Sreda, 30.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Blagoveštenski sabor” je kulturno blago

Vlaho Bukovac je jednu istorijsku epizodu preneo na nivo metafizičke stvarnosti, stvorivši tako patriotsku ikonu od prvorazrednog značaja, kaže Igor Borozan
„Благовештенски сабор 1861. године” (Фото: Музеј Војводине)

Potraga za slikom Vlaha Bukovca „Blagoveštenski sabor 1861. godine” – a koja je nestala još 1993, iz depandansa Muzeja Vojvodine u Čelarevu, i od tada joj se nije znao nikakav trag – trajala je intenzivno unazad oko godinu i po dana i vodila je komplikovanim istražnim putevima od Beograda do Ciriha, o čemu su leta prošle godine naši mediji i izveštavali. Konačno, nakon što je obelodanjeno 16. avgusta da je ovo za nas izuzetno bitno delo locirano i predato u Cirihu predstavnicima našeg Tužilaštva za organizovani kriminal i Muzeja Vojvodine, ono se od 19. avgusta nalazi u pomenutom muzeju, gde je toga dana i prikazano javnosti i gde će, prema rečima Tijane Stanković Pešterac, direktorke muzeja, u narednom periodu biti deo njegove stalne postavke.

Upravo ova zbivanja aktuelizovala su interesovanje za ovu sliku, izvedenu tehnikom ulja na platnu, dimenzija 122 puta 192 santimetra, koju je veliki umetnik i akademik naslikao 1901. po narudžbini, a povodom četrdesetogodišnjice Crkveno-narodnog sabora Srba održanog na Blagovesti, 2. aprila 1861. u Sremskim Karlovcima.

U istorijat slike upućuje nas dr Igor Borozan, profesor istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odličan poznavalac Bukovčevog opusa i autor zapažene i veoma posećene izložbe (održane u Galeriji SANU), velike retrospektivne i prve takve u Beogradu na kojoj je krajem 2020. i tokom nekoliko meseci 2021. moglo da bude viđeno 36 dela baš ovog umetnika.

Za naš list Borozan, za početak, podseća da je definisanje nacionalnog identiteta tokom poslednjih decenija 19. i početkom 20. veka manifestovano i vizuelnim delima i da je u periodu od Majske skupštine 1848. godine do ujedinjenja 1918. godine nekoliko likovnih predstava steklo kanonski status među Srbima severno od Save i Dunava. Najpre u Austrijskom carstvu, a potom i u Austrougarskoj, srpski korpus je nastojao da vizuelnim sredstvima potvrdi svoj kulturni, verski i nacionalni status, a time i pravo na sopstvenu konstitucionalnost, u složenim okolnostima, neretko neprijateljskim, tekao je složen proces emancipacije srpskog naroda.

Prof. dr Igor Borozan Foto lična arhiva

– U takvom duhu je potrebno sagledati i sliku „Blagoveštenski sabor”. Bukovac je jednu istorijsku epizodu preneo na nivo metafizičke stvarnosti, stvorivši tako patriotsku ikonu od prvorazrednog značaja. Na osnovu autentičnog prikaza skupštinskog zasedanja Bukovac je sredstvima koja stoje na raspolaganju akademskom slikaru dodatno idealizovao konvencionalni istorijski događaj. Na osnovu litografije Jozefa Antona Bauera, nastale po fotografiji novosadskog fotografa Stefana Vulpea, Bukovac je u dogovoru s uglednim knjižarom i izdavačem Petrom Nikolićem iz Zagreba naslikao predstavu skupštinskog zasedanja u velikom formatu. Naime, po ranijem dogovoru s Nikolićem, umetnik je trebalo da izradi portrete kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović iste godine u Smederevu. Međutim, poduže odlaganje ovog posla je Bukovcu donosilo materijalni gubitak, te je u nadoknadu za izgubljeno vreme Nikolić predložio slikaru da izvede uljanu repliku „Blagoveštenskog sabora”. Namera je bila da se slika prenese u reproduktivne medije (litografija, razglednica...), što bi Nikoliću donelo materijalnu korist, na ime čega se on nesumnjivo odužio slikaru, koji mu je ustupio prava reprodukovanja originala u popularnim medijima. Tako je na posredan način sklopljen dogovor koji je doveo do nastanka ove slike, a Nikolić je po već ustaljenom obrascu trasirao dalji život slike u masovnim medijima koja je tokom narednih decenija postala deo privatnih enterijera mnogih domova – ističe Borozan i dodaje da je, poput Predićevih „Bosanskih begunaca” i „Krunisanja Dušanovog” Paje Jovanovića, i Bukovčev „Blagoveštenski sabor” kao propagandno i veoma popularno delo postalo tako jedna od najprepoznatljivijih slika stavljenih u službu već pomenute nacionalne mobilizacije, što potvrđuje i slikarev ćirilični potpis na slici.

Kako dodaje naš sagovornik, izbor Bukovca kao slikara dostojnog da predstavi ovu važnu epizodu nije bi slučajan. Umetnik je već ranije uradio veličajni portret kraljice Natalije Obrenović i portret prestolonaslednika Aleksandra Obrenovića i među Južnim Slovenima uživao je veliki ugled, a početkom 20. veka je bio i internacionalno etabliran, i to osobito u Parizu, gde se i školovao, kao i u Engleskoj, u kojoj je slikao portrete elitnih slojeva engleskog društva.

– Istovremeno, slikar o kome je već decenijama podrobno pisala srpska štampa s obe strane Save i Dunava svojim je akademskim obrazovanjem garantovao valjano izvođenje kompozicije s velikim brojem aktera (82 naslikana lika), što su mogli učiniti samo obučeni slikari, vični oslikavanju istorijskih kompozicija. Ovako zahtevni poduhvati su nalagali pravilno komponovanje, poznavanje perspektive i drugih likovnih elemenata koje je Bukovac, iako ne u svojstvu svedoka događaja, uspešno rešio – naglašava Borozan.

Govoreći podrobnije o još nekim aspektima ovog dela, odnosno samom kvalitetu Bukovčeve predstave i njegovoj vrednosti, on kaže da se mora primetiti da su vernost predlošku i namena slike kao istorijskog dokumenta ograničila slikarevu originalnost i njegovu prepoznatljivu virtuoznu tehniku.

– Portretne predstave cara Franje Josifa, kao centralne figure u državi i pokrovitelja Sabora, i Svetog Save, kao patrona srpskog naroda u Južnoj Ugarskoj, na zidovima svečane sale su potvrdili reprezentativni karakter i ceremonijalnu ukočenost prikazanih aktera i drugih elemenata, što i priliči jednom ovakvom događaju. Takođe, namera slikara da što vernije reprodukuje likove srpskih verskih i svetovnih prvaka, poput patrijarha Josifa Rajačića, Đorđa Stratimirovića i drugih nametnuli su izvesnu teatralnost koja provejava patosom slike. Ali, uprkos izvesnom ograničenju po pitanjima likovnosti, slika predstavlja kulturno blago od prvorazrednog značaja za Republiku Srbiju. Bez obzira na njenu tržišnu vrednost koja zavisi od promenljivih kategorija duha vremena, istorijski značaj Bukovčeve slike čini da se ona podvodi pod kategoriju neprocenjivog značaja. Status slike kao patriotske ikone je nesumnjivo potvrđen i uspešnom akcijom državnih organa i resornog Ministarstva kulture i informisanja, koji su sliku vratili u njeno prirodno stanište – ocenjuje Borozan.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.