Nedelja, 27.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zabrana reklamiranja kredita koji podstiču prezaduženost

Najznačajnija izmena Direktive o potrošačkim kreditima u EU odnosi se na dozvoljeni minus – ako ga banka ukine klijentu mora da se dozvoli vraćanje pozajmice na rate
(Фото А. Васиљевић)

Građani Evropske unije odnedavno imaju veću zaštitu prilikom podizanja kredita, jer sada banke moraju da poštuju nova pravila Direktive o potrošačkim kreditima.

Ovi propisi, koji su na snazi još od 2008. godine do sada su pretrpeli nekoliko promena, međutim, kako su se vremenom menjali menjale su se i potrebe građana za uzimanjem zajmova. Sve više je rasla njihova potreba za onlajn uslugama, pa su se stvorili uslovi za dodatne dopune.

Novi predlog je podrazumevao da direktiva pokriva ugovore o kreditu do 150.000 evra, dok bi gornju granicu trebalo da određuju nacionalna tela. U odboru Evropskog parlamenta za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača ubrzo su usvojena nova pravila o potrošačkom kreditiranju koja bi sada trebalo da obezbede mnogo veći stepen zaštite za korisnike. Opšti utisak je da je ova oblast trenutno prilagođenja trendu digitalizacije, a što je najvažnije osnažena je pozicija potrošača kao slabije strane u ugovaranju zajmova.

Najznačajnija izmena je ona koja se odnosi na minuse na računima. Predlog direktive bio je takav da bi banke bez prethodne najave ili davanja mogućnosti otplate na rate mogle da traže od korisnika da vrate zadužene iznose, što predstavlja pravnu nesigurnost za njih i izlaže ih riziku. Banke u ovom slučaju ništa ne bi moglo da spreči, na primer, da u jednom trenutku ukinu dozvoljeni minus i od svih korisnika zatraže da vrate novac.

Međutim, usvojeni su amandmani koji u potpunosti menjaju ovakvu odredbu. Sada, banke ne mogu tek tako da ukinu prekoračenje po računu, nego će korisnike u takvim slučajevima morati da obaveste u razumnom roku i u obavezi su da im ponude otplatu na rate. Samo u Hrvatskoj, na primer, ima 1,8 miliona korisnika koji imaju dozvoljeni minus u bankama. Bankama je po novim pravilima zabranjeno da jednostrano povećavaju dozvoljene limite, ali i da šalju kartice na kućnu adresu ukoliko to građani sami nisu tražili što je takođe bila nepopularna praksa. Da bi se izbegla prezaduženost građana novi propisi su doveli i do strožih pravila procene kreditne sposobnosti, s tim što su omogućene dodatne pogodnosti za studente i osobe sa invaliditetom.

Kako je rečeno prilikom izglasavanja ovih odluka, cilj je bio da se izbegne zaduživanje na crnom tržištu, a zabranjeno je i reklamiranje kredita koji podstiču prezaduženost korisnika. Kako se čulo posle izglasavanja ovih izmena, posebni uslovi su obezbeđeni za osobe koje boluju od teških bolesti i koje moraju da se zadužuju kod banaka. Zaključeno je da osobe sa takvim dijagnozama zbog bolesti moraju da se zadužuju i to često pod nepovoljnim uslovima.

Kroz Direktivu o potrošačkim kreditima sada je uvedeno pravo na zaborav čime su obezbeđena jednaka prava za sve građane EU koji su boleli od raka. Kasnije se oglasio i BEUC koji nije bio zadovoljan postignutim rezultatima i saopšteno je da potrošači i dalje nisu dovoljno zaštićeni posebno u ugovorima o lizingu i pojedinim beskamatnim kreditima u kojima nisu dovoljno definisana pravila o ograničenju troškova i provere kreditne sposobnosti.

Ovakvi krediti, kako je rečeno, sada se nude za kupovinu svih proizvoda, što otvara vrata prekomernog trošenja. Novi propisi su regulisali i ograničenja ukupnih troškova kredita i obavezu banaka, odnosno pružaoca usluga da procenjuju kreditnu sposobnost potrošača. Ideja je da svi oni koji daju pozajmice na jasan način predstavljaju informacije o kreditu, kako bi ih građani pre zaduživanja dobro razumeli. Države članice EU su u obavezi da obezbede čak i finansijsko obrazovanje za korisnike i omoguće im savetovališta za dugovanja. Cilj promene propisa je bio da se proširi obim zajmova koje obuhvata nova direktiva, ali i da se ograniče naknade i kamatne stope, ojačaju prava potrošača na informisanje i zabrani se manipulativno reklamiranje kredita.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slobodan
Kada ce to kod nas.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.