Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
„POLITIKA” U SRPSKO-RUSKOM CENTRU U NIŠU

Vrhunska i bezrezervna humanost

Jedinstvena organizacija za pomoć u vanrednim situacijama i elementarnim nepogodama, osnovana pre deset godina, edukovala je više hiljada spasilaca-vatrogasaca
(Фотографије СРХЦ)

 

Niš – Još od osnivanja pre tačno deset godina Srpsko-ruski humanitarni centar (SRHC) prate brojne kontroverze i sumnje „zapadnog sveta”. Išlo se dotle da se često otvoreno i bez ikakvih dokaza sumnjalo da je centar čak vojna ili obaveštajna ruska baza, ciljano formirana baš u gradu na Nišavi i ne toliko daleko od NATO baze na Kosovu i Metohiji. Iako su i Beograd i Moskva više puta demantovali ove spekulacije, pitanje SRHC našlo se u Evropskom parlamentu, gde je traženo da centar bude transparentniji ili ukinut.

A, u stvari, o Srpsko-ruskom humanitarnom centru se sve zna. Reč je o jedinstvenoj humanitarnoj organizaciji za pomoć u vanrednim situacijama i elementarnim nepogodama. Dogovor i sporazum Vlade Srbije i Vlade Ruske Federacija o osnivanju zajedničke organizacije za delovanje u vanrednim situacijama su 2010. godine potpisali Ivica Dačić i Sergej Šojgu. Dve godine kasnije, 25. aprila 2012, on je pretočen u oficijelno formiranje jedinstvenog Srpsko-ruskog humanitarnog centra. Početak rada su u ime vlada dveju država na prigodnoj svečanosti u Nišu ozvaničili Dačić i Vladimir Pučkov. „Politika” je bila u prilici da jedno prepodne provede u druženju i razgovoru sa zaposlenima u krugu SRHC, u nastavno-edukativnom centru, kabinetima za obuku, salama i trenažnom prostoru, skladištima, garažama sa specijalnim vozilima i pratećim sadržajima. Razgovarali smo s Bojanom Kostićem, direktorom srpskog dela SRHC-a i sa zamenicima direktora ruskog dela Jevgenijem Strepkovim i Aleksejem Bartošem. Rečeno nam je da bitnih promena u radu nije bilo u odnosu na ranije godine, odnosno „da je centar organizaciono i funkcionalno onakav kakav je od osnivanja, što znači da se prvenstveno bazira na humanitarnoj pomoći u vanrednim situacijama, reagovanjima u njima, i edukaciji i osposobljavanju profesionalnih pripadnika za delovanje kada je neophodno, kao i ostalih struktura društva koje mogu da se zateknu u vanrednim situacijama”.

– U srpskom delu rade pripadnici Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije kao i druge srpske kolege, dok su većina zaposlenih u ruskom delu kolege s bogatim radnim iskustvom u Ministarstvu za vanredne situacije Ruske Federacije. Reč je o iskusnim, vrhunskim spasiocima, vatrogascima, alpinistima, planinarima, lekarima i drugima koji su godine i decenije proveli radeći i reagujući u vanrednim događajima i situacijama, ali i kao treneri na obukama za pojedine specijalnosti. Naravno, kako se u smislu modernizacije razvija i ova oblast, među nama ima i kolega koje se bave obukama u primeni novih tehnologija i naučnih dostignuća u oblasti zaštite i spasavanja stanovništva. Shodno tome, trenutno se sprovodi testiranje i uvođenje u rad novog softvera za izradu ortofoto mapa, trodimenzionalnih mapa objekata i zemljišnih parcela korišćenjem slika napravljenih iz vazduha. Već smo postigli značajne rezultate u prognoziranju mesta poplava i potencijalnih poplavljenih područja. Uz pomoć našeg softvera može se tačno reći gde, u kom trenutku i na koju visinu voda može da se podigne, uzimajući u obzir trenutnu vremensku situaciju. U slučaju šumskog ili lokalnog požara, operativna grupa ima mogućnost da izađe na lice mesta vanredne situacije, da izvrši izviđanje, razradi mapu područja, sačini uputstvo za najpogodnije načine transporta spasilaca, lekara, da napravi 3D mapu područja s promenama nadmorske visine i karakteristikama terena za dalju upotrebu – navode naši sagovornici.

