Petak, 03.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nemačka primorana da odloži planove za gašenje nuklearnih reaktora

(Фото Pixabay)

Nekoliko meseci pre isteka roka za gašenje poslednjih nuklearnih reaktora u Nemačkoj, čime bi ta zemlja postala prva industrijska sila koja ne proizvodi nuklearnu energiju, vlada u Berlinu je bila primorana na još jedan politički preokret izazvan ruskom invazijom na Ukrajinu, pišu svetski mediji.

Nemačka vlada najavila je odlaganje gašenja dva od poslednja tri nuklearna reaktora u zemlji, za koje je planirano da budu isključeni u decembru, kako bi osigurala rad električne mreže tokom zime, podseća  Tajms. Nemačka vlada je mesecima insistirala da će poštovati dugogodišnje obećanje o gašenju preostalih nuklearnih elektrana do kraja ove godine. Međutim, na suprotnu odluku je bila primorana mogućnošću nestanka struje u industrijskom srcu na jugu zemlje, ali i upečatljivom promenom u javnom mnjenju, koje se nekada u velikoj meri protivilo upotrebi nuklearne energije, navodi londonski list.

Ministar energetike Robert Habek najavio je da će nuklearne elektrane Isar 2 u Bavarskoj i Nekarvesthajm blizu Štugarta biti isključene s mreže, ali da će nastaviti da rade kao „operativne rezerve”. Treći preostali reaktor Emsland na severozapadu zemlje biće isključen po planu.

Preokret je, kako piše list, posebno gorak za Habeka i njegovu stranku Zelene, koja je decenijama vodila kampanju za okončanje nuklearne energije.

Odluka o odlaganju dugogodišnjeg plana za ukidanje nuklearne energije predstavlja kompromis članova koalicione vlade u kojoj su i pristalice nuklearne energije i Zeleni koji su nastali iz antinuklearnog pokreta, ukazuje Volstrit džurnal.

Taj potez, koji će zahtevati novi zakon i glasanje u parlamentu, označava poslednji politički preokret u Nemačkoj koja je decenijama radila na okončanju upotrebe nuklearne energije, uglja, kao i gasa u pokušaju tranzicije najveće evropske privrede ka obnovljivoj energiji, prenosi Beta.

Ruska invazija na Ukrajinu u februaru, kako piše američki list, navela je Nemačku da poveća vojnu potrošnju posle decenija nedovoljnog ulaganja, da isporuči oružje Ukrajini uprkos dugotrajnoj zabrani slanja oružja u zone sukoba, ali i da ponovo otvori elektrane na ugalj i naftu uprkos posvećenosti smanjenju emisija ugljen-dioksida.

Habek je odbacio produženje životnog veka dve nuklearne elektrane posle aprila 2023. To bi, ocenjuje Volstrit džurnal, moglo da stvori napetosti u vladi.

Ministar finansija i lider liberalne Slobodne demokratske partije Kristijan Lindner rekao je da bi nuklearne elektrane trebalo da ostanu uključene na mrežu najmanje do 2024., kada se očekuje da će Nemačka početi da dobija gas iz zalivskih država kao i SAD.

Koaliciona vlada socijaldemokrata, zelenih i liberala poslednjih meseci bila je pod ogromnim pritiskom da preispita protivljenje nuklearnoj energiji kako su postale jasne razmere energetske krize u zemlji, ističe Fajnenšl tajms.

Poslednje smanjenje isporuka ruskog gasa s najavom iz Kremlja da snabdevanje neće potpuno obnovljeno sve dok „kolektivni Zapad” ne ukine sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, gurnuo je cene gasa na rekordne nivoe, u vreme kada se Nemačka već muči s visokom inflacijom i dok se povećavaju strahovi od krize troškova života.

Vlada je u julu naložila stres test električne mreže kako bi se videlo koje su mere potrebne za očuvanje snabdevanja strujom, navodeći da je takvo ispitivanje potrebno zbog sve više „faktora neizvesnosti” poput rata u Ukrajini koji je destabilizovao energetska tržišta, letnjih suša i rekordno niskih vodostaja reka, što je jedan od mnogih razloga zbog kojih ne rade francuske nuklearne elektrane.

Stres testom se došlo do zaključka da je kriza u elektroenergetskom sistemu u predstojećoj zimi „malo verovatna, ali se trenutno ne može potpuno isključiti”. Zbog toga su potrebne dodatne mere za sprečavanje nestašica struje izazvane stresnim situacijama na mreži i održanje dve nuklearne elektrane u rezervi jedna je od takvih mera.

Poslednja mera Berlina za ublažavanje sve gore energetske krize u Evropi izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu mogla bi da pokvari planove Nemačke da postane prva industrijska sila koja neće koristiti nuklearnu energiju, piše Njujork tajms.

Nemačka, kao i mnoge druge zemlje, uvodi posebne mere kako bi ublažila uticaj krize na svoje građane, uvela je mere za štednju struje izdavši smernice za grejanje i hlađenje kancelarija, kao i za gašenje osvetljenja na spomenicima u 22 časa, i naglo prekinula zavisnost od ruskog gasa. Ipak, ističe list, odluka da se produži život nuklearnih reaktora predstavlja jednu od najsimboličnijih, ako ne i najkosekventnijih mera, razbijajući politički tabu dok pokušava da pokaže da čini sve što može da ublaži krizu.

Nuklearna energija je dugo bila polarizujuća emotivna tema u Nemačkoj. Protivljenje njenoj upotrebi je oblikovano antinuklearnim protestnim pokretom tokom Hladnog rata, kao i katastrofom u Černobilju 1986. Bivša kancelarka Angela Merkel je na kraju, posle katastrofe u Fukušimi 2011., pristala na ukidanje nuklearne energije.

Sada se ministar energetike Habek, jedan od vodećih članova Zelenih čiji su koreni u antinuklearnom pokretu, nalazi u nezgodnoj poziciji da bude lice odluke o produženju upotrebe nuklearne energije u Nemačkoj. Za njega je, dodaje Njujork tajms, energetska kriza, takođe, bila teška jer ga je primorala da odobri ponovno pokretanje elektrana na ugalj i da sklopi ugovore o uvozu tečnog prirodnog gasa kako bi nadoknadio gubitak ruskog gasa. Međutim, iako je stranku naveo da žrtvuje skoro sve svoje svete krave, Habek je jedan od najpopularnijih političara u Nemačkoj i u anketama redovno dobija veće ocene od kancelara Olafa Šolca.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lillah
Veliki investitor.
sloba
Kada ne gase drugi sto bi oni, nisu ludi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.