Utorak, 06.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DETALjI IZ ŽALBE NA PRESUDU VALjEVSKOG SUDA

Kalabić nema pravo na rehabilitaciju jer je utvrđeno da je ratni zločinac

Tužilaštvo smatra da nije osnovano stanovište da su odluke pravosuđa FNRJ donete protivno načelima pravne države i da su motivisane političkim i ideološkim razlozima
Коначну одлуку донеће Апелациони суд у Београду (Фото Д. Јевремовић)

Valjevo – Odluke Državne komisije za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njihovih pomagača tokom Drugog svetskog rata iz perioda od marta do septembra 1945. godine, koje su se odnosile na Nikolu Kalabića, nisu donete protivno načelima pravne države i zbog toga Nikola Kalabić nema pravo na rehabilitaciju, smatra Više javno tužilaštvo u Valjevu.

Ova institucija je Apelacionom sudu u Beogradu pre nekoliko dana podnela žalbu na rešenje Višeg suda u Valjevu kojim je Nikola Kalabić, nekadašnji komandant Gorske kraljeve garde Jugoslovenske vojske u otadžbini rehabilitovan. Žalbom se traži preinačenje pomenutog rešenja i odbijanje zahteva za rehabilitaciju koji je pre više od jedne decenije podnela Valjevka Vesna Kalabić, unuka Nikole Kalabića.

– U obrazloženju žalbe, pored ostalog, podseća se da je odredbama zakona propisano da se ne mogu rehabilitovati pripadnici okupacionih snaga i članovi kvislinških formacija koji su izvršili odnosno učestvovali u izvršenju ratnih zločina tokom Drugog svetskog rata. Pod tim osobama se podrazumevaju svi oni koje su sudovi i drugi organi Demokratske Federativne Jugoslavije i Federativne Narodne Republike Jugoslavije, kao i Državna komisija proglasili da su ratni zločinci, odnosno učesnici u ratnim zločinima. Nesumnjivo je tokom postupka utvrđeno da je odlukama Državne komisije Nikola Kalabić proglašen za ratnog zločinca – naglašava za „Politiku” Dragana Marković, viši javni tužilac u Valjevu. Dodaje da niko, pa ni istoričari, ne može da daje pravne kvalifikacije značaja odluka Državne komisije kada je to Zakon o rehabilitaciji jasno propisao.

Tužilaštvo smatra da nije osnovano stanovište prvostepenog suda da su odluke za koje je tražena rehabilitacija Kalabića donete protivno načelima pravne države i opšteprihvaćenim standardima ljudskih prava i sloboda i da su bile motivisane političkim i ideološkim razlozima. U prilog svojoj tezi tužilaštvo podseća da pre 70 godina pomenuta načela i standardi nisu ni postojali u današnjem obliku pravnih shvatanja. Navodi da je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i slobodama doneta 1948, a Evropska konvencija o ljudskim pravima i slobodama 1950. godine.

– Događaj jednog vremena možemo ceniti samo prema merilima koja su važila u tom vremenu, jer ako bi se današnji standardi ljudskih prava primenjivali na presude i odluke drugih državnih organa iz tog perioda, teško da bi bilo koja odluka ostala na pravnoj snazi – navodi tužilac Dragana Marković. U tom kontekstu, u prilog svom stavu da odluke Državne komisije nisu donete iz ideoloških i političkih razloga, tužilaštvo podseća na onu koja se odnosi na zločin počinjen u selu Drugovac. Ima razloga za povezivanje Nikole Kalabića sa tim događajem, jer su dve njegove jedinice bile angažovane u tom zločinu, a to nije moglo biti bez njegovog znanja i naredbe, kaže Markovićeva.

Žalba se bavi i kvislinškim karakterom Kraljeve gorske garde kao segmenta ravnogorskog pokreta i ukazuje da je Nikola Kalabić održavao veze sa okupacionim nemačkim snagama, o čemu su se izjašnjavali i saslušani istoričari. Kao posebno zanimljiv izdvojen je deo iz knjige istoričara Milana Radanovića „Kazna i zločin” koji prenosi dnevnik nemačkog vojnog izaslanika za NDH Edmunda Glajzera fon Horstenaua koji je posle boravka u Srbiji januara 1944. zabeležio sledeće: „Čini se da je Srbija najmirnija zemlja na Balkanu, netko je rekao čak i u Evropi... Koristeći opću situaciju u kojoj se nalazi Draža Mihailović, sklopljeni su lokalni sporazumi sa raznim četničkim grupama.”

Pozivajući se na odredbe zakona, da pravo na rehabilitaciju nemaju osobe koje su lišene života u oružanim sukobima kao pripadnici kvislinških formacija, tužilaštvo u žalbi navodi da to pravo nema ni Nikola Kalabić, jer, kako tužilaštvo nalazi, prvostepeni sud je pogrešno utvrdio odlučnu činjenicu koja se odnosi na kvislinški i kolaboracionistički karakter vojne formacije kojom je on komandovao.

Komentari25
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

др Слободан Девић
Да ли је Калабић био или није ратни злочинац је ваљда историјско а не правно питање?
Vladimir B.
Kako god, hajde i neka bude da "nije" bio ratni zločinac jer mu je tu "etiketu prišio Brozov komunistički režim" i hajde da se kao "pravi legalisti" držimo prethodne Kraljevine Jugoslavije i njenih zakona a onda dolazimo, da kao pripadnik JVuO, možda nije zločinac ali opet, on je dezerter i izdajnik. Ostao je i posle septembra 1944 i dalje u JVuO, direktno odbivši naredjenje, legalnog i legitimnog vrhovnog komandata te iste JVuO, kralja Petra II da se stavi pod Titovu komandu. I šta sad?
Joca Švedska
Utvrđeno od koga? Od Brozovih komisija? Pa te su komisije osudile, streljale i opljačkale par stotina hiljada viđenijih Srba. Svako ko je nešto imao proglašavan je "narodnim izdajnikom" da bi mu se opljačkala imovina. JVuO bila je vojska okupirane Kraljevine Jugoslavije pod komandom vlade u Londonu, pa kao takva nije bila ni kvislinška ni nelegalna. A ratne zločine su tada činili mnogi pojedinci na svim stranama, jer je vladao haos. Treba stvoriti nezavisnu komisiju da ispita Brozove zločine.
Горан NS
Не чуди овакво образложење тужилаштва, јер у Србији на жалост још увек имамо комунистичку власт, односно децу и унуке комунистичких "великана". Што је много, много је.
Лепо д'њ с ничи
Треба једном више донети закон по коме се имовина свих осуђених за ратне злочине у другом светском рату изузима из конфискације, одн. де-конфискује и преноси на наследнике по закону о наслеђивању. И тиме обуставити у већини случајева бесмислене захтеве за рехабилитацијом, који би тиме постали беспредметни (осим политичке обојености која је такође бесмислена).

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.