Ko će biti premijer – Mandić, Lekić ili Abazović

PODGORICA – Predstavnici partija koje su osvojile većinu na izborima 30. avgusta 2020. godine na pragu su formiranja nove vlade, ali se još uvek ne zna ko će predsedavati kabinetu 44. Vlade Crne Gore. Jedni u premijerskoj stolici vide lidera Nove srpske demokratije Andriju Mandića, dok bi drugi voleli da u nju sedne vođa Demosa Miodrag Lekić. Istina, ogromna većina građana javno zahteva da Dritan Abazović ponovo bude premijer jer je, kako kažu, „hrabro stao na crtu nosiocima organizovanog kriminala i korupcije i neke od njih već poslao u zatvor”.

Da on bude ponovo premijer, insistira i Socijalistička narodna partija (SNP), ali se veruje da niko neće tvrdo zakivati svoje predloge, već da će se iznaći rešenje koje će biti svima prihvatljivo.

Ono što je bilo sporno tokom započetih razgovora s Demokratama Crne Gore, sada je rešeno izjavom lidera SNP-a Vladimira Jokovića da će predsednica Skupštine Crne Gore Danijela Đurović čim nova-stara parlamentarna većina postigne dogovor o formiranju vlasti i raspodeli funkcija podneti ostavku na mesto predsednice parlamenta.

Ako dođe do dogovora, vladu će činiti predstavnici najvećeg političkog saveza Demokratskog fronta (DF), Socijalističke narodne partije, Demokrata, Demosa, Slobodne Crne Gore i Prave Crne Gore, ali i predstavnici manjinskih partija ako prihvate već upućeni poziv jednog od lidera DF-a Andrije Mandića, koji je inicijator novih razgovora za prevazilaženje političke krize.

Mandić kaže za „Politiku” da će se „sva mesta resetovati” i da će u novoj vladi birati najbolje i najsposobnije. Stranke će narednih dana na svojim organima izanalizirati i predložiti ko su ti ljudi i kako da se napravi konačni dogovor oko sastava buduće vlade.

„Sporazumom koji smo potpisali 2. septembra, mi pobednici parlamentarnih izbora, predviđeno je da će se birati novo rukovodstvo skupštine, a potom izbor nove vlade. Imamo jasnu, dobru i kristalnu nameru da promenimo Crnu Goru i da ona ide napred”, poručuje Mandić.

Dodaje da je drugi sastanak pobednika izbora bio uspešan, s konstruktivnim predlozima, promišljanjem političke krize i predlozima kako da se ona prevaziđe dok smo dobar deo sastanka posvetili programu buduće vlade, posebno izazovima s kojima će biti suočena nova vlast.

Jedan od najvećih izazova biće zima i teška energetska kriza koja je pogodila čitavu Evropu, pitanje plata i penzija i snabdevenost hranom.

Lider Demosa Miodrag Lekić kaže da nova vlada, ako bude politička i demokratska, ima izgleda da uspe, napominjući da nije dobio nikakvu konkretnu ponudu da bude mandatar za sastav nove izvršne vlasti, ali da će se, ako se takav predlog od većine pojavi, prema njemu odneti odgovorno, iako smatra da ima ambicioznijih i boljih od njega za tu poziciju.

„Tokom poslednja dva sastanka parlamentarne većine napravljen je pomak, ali se, objektivno, nije prešlo u kvalitativnu fazu. To je jedan veliki poduhvat i prirodno rešenje koje je izostalo onda kad je trebalo, posle 30. avgusta. Ovo je izborna većina, a sada okupljanjem se pokazalo i da postoji. Napravljen je jedan pravac i sa dozom i optimizma i rezerve gledam na to, a to što kreće oprezno je možda i dobar znak”, poruka je Lekića.

Napominje da je tokom sledeće sedmice planirano nekoliko sastanaka kako bi do 19. septembra imali konkretan dogovor.

„Nova vlada je logična i prema međunarodnim i demokratskim pravilima i ima šansu da uradi nešto, ali ako se konstituiše kako treba, politički. Dve godine su izgubljene, sve treba ispraviti, ozbiljne konfrontacije kojih je bilo ublažiti i ispuniti dobar deo onoga što je obećano građanima”, uveren je Lekić i dodaje da je Crna Gora u izuzetno teškoj situaciji, ima ekonomiju koja je neodrživa i „mnogo toga treba uraditi”.

Poručuje da treba prekinuti sa „nasleđem partijskog zapošljavanja, neplaćanja poreza i drugim nepočinstvima koja su utemeljena decenijama i tu nažalost nije napravljen preokret u poslednje dve godine”.

Lekić je Televiziji Crne Gore kazao da izjave određenih međunarodnih partnera, „ne treba uzimati zdravo za gotovo”.

„Treba uvažavati međunarodni faktor, ali ne i biti impresioniran nekim političarima i pokazivati kolonijalni mentalitet. Ako ćemo da se oslanjamo samo na njihove upute, ne trebaju nam izbori. Činjenica je i da su 41. vlada DPS-a sa svim senkama korupcije i 42. ekspertska i 43. imale podršku međunarodne zajednice, pa nije ispalo kako treba. Ako bude vlada ozbiljno radila, nije relevantno šta je neko rekao u Evropskom parlamentu”, saopštio je Lekić.

Direktorka Građanskog pokreta URA i ministarka ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Ana Novaković Đurović u saopštenju za javnost navela je:

„Bez obzira na tok i ishod političkih pregovora, Dritan Abazović treba da ostane na mestu predsednika Vade Crne Gore. Najpre, da završi procese koje je započeo, od ključne važnosti za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.