodošli. Ni Crna Gora nije još uvek članica, ali kako god bilo, mi smo upućeni jedni za druge. Ako neko bira da čeka četiri sata na granici Crne Gore da dođe na more i ostavi svoj novac, ili da prođe kroz granicu kao u EU, mislim da bi ogromna većina građana izabrala ovo drugo”, rekao je on.

Pohvalio je uspeh članica inicijative u organizovanja Međunarodnog sajma vina, koji je juče otvoren na Beogradskom sajmu i traje do 4. septembra.

On smatra da takva manifestacija u oblasti turizma ili ekologije može da bude organizovana u Crnoj Gori.

Šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu je ocenio da inicijativa „Otvoreni Balkan” obezbeđuje sigurnu budućnost svih zemalja.

„Rat u Evropi je alarm za sve nas, i vidimo koliko smo ranjivi po pitanju energetike. Ne postoji recept osim solidarnosti, i mi u Turskoj radimo sve što možemo da pomognemo susedima na Balkanu da obezbede količine gasa”, rekao je on.

Kako je kazao, niko ne može da odgovori na to zašto su Skoplje i Tirana dugo čekale na status kandidata za članstvo u EU.

„Ne želim ni da pominjem mogućnost turskog članstva u EU, i nadam se da će Otvoreni Balkan pospešiti integraciju regiona”, rekao je on.

Čavušoglu je kazao da postoji još mnogo toga što treba da se uradi u regionu, ali da postoje dva izazova.

„To su politička kriza u BiH i predsednik Turske će sledeće nedelje između ostalog posetiti i Sarajevo. A drugo je dijalog Beograda i Prištine, i tu je pokazano da moramo da se koncentrišemo na zajedničke interese, a ne ono što nas razdvaja”, ocenio je on.

Rama: Ozbiljno ćemo razmisliti da pozovemo i zemlje iz EU u Otvoreni Balkan

Premijer Albanije Edi Rama izjavio je danas u Beogradu, na otvaranju Samita lidera Otvorenog Balkana, da će lideri zemalja članica ozbiljno razmisliti da pozovu u regionalnu inicijativu i druge bitne zemlje i iz EU važne za taj region, kao što su Grčka, Italija, Turska i Mađarska.

„Inicijativa OB ne treba više da traži opravadanje za svoje postojanje, niti mi više treba da objašnjavamo, ona sada dovoljno govori za sebe i oni koji imaju viziju za budućnost i žele to da vide i čuju nas, to će razumeti”, istakao je Rama.

Kaže da su na ovaj sastanak bili pozvani predstavnici Italije i Grčke, ali da su bili sprečeni da prisustvuju i najavio da će svakako biti pozvani na sledeći samit u Tirani.

(Foto Beta/Miloš Miškov)

„Premijer iz jedne evropske zemlje me pozvao i pitao zašto nas niste pozvali i rekao sam da ću razgovarati sa svojim kolegama o tome i da će verovatno biti pozvani, kao i da mi je veoma drago što postoji interesovanje za inicijativu OB”, istakao je Rama, javlja Tanjug.

Istakao je da članice OB žele da izvuku maksimum iz te inicijative i da zato pozivaju i druge zemlje da se priključe.

„Ozbiljno ćemo razmisliti da uputimo pozive i drugim partnerima i zemljama EU i niko ne treba da bude ljubomoran na nas”, rekao je Rama i dodao da danas na samitu u Beogradu prisustvuju ministari spoljnih poslova Turske i zemlje EU – Mađarske, kao i da je tu i ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil.

Tu je i ambasador SAD i on će biti prisutan na svakom samitu, dodao je Rama.

„To znači da smo sigurni da neće biti nikakvih neposrazuma i zbog toga – hvala. Takođe, hvala Sijartu kao predstavniku EU što je ovde”, naglasio je Rama.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mile Rad
Previse smo nepotrebno gostoprimljivi. Rama nama prica pricu a zna sta se radi na KiM i to sve podrzava. To je i njegov projekat u neku ruku. Nikad nije kritikovao ludila od stane albanaca po KiM. O tome on cuti. A kao hteo bih da nam se i drugi prikljuce u ovakvim razgovorima. Zasto!
Перагеније
Само се ЈАКИ не плаше повезивања.
Jaki
Jakima povezivanje nije ni neophodno
nikola andric
Srbi nikako da napuste velike ideje . Imali su ideju o ''velikom Balkanu'', podigli prvo kraljevinu sa Hrvatima i Slovencima pa potom Federalnu Republiku Jugoslaviju. A gle cuda u svim tim inicijativama postajala ''sve manja i manja'' . Dostigla po Ustavu iz 1976 do UZASA ( =uza Srbija) a na kraju izgubila i Kosovo. ''Hrabrost'' koja je zamisljena moze i drukcije da se nazove.
INRI
Zna se ko proizvodi hranu od prisutnih...Uspeli smo da se dogovorimo da podelimo tu našu hranu...Baš lepo od nas.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.