Subota, 10.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Iz­grad­nja gondole na Kalemegdanu ponovo aktuelna

Izgradnja gondole na Kalemegdanu ponovo aktuelna Kontroverzni projekat prošle godine zaustavila sudska odluka, a gradonačelnik Aleksandar Šapić kaže će ga grad realizovati ukoliko se utvrdi da „on ne ugrožava kulturno-istorijsku baštinu Kalemegdana”Nijedna gradska vlast u poslednjih osam godina koliko se najavljuje gradnja gondole Kalemegdan–Ušće nije odustala od tog projekta uprkos protivljenju i stručne javnosti i građana, a njena gradnja ponovo je aktuelizovana izjavom gradonačelnika Aleksandra Šapića. On je pre dva dana kazao da će grad realizovati projekat izgradnje gondole ukoliko se utvrdi da „on ne ugrožava kulturno-istorijsku baštinu Kalemegdana”. Da nijedan gradonačelnik od 2016. nije bio protiv tog projekta svedoči i to da osporavana gondola ima uporište u planskim dokumentima od 2018. kada je za nju usvojen plan detaljne regulacije, a našla se u budžetu grada i za ovu godinu i za nju je opredeljeno 500.000 dinara.

– Nije taj projekat toliko skup da bi moralo da se odustane od njega ukoliko može da se sprovede – kazao je Šapić, a preneo Tanjug.

Sigurno je da na listi gradskih projekata ima neuporedivo skupljih projekata od žičare preko Save koja bi trebalo da poveže Beogradsku tvrđavu, odnosno Park Kalemegdan, koji je deo tog spomenika kulture od izuzetnog značaja, sa Novim Beogradom, ali postoje i mnogo potrebniji infrastrukturni projekti od gondole.

Sasvim je izvesno i to da bi ona već bila na stubovima da Upravni sud proleća 2021. nije poništio građevinsku dozvolu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture iz aprila 2019. kojom je bilo dozvoljeno izvođenje pripremnih radova. Od kada je i prošlogodišnjom sudskom odlukom po tužbi „Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu” (RERI) zaustavljena izgradnja gondole o njoj se do danas nije govorilo, a kako nezvanično saznajemo u resornom ministarstvu, ono „nema aktivnih predmeta na temu beogradske gondole”. To, naravno, ne znači da se oni neće aktivirati, ali kako stvari stoje, ne onom brzinom kao što jesu prethodnih godina jer sada je mnogo prečih projekata sa kojima i grad i republika moraju da se uhvate ukoštac.

Rešenjem koje je sud ukinuo investitoru „Skijalištima Srbije” i Gradu Beogradu, kao sufinansijeru, bilo je dozvoljeno izvođenje pripremnih radova za izgradnju stanice gondole Kalemegdan koji obuhvataju postavljanje gradilišne ograde, postavljanje instalacija i opreme privremenog karaktera za potrebe izvođenja radova, zemljane radove i radove na stabilizaciji terena i osiguranja iskopa prema susednim parcelama bušenim šipovima.

Upravni sud u Beogradu je krajem aprila 2019. doneo privremeno rešenje kojim je naloženo zaustavljanje radova na izgradnji žičare na Kalemegdanu do donošenja konačnog rešenja o zakonitosti građevinske dozvole koje je usledilo dve godine kasnije.

Ovaj sud je, kako je tada istakao RERI, zaključio da je zahtev za odlaganje izvršenja rešenja osnovan i da bi izvođenje radova na Kalemegdanu moglo da ima nenadoknadive posledice po kulturno dobro – Beogradsku tvrđavu i životnu sredinu i da bi bila naneta šteta širim interesima javnosti koja bi se teško mogla nadoknaditi.

Zahtev da se na Kalemegdanu obustave aktivnosti u vezi sa podizanjem gondole u proleće 2019. uputili su koalicija stručnih udruženja, naučnih instituta i obrazovnih katedri za očuvanje kulturnog nasleđa u Srbiji zatraživši od nadležnih da zaustave gradnju gondole.

Oni su ocenili da je ovaj projekat u koliziji sa stručnim standardima, međunarodnim obavezama i zakonima Srbije u domenu očuvanja kulturnog nasleđa i nepovratno bi ugrozio Beogradsku tvrđavu kao kulturno dobro od najvišeg značaja za Srbiju.

Ti stručnjaci bili su i pokretači i onlajn peticije protiv podizanja gondole. Izgradnji žičare usprotivilo se i Odeljenje istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti između ostalog ocenjujući da bi taj projekat „grubo narušio celinu jedinstvenog spomenika i viziju položaja Beogradske tvrđave na ušću dveju velikih reka kakav nema nijedan srednjovekovni grad”.

