Četvrtak, 08.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bruto domaći proizvod raste a pomaže mu i kurs evra

Prema statističkim podacima zaposlenost je veća, zarade su isto povećane, ali standard građana nije 100 odsto bolji
(Фото Д. Јевремовић)

Sledeće godine bruto domaći proizvod (BDP) vredeće 65 milijardi evra, izjavio je pre nekoliko dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić. „Za samo 11 godina smo za 100 odsto podigli BDP. To sve govori o uspehu ovog perioda u odnosu na sve ono prethodno”, rekao je on. Privredni rast je za ekonomiste nesporan, ali ukazuju da u objašnjenju za to što je BDP u pomenutom periodu dupliran ima mnogo obračunske metodologije. Tačnije, vrednost BDP-a zavisi od toga prema kojim parametrima se računa. Pošto se bruto domaći proizvod iskazuje nominalno u dinarima, a izražava u evrima, nije svejedno koji kurs se koristi za obračun. Sada za evro treba nešto više od 117 dinara, a pre desetak godina 123-124 dinara, na primer.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da su rezultati postignuti, napravili smo znatan pomak, ljudi bolje žive, ali da podatke treba „razgrnuti”. Ne možemo da zanemarimo da je kurs dinara drugačiji, odnosno da je dinar ojačao i to je politika države. Dobili bi se drugačiji rezultati BDP-a kada bi se sve ono što je stvoreno za godinu dana podelilo s drugim kursom.

„Nažalost standard nam nije duplo bolji. Efekat tolikog privrednog rasta nije se prelio na život građana. Prema statističkim podacima zaposlenost je veća, zarade su isto povećane i prosečna i minimalna. Dugo je i kurs dinara isti. Iz toga bi mogli da zaključimo da nam ide dobro. Ali mi ne živimo samo od kursa, već od realne plate i onoga šta za nju možemo da kupimo. Statistički nama stvari stoje bolje nego realni život. I dobar deo objašnjenja za rast BDP-a u evrima leži u činjenici da imamo dugo isti kurs. Država ima pravo da iz svojih razloga vodi politiku jakog dinara, ali to kvari našu sreću. Naš životni standard ne prati te dobre statističke podatke”, navodi Savić.

Podseća da se, osim BDP-a u međunarodnoj statistici koristi za obračun i bruto nacionalni proizvod (BNP). Kod bruto domaćeg proizvoda se računa sve stvoreno na ovoj teritoriji bez obzira na to da li su napravili stranci ili domaći. Kod bruto nacionalnog proizvoda računa se ono što su proizvela domaća pravna lica ovde, plus ono što su proizvela u svetu, minus ono što su stranci proizveli u Srbiji. Kod nas je znatan udeo stranih kompanija u stvaranju BDP-a. Za prvi kvartal kineske kompanije iz Smedereva i Bora imale su vrednost izvoza od 750 miliona evra. Na godišnjem nivou, ako tako nastave, to je tri milijarde evra. Ako računamo BDP sve je to naše, a ako računamo BNP nije. Šta ima Srbija od toga, najveći deo kolača imaju Kinezi, napominje naš sagovornik.

Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba (Libeka), kaže da nominalni BDP jeste veći, ali da to koliko je zapravo porastao zavisi od politike deviznog kursa.

„Srbija u periodu 2008–2014. gotovo da nije imala privredni rast i tek od 2015. BDP raste, da bi od 2017–2018. te stope bile respektabilne. Država je ekonomski napredovala, ali ništa značajnije u odnosu na zemlje u okruženju. Mislim da je nama učinjena medveđa usluga, jer se u poslednjih desetak godina koristi izraz zapadni Balkan, a to su slabije zemlje bivše Jugoslavije. Srbija je u odnosu na njih mnogo bolja, ali da li treba da se poredimo sa najlošijim đacima u odeljenju, kad ima boljih kao što su Rumunija, Mađarska, Slovenija”, navodi Gajić.

Dodaje da je glavni razlog što mi pričamo o rastu BDP-a standard stanovnika u nekom periodu i to se prati preko pariteta kupovne moći koji sadrži razlike u cenama. Kupovna moć 200 dinara nije ista u centru Beogradu i u Pirotu. Tako i jedan evro u Beogradu nema istu kupovnu moć kao u Minhenu i zato nije isto kad kažemo plata u Nemačkoj je 2.000 evra, a u Srbiji 600 evra i šta se za taj novac može kupiti. Siromašnije zemlje imaju bolji paritet kupovne moći upravo zato što su neke usluge jeftinije. Gastarbajteri kada kod nas dolaze za praznike idu kod zubara ili kod frizera, jer su cene tih usluga niže nego u zemljama u kojima žive i rade. I po paritetu kupovne moći se u Srbiji živi bolje nego pre deset godina, ali ne postoji nijedna zemlja u Evropi u kojoj se sada ne živi bolje nego pre deset godina, napominje Gajić.

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

S juga
BDP je onoliki koliko ga odredi politika odnosno zna se.
Само да приметим
Дуплиран БДП? Поштујем. Међутим, ако погледамо мало више "контекст", приметићемо да су трошкови живота такође дуплирани, у протеклих 10 год. Многе цене су вишеструко повећане, шта више...
сељак
По мојој логици садашњи, мањи однос динар-евро, умањује бруто доходак у динарима. Не увећва га.
miki
Zapravo zivot je jeftiniji u Minhenu
Dr.
Ova vlast opstaje na nerealnom kursu evra
сељак
Када је курс нереално низак онда извоз стаје, или се умањује. БДП не може расти са смањеним извозом, јер домаће тржиште не може апсорбовати све што индустрија произведе.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.