Avioni „iljušin 76”, „berijev 200”, kao i helikopteri MI 26, MI 8 i „kamov 32” uvek su spremni u slučaju potrebe da po zahtevu Vlade Srbije stignu na dežurstvo u Niš

Srpsko-ruski humanitarni centar je, naglasili su oni, član i sastavni deo Međunarodne organizacije civilne zaštite (ICDO), čije je sedište u Ženevi, u Švajcarskoj. Centar u Nišu je kao afilirani član 2018. godine zvanično postao Regionalni centar za obuku ove internacionalne organizacije.

– Realizujući zajedničke planove u SRHC u Nišu su već uspešno sprovedene dve obuke ICDO, a do kraja godine nas očekuju još tri u sklopu programa obuka. Prva od naredne tri obuke biće održana od 19. do 23. septembra, kada će u Nišu boraviti predstavnici spasilačkih službi iz 12 zemalja sveta, koji će naučiti kako intervenisati i spasavati povređene u teškim saobraćajnim nesrećama. Učesnici ovog bogatog i sadržajnog petodnevnog programa će biti spasioci iz Jermenije, Pakistana, Alžira, s Kipra, Azerbejdžana, Kazahstana, Omana, Saudijske Arabije, Jordana, Malezije, Senegala i Kirgizije. Kompletnu obuku s predstavnicima ovih zemalja izvodiće najstručniji profesionalci Srpsko-ruskog humanitarnog centra i Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, koji poseduju neophodne sertifikate za vrhunsku edukaciju učesnika – najavljuju sagovornici „Politike”.

SRHC je učestvovao u akcijama gašenja požara i pružanju humanitarne pomoći u Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, Republici Sloveniji, Albaniji

Kada je reč o pripravnosti i spremnosti za reagovanje pripadnika SRHC, naši sagovornici su istakli da je u centru formirana operativna grupa za reagovanje u vanrednim situacijama, u kojoj su lekar i spasioci najviših sertifikovanih specijalnosti spasavanja.

– Ova operativna grupa po potrebama Sektora za vanredne situacije i Vlade Republike Srbije spremna je za reagovanje u svakom trenutku. Najviše sat vremena u bilo koje doba dana i noći je potrebno za sve pripreme i polazak u akciju spasavanja na bilo koju lokaciju gde je pomoć neophodna. Opremljeni najsavremenijom tehnikom poput multifunkcionalnog specijalnog terenskog vozila, koje veoma brzim izmenama na sebi može nositi pumpu za gašenje požara na otvorenom prostoru s rezervoarom, ili agregat za proizvodnju električne energije, odnosno pumpu za crpljenje vode. Operativnu grupu uvek prati vozilo sa svom potrebnom opremom za nezavisan i samostalan smeštaj pripadnika na terenu do deset ili više dana. Tu su čamci kao i sva druga oprema za reagovanje naših pripadnika ili za pružanje humanitarne pomoći u vanrednim situacijama – objašnjavaju naši sagovornici.

Brojne su lokacije na kojima su pripadnici SRHC intervenisali, gasili požare i pružali humanitarnu pomoć. Kako nam je rečeno, spremnost operativne grupe pokazala se na istoku naše zemlje kod Bosilegrada, nedaleko od Kladova, Bora i Majdanpeka. Uz pomoć SRHC letelice ruske avijacije godinama unazad gasile su velike požare na Staroj planini, Tari, okolini Vranja, Medveđe, Leskovca, Čačka…

– Posebna pomoć centra stanovništvu u prethodnom periodu bila je u angažovanju agregata za struju koji su bez prekida od novembra do aprila radili napajajući zaseoke i mesne zajednice u okolini Medveđe, Lebana, Svrljiga i drugih mesta, kada su ovi srpski krajevi bili okovani snegom i ledom. U koordinaciji sa Sektorom za vanredne situacije i opštinskih, gradskih i regionalnih štabova za vanredne situacije donošeni su planovi šta je potrebno preduzimati i time rešavani najveći problemi stanovništva. Agregati SRHC bili su u dugom periodu pozajmljivani bolnicama i sličnim ustanovama, poput velikog stacionara na Ozrenu kod Sokobanje – kažu predstavnici centra.

