Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Fiskalni savet procenjuje da će EPS i naredne zime napraviti gubitak od oko 400 miliona evra

Nedostajaće oko 2.000 gigavat-časova električne energije, moraće da uveze struju na nivou 10 odsto svoje proizvodnje
(Фото А. Васиљевић)

U narednoj grejnoj sezoni, zima 2022–2023, Elektroprivreda Srbije će morati da uveze znatne količine struje. Samim tim preduzeće će nastaviti da pravi gubitke, ali ipak nešto manje nego u prošloj grejnoj sezoni, ocenjuju u Fiskalnom savetu (FS) u najnovijoj analizi o problemima naše energetike u svetlu globalne krize.

„Protekle grejne sezone EPS je napravio gubitak od oko 500 miliona evra. Nastao je zbog uvoza električne energije po visokim berzanskim cenama i prodajom u zemlji po višestruko nižim cenama. Uvoz struje finansiran je dominantno zaduživanjem, pa je dug EPS-a porastao za oko 400 miliona evra. U narednoj sezoni očekujemo određeni oporavak proizvodnje i posledično smanjenje uvoza za trećinu. Do opravka dobrim delom doći će po osnovu povećanog uvoza uglja, što takođe donosi određeni finansijski gubitak preduzeću. Zbog toga procenjujemo da će potencijalni gubici u narednoj grejnoj sezoni biti oko 400-450 miliona evra, odnosno oko 15 odsto manji nego 2021.”, navode iz FS-a.

EPS-u će nedostajati oko 2.000 gigavat-časova električne energije što je za trećinu manje nego ove zime, a moraće da uveze struju reda veličine 10 odsto sopstvene proizvodnje.

Predstavnici FS-a ocenjuju da problemi u koje je EPS zapao tokom 2021. u najvećem delu neće moći da se otklone pre naredne grejne sezone. Za njihovo rešavanje potrebno je otvaranje novih kopova uglja i unapređenje distributivne mreže. Mala je verovatnoća da će znatno da se umanje cene električne energije na međunarodnom tržištu. Sem toga uredno snabdevanje strujom  zavisiće od dostupnosti električne energije iz inostranstva što uvek nosi određeni stepen nesigurnosti, naročito pojačane u vremenu u kom već postoje globalni poremećaji u snabdevanju gasom i naftom.

Vanredni uvoz uglja može donekle da ublaži probleme u narednoj grejnoj sezoni. Ugovoren je uvoz lignita iz Crne Gore i drugih zemalja iz okruženja koji je kvalitetniji od onog iz „Kolubare”. Toplotna moć uglja iz Crne Gore veća je za oko 15 odsto. Planirano je da se tokom 2022. uveze oko dva miliona tona lignita iz zemalja okruženja koji bi se mešao sa lošijim ugljem iz „Kolubare” i tako omogućio veće iskorišćavanje i proizvodnju u termoelektranama.

„Osnovna ideja je da se umesto skupog i donekle neizvesnog uvoza električne energije tokom zime, obezbedi što više uglja pre početka grejne sezone i s tim energentom podigne koliko god je moguće domaća proizvodnja. Na ovaj način EPS bi tokom naredne zime mogao da proizvode nešto više nego prethodne sezone, a uvoz struje bi se za isto toliko umanjio. Zbog ogromne veličine i značaja ’Kolubare’, pad proizvodnje i smanjenje kvaliteta uglja u ovom rudarskom bazenu ne može da se nadomesti planiranim vanrednim uvozom uglja. Grube procene su da bi uvoz uglja iz okruženja mogao da umanji očekivani manjak proizvodnje EPS-a tokom naredne grejne sezone sa 15 odsto koliko je bio zime 2021–2022, na oko 10 odsto, pod pretpostavkom da se realizuje planirani uvoz uglja od oko dva miliona tona”, napominju iz FS-a.

Međutim, uvoz i transport uglja iz inostranstva nisu jeftini. Cena uglja na međunarodnom tržištu u dobroj meri prati rast cene električne energije i drugih energenata tako da je i ona tokom energetske krize povećana četiri, pet puta u odnosu na njen nivo iz sredine 2021. godine. Dakle, sa sadašnjim, zamrznutim cenama po kojima EPS prodaje struju, preduzeću se ne isplati ni proizvodnja iz uvoznog uglja (iako jeste nešto jeftinija od direktnog uvoza električne energije). Zato iz FS-a ocenjuju da je pozitivni efekat proizvodnje iz uvoznog uglja smanjenje zavisnosti od uvoza tokom naredne grejne sezone što može biti od velikog značaja ako viškovi električne energije zemalja u regionu budu ograničeni ili nedostupni, dok su pozitivni finansijski efekti ove operacije (iako postoje u odnosu na uvoz skupe struje), ipak nešto skromniji.

Loš ugalj – višegodišnji problem

Najvažniji problem koji je u 2021. doveo do smanjenja proizvodnje u termoelektranama je dodatni pad kvaliteta uglja. Naime, kvalitet uglja u RB „Kolubara” predstavlja višegodišnji problem EPS-a, ali je u 2021. njegova kalorijska vrednost opala, što je tehnički minimum na kom su EPS-ove termoelektrane projektovane za neometani rad. Ugalj iz 2021. sadržao je preveliku količinu zemlje, ali i pepela, peska, gline, što je učinilo da se sa sličnom ukupnom iskopanom količinom uglja kao ranijih godina, u 2021. moglo proizvesti manje električne energije. Razlog zbog kog je ugalj bio toliko lošeg kvaliteta je taj što se u „Kolubari” kopa ugalj iz polja „Tamnava zapad”, u kojem je on već pomešan sa zemljom, i gotovo ga je nemoguće razdvojiti mehanizacijom kojom EPS raspolaže. Ovaj problem mogao je biti izbegnut da je EPS blagovremenim investiranjem stavio u funkciju zamenska polja, na kojima postoji ugalj boljeg kvaliteta.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Грозни
А како ће се пунити буџет ако индустрија ради само четири дана недељно?
Банатмен
Уравнотежити расходе током зиме. Буџет мало зависи од производње. Највећа област привреде Републике Србије је област услуга/ терцијални сектор, који обухвата две трећине БДП-а. Индустрија доприноси једну четвртину (26,1% БДП). Биланс стања је помоћ у одлучивању, зар не?
Milen
Racionalan i zastrašujući tekst u isto vreme. Ali do besa dovodi slika potpunog diletantizma u rukovođenju suštinski bitnim preduzećem čija je posledica šteta od pola milijarde evra godišnje, i to bez privrednih posledica očekivanih restrikcija ove zime. I nikom ništa.
Банатмен
Мање је више. Мања потрошња, већа уштеда. Индустрија би могла преко зиме да ради 4 дана недељно и проблем решен. Задуживањем се ЕПС гура у економску провалију.
Srba
Srbija je na poklonila Plevlje crnoj gori 1913 godine, pa sad odatle uvozimo ugalj.
Nikola
Kada su pojedini komentatori ovde pisali da ne treba da prodajemo NIS i naše rezerve gasa Rusima i da na čelu EPSa ne treba da bude partijski čovek bez ikakvog iskustva u poslu i čak bez formalnih uslova za to mesto, većina je ovde zastupala potpuno suprotno mišljenje. Smatrali su da je sve to u redu. Sada ćemo svi platiti ogroman ceh. Političku i krivičnu odgovornost za trenutno stanje našeg energetskog sistema neću ni da pominjem. Odgovornost u Srbiji odavno ne postoji nizašta.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.