Zagađenje vazduha mora biti rešavano kao regionalni problem

Zagađenje vazduha je najveća pretnja po zdravu životnu sredinu, a sedam miliona ljudi na globalnom nivou umre prevremeno svake godine i ono mora biti rešavano kao regionalni i prekogranični problem, poručuju Ujedinjene nacije u Srbiji povodom Svetskog dana čistog vazduha.

Na Svetski dan čistog vazduha (za vedro nebo), UN u Srbiji pozivaju na aktivnosti u borbi protiv svih oblika zagađenja vazduha i podsticanje zajedničkih napora Vlade Republike Srbije, građana, civilnog društva i aktivista, u izgradnji sigurnije i zdravije životne sredine za sve.

Navode da su tokom 2021. godine zdravstveni troškovi vezani za zagađenje vazduha iznosili su 8,1 triliona dolara, ili 6,1 odsto globalnog BDP-a.

Zagađenje vazduha nesrazmerno utiče na najugroženije i marginalizovane zajednice, one sa najmanje resursa da se zaštite. Takođe, više pogađa decu i starije osobe, dok zagađenje vazduha u domaćinstvima najviše pogađa žene i decu.

Zagađenje vazduha nije izolovan problem, već je direktno povezano sa klimatskim promenama, gubitkom biodiverziteta i drugim oblicima zagađenja.

UN navode u saopštenju da zagađenje vazduha u Srbiji ima više uzroka: proizvodnja energije pomoću fosilnih goriva, neefikasni uređaji i mreže za grejanje, transport, poljoprivredna praksa, sagorevanje otpada na nekontrolisanim deponijama, prenosi Tanjug.

„Potrebno je da se pozabavimo osnovnim uzrocima i njihovim uticajima u okviru šire borbe protiv klimatskih promena, kako bismo u potpunosti realizovali zelenu transformaciju”, poruka je UN.

Upozoravaju da zagađenje putuje bez granica, a da zagađivač vazduha može da pređe veći deo kontinenta u roku od tri do četiri dana.

„Zato zagađenje mora biti rešavano kao regionalno i prekogranično pitanje, kroz koalicije i saradnju između država, regiona i gradova”, navedeno je u saopštenju.

Dok zimsko zagađenje vazduha ponekad brzo nestane sa zimskim vetrom, zagađivači nastavljaju da putuju u druga područja i utiču na druge zajednice, useve i biodiverzitet.

Dodatni problem je to što se neki zagađivači vazduha formiraju hemijskim reakcijama u atmosferi. To znači da je za efikasno upravljanje kvalitetom vazduha potreban multisektorski pristup, koji se istovremeno bavi različitim zagađivačima i sarađuje sa svim zainteresovanim stranama.

U Srbiji je tokom poslednje dve godine svest javnosti naglo porasla, a građani zahtevaju brže i odlučnije delovanje lokalnih i nacionalnih institucija, konstatuju UN u saopštenju.

„Zagađenje vazduha je kompleksno pitanje koje će se rešavati na više nivoa-nacionalnom, lokalnom, pojedinačnom, kroz delovanje u svim društveno-ekonomskim sektorima. To je odlična prilika za uvođenje društvenih, administrativnih i tehnoloških inovacija koje će podstaći ulaganja za dobrobit svih, za bolji kvalitet života”, smatra Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji.

Kaže i da bi trebalo brzo proširiti dobre prakse koje su uspešno testirane u Srbiji, te poručuje da UN obezbeđuju podršku u oblastima u kojima se ukrštaju zdravstvena, socijalna, rodna, klimatska, energetska i ekološka politika.

Kao odgovor na zagađenje vazduha, UN u Srbiji nastavljaju da rade na inicijativama za poboljšanje kvaliteta vazduha, energetskoj efikasnosti, dekarbonizaciji, zelenom finansiranju, podizanju svesti javnosti, upravljaju podacima, osiguravajući da su sva rešenja inkluzivna i da dopiru do ranjivijih grupa i naselja.

„Radimo sa krajnjim ciljem postizanja pozitivne promene za ljude i planetu - što je jedna od najvažnijih ambicija Agende 2030”, istakla je Žakob.