Pripadnici SRHC učestvuju u svim humanitarnim akcijama, ali i neprekidno u procesu edukacije i obuka pripadnika Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije.

– Svakog meseca najmanje 60 vatrogasaca-spasilaca prolazi obuku na nastavno-trenažnom kompleksu „Šturm”. Reč je o obuci u potpunom mračnom i zadimljenom prostoru uz primenu najsavremenijih metoda. Takođe, organizuju se i onlajn teorijske obuke pripadnika Sektora iz oblasti zaštite od požara, civilne zaštite i drugih aktivnosti kroz koje spasioci i vatrogasci moraju da prođu. Pored toga, aktivno se radi na obuci dobrovoljnih vatrogasaca i spasilaca, a izuzetno vredna i specijalna oprema poput vatrogasnih vozila, vlasništvo SRHC, nalazi se u 18 vatrogasno-spasilačkih jedinica MUP širom Srbije. Tu su i četiri roboto-tehnička kompleksa za intervencije u oblastima koje su opasne za boravak ljudi, ali i 19 terenskih vozila s mnogo različite opreme, kao i rezervoari (bazeni) za vodu koje koriste helikopteri prilikom gašenja požara, a sve u cilju reagovanja na terenu na koji ljudska noga ne može da kroči i čovek ne može da priđe – objašnjavaju u centru.

Na planu edukacije i obuke, ističu naši sagovornici, postignuti su rekordni rezultati.

– Od počeka 2018. do sada više od 2.050 profesionalnih vatrogasaca prošlo je specijalnu obuku na trenažerima SRHC, a od 2014. oko 960 polaznika koji aktivno učestvuju u zaštiti i spasavanju, prošlo je teorijsku, praktičnu nastavu na visokoobrazovanim institucijama Ministarstva za vanredne situacija Rusije ili onlajn nastavu u organizaciji centra. Polaznici su pripadnici MUP-a, lokalnih samouprava, štabova za vanredne situacije kao i drugih službi koje reaguju u vanrednim situacijama. Na taj način unapređeno je znanje najstručnijih kadrova u vatrogasnim jedinicama na aerodromima u Nišu i Kraljevu, vatrogasnim jedinica NIS-a, Gorske službe spasavanja kao i drugih spasilačkih službi i organizacija (Srpski spasilački tim, planinarska i alpinistička udruženja) – navode predstavnici centra.

Kada je reč o dežurstvima ruskih vazduhoplova u Srbiji u vreme kada postoji veliki rizik od požara, praksa je da se po zahtevu Vlade Republike Srbije angažuju specijalni avioni i helikopteri za gašenje požara. Avioni „iljušin 76”, „berijev 200”, kao i helikopteri MI 26, MI 8, i „kamov 32” uvek su spremni u slučaju potrebe da po zahtevu Vlade Srbije stignu na dežurstvo u Niš. Zavisno od procena i potrebe, biće organizovano, ako zatreba njihovo dežurstvo i na kraju ovog leta.

Svakako, pripadnici centra nisu zaduženi samo za pomoć stanovništvu na ugroženim područjima u Srbiji.

SRHC je više puta učestvovao u akcijama gašenja požara i pružanju humanitarne pomoći u Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, Republici Sloveniji, Albaniji... Centar je bio i ubuduće će biti uvek spreman da reaguje i izađe u susret svojom pomoći bilo kojoj državi regiona – zaključuju sagovornici našeg lista.

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bravo i hvala
Bravo i hvala

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.