Na sve argumente struke i kritike javnosti gradski čelnici su uzvraćali tvrdnjom da su prigovori neosnovani što nije bilo prvi put, setimo se samo protivljenja stručne javnosti izgradnji „Beograda na vodi”.

U gradu su kao uporište za prestoničku žičaru naveli to da se slični objekti u okviru spomenika kulture grade i u drugim inostranim gradovima, da zidine tvrđave podno kojih bi se gradila beogradska gondola nemaju istorijsku vrednost, da se zbog žičare neće iseći mnogo stabala na tvrđavi, kao i da će gondola biti još jedna turistička atrakcija prestonice.

Koliko su bili ubedljivi ti argumenti govori i to da je deo građana i predstavnika opozicije u međuvremenu pozvao da se telima brani tvrđava ako počne izgradnja gondole.

Daliborka Mučibabić

 

Komentari23
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Branko
Жичара или како су тада говорили:" ваздушни трамвај" је планирана још почетком 20. века на Калемегдану али су финансијске околности и ратови то спречили. Неће тврђави ништа бити од жичаре, а да се политички острашћеници питају у овој земљи се ништа не би ни градило.
Станица жичаре није експонат
Драги BG, Калемегдан је престао да буде војни објекат 1867. када су Турци напустили Београд. ЈНА је Тврђаву почела да напушта половином педесетих година, када је почела адаптација Војно географског института за потребе Војног музеја. Калемегдан, до кога би ишла жичара, је парк између тврђаве и вароши, како су наши стари говорили. Наравно да су и парк, али и варош слабо археол. истражени. После истраживања станицу жичаре би требало учинити много мање видљивом него што то показује приложена слика.
BG
Dragi Branko, pocetkom 20. veka Kalemegdan je bio aktivno vojno utvrdjenje. Da li je vazdusni tramvaj, kako kazete, planiran za vojne potrebe ili neke druge ne znam. Ali ocito je da su nasi preci uvideli da za zicarom nema ni potrebe, a 1920-ih i 1930-ih Veliki Kalemegdan uredili su sa ukusom tako da ne ostavlja prostora za skalamerije. Ako su ljudi pocetkom 20. veka uspeli da se odopru ogranicenim pomodarnim zahtevima, nejasno je zasto se Beogradu sto godina kasnije namece nesto slicno.
лицемери
У свему је бољи и исплативији пешачко-бициклистички мост за који постоји идејна скица, и који би био нови симбол Београда веома користан и лакши и јефтинији за одржавање. Гондола је скупа, тешка за одржавање и неисплатива је.
Gustav Floberka
Gondola ima smisla samo ako bi išla skroz do Gardoša a ne samo da preskoči reku... Kako bi bilo jedno kompromisno rešenje, a to je zip-line? To bi bilo 10 x atraktivnije od gondole, a pomirilo bi dva tabora.
Cica
U nemackom gradu Koblenz ima zicara koja ne samo izgledom, vise nego ubedljivo govori u prilog opravdanosti zicare na Kalamegdanu. Zicara i tamo takodje povezuje tvrdjavu na brdu sa delom grada u nizini i prelazi preko reke Rajne! Slicnost je frapantna i ubedljivo ukazuje na besmislenost tvrdnji srpskih opoziciokih (kvazi)strucnjaka koji se ocigledno politicki inate. Samo ukucati u gugl 'Koblenz', fotografije zicare su medju najpopularnijim.
Prolog
Cico, Kalemegdan odnosno ceo prostor oko beogradske tvrdjave naseljevan je u kontinuitetu od neolita i predstavlja u svakom pogledu visestruko vecu vrednost od tvrdjave u Koblencu. Kljucno je i to da je Koblenc sazidan podno tvrdjave, tako da se u samu tvrdjavu moze doci samo (napornim) penjanjem, dok je obrnuto Kalemegdan u odnosu na centar grada u istoj ili nizoj ravni - na Kalemegdan se dolazi laganom setnjom.
Митар Митровић
U Koblencu se zicarom savladava daleko veca razdaljina i visinska razlika nego u Beogradu i pri tome se trasa kretanja pruza dijagonalno da se ne bi ugrozila tvrdajva i to bez ijednog stuba/nosaca da se ne bi narusile vizure. Ako ste upoznati sa projektom, po sred trvdjave bi se zabo jedan masivan i robustan pilon koji bi narusavao i vizure a i samu tvrdjavu. Gondola je potrebna na Adi i B.Brdu, a ovde je potreban pesacki most koji bi spojio Betonhalu i MSU i takodje bi bio veoma atraktivan.
Srba
Gondola od Barselone do Monzuika izgleda fenomenalno,isto tako gondola u Rio De Zaneiru.Beogradska bi preko reke izgledala jos lepse.Ovi sto su protiv gondole verovatno nisu otisli dalje od Tirane.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.