Nedelja, 04.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BALKANSKI EVERGRIN

Specijalci za Balkan i slučajni prolaznici

Ovoga puta, Miroslav Lajčak nije u Beograd na razgovore sa Aleksandrom Vučićem došao sam. Razgovarajući u vili „Mir” o onome što je saopšteno za javnost i onome što ćemo možda nekada čuti, Lajčak je imao pratioce, ali ne svoje potčinjene koji će mu dodavati fascikle. Slovački diplomata je u aprilu 2020. godine imenovan za specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja zapadnog Balkana, ali sada su pored njega bili Jens Pletner i Emanuel Bone, savetnici Olafa Šolca i Emanuela Makrona za spoljnju i bezbednosnu politiku. Dakle, oni su diplomate najvišeg ranga koje nemački kancelar i francuski predsednik nisu poslali da ordiniraju po svetu u diplomatskim misijama, već da kreiraju spoljnu politiku dve najznačajnije zemlje Evropske unije. I tako beše sve do pre nekoliko dana, kada su Pletneru i Boneu ispisani putni nalozi, zadnja pošta Balkan.

Slovak je isuviše iskusan diplomata da ne bi znao kako su Šolc i Makron poslali svoje najpoverljivije ljude u Beograd i komšiluk da preuzmu igru. Interesantno je da sa Pletnerom nije bio specijalni izaslanik Nemačke za zapadni Balkan Manuel Zaracin, igrač koga je na to mesto postavila šefica diplomatije Analena Berbok kao svog poverljivog diplomatu iz redova Zelenih. Kako je Zaracin bio neobično odsutan, treba li zaključiti da Nemačka sada ima dvojicu predstavnika za region, baš kao pre nekoliko godina Amerikanci, kada je Vašington takođe imao dva paralelna specijalca za zapadni Balkan. Jedan je bio Ričard Grenel i zastupao je tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, dok je drugi bio Metju Palmer, čovek Stejt departmenta, odnosno tadašnjeg državnog sekretara Majkla Pompea i nekadašnjeg direktora CIA.

To je bila jedina situacija u istoriji američke spoljne politike da su za isti region i iste teme Ameri imali dvojicu izaslanika koji su, pokušavajući da uspostave red u balkanskoj džungli, istovremeno uspostavljali red između Bele kuće i Stejt departmenta. Grenel je sada aktivan na društvenim mrežama i traži što bolju startnu poziciju među republikancima, ne skrivajući naklonost ka Srbima, mada je i Metju Palmer, iako iznikao iz diplomatske škole Madlen Olbrajt, pokazivao dovoljnu dozu razumevanja za nas. Oženjen je Beograđankom, a osim pisanja diplomatskih i špijunskih romana koji se pažljivo iščitavaju u Stejt departmentu, iz straha da Metju ne pomeša stvarnost i fikciju, Palmer je ostao da lebdi u regionu. Sada je američki izaslanik za izborne reforme u Bosni i Hercegovini, a kako je Bosna najmističnija i najzagonetnija, tako je bilo i tako će biti, pre bih rekao da je Metju unapređen nego ražalovan. Kako god bilo, ostao je u igri, projektovan kao „Holbruk za 21. vek”.

U veliku balkansku igru upao je i Gabrijel Eskobar, kada je, 7. septembra prošle godine zamenio Palmera. Gabrijelu ni Srbija, ni region nisu nepoznati. U Beogradu je već bio 2001. godine, kao šef političkog odeljenja, nakon što su SAD ponovo otvorile ambasadu u Srbiji posle petooktobarskih promena. Eskobar je pre Beograda tri godine boravio u Banjaluci, kao šef kabineta u Kancelariji visokog predstavnika. Kako je bio i zamenik šefa diplomatskog tima u Podgorici, logično je da više nego dobro poznaje ključne toponime zapadnog Balkana i ovdašnje karaktere.

Ako bih se kladio na ključnog izaslanika za Balkan među istaknutim specijalcima, to bi svakako bio Eskobar, naročito posle nemačkog paralelnog izaslanstva i lutanja Brisela kroz balkanski lavirint. Niti je region bliži EU, niti je Priština pristala na formiranje Zajednice srpskih opština, dok se mir čini krhkijim nego ikada.

Šolc i Makron su svesni toga, previše su se oslanjali na briselsku birokratiju i komesare za spoljnu i bezbednosnu politiku, čija smo imena pozaboravljali. Pokušavajući da pošalje poruku ovdašnjim plemenima kako sada on lično preuzima sređivanje odnosa na Balkanu, zajedno sa Makronom, a to su odnosi Beograda i Prištine, stabilnost u Bosni i sprečavanje ruskog uticaja, Šolc je istovremeno u svom dvorištu pokazao da ima više poverenja u svog savetnika nego svoju zelenu šeficu diplomatije i njenog čoveka. Zaracin je, kao zeleni od mladih političkih dana, bio nešto manje naklonjen Srbima, što samo znači da je sledio tradiciju ekologa. Videćemo šta će uraditi Pletner u tandemu sa Boneom. Njih dvojica su bili zaduženi za normandijski format, kao glavnu platformu za rešavanje ukrajinske krize od 2014. Rat je pokazao da nisu bili uspešni.

(Dragan Stojanović)

Kada je bivši britanski premijer Boris Džonson imenovao generala ser Stjuarta Piča za specijalnog izaslanika Velike Britanije za Balkan, odmah je aktivirano narodno predanje u Srba koje se prenosi s oca na sina – samo su nam još Englezi falili. General Pič je imenovan i poslat sa najvećih visina: kao komandant britanskog ratnog vazduhoplovstva, načelnik generalštaba Velikog kraljevstva i šef vojnog komiteta NATO-a. Dakle, kao i uvek nevidljivi, Britanci su poslali igrača najvišeg ranga, koji treba da uspostavi ideje postbregzitovske „globalne Britanije”.

Ako na trenutak zaboravimo na to da se Srbi najviše plaše promaje, a onda Engleza, da li se neko seća baronese Ketrin Ešton i Roberta Kupera? Prva je bila visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, a drugi je bio prvi posrednik EU u dijalogu Beograd–Priština. Taj britanski tandem je napravio najveći proboj u pregovorima između Beograda i Prištine koji je rezultirao Briselskim sporazumom. U diplomatski krugovima se uveliko spekuliše da će Ketrin Ešton ponovo da stigne na Balkan, ali ne da bi joj zbog starih vremena, serenadu otpevao Ivica Dačić. U vreme potpisivanja Briselskog sporazuma, Ivica je bio premijer. Sada je viđen kao prvi potpredsednik vlade i koordinator tajnih službi.

U hiperinflaciji specijalnih izaslanika za Balkan, evo ga, stiže i austrijski. Zove se Johanes Ajgner i bivši je ambasador u Beogradu. Ni Grci nisu bili lenji. Imenovali su aktuelnu ambasadorku iz Bukurešta Sofiju Gramatu, dok se i kod Slovenaca probudila želja za diplomatskim operativcem koji će uspostaviti red na uzavrelom Balkanu.

Na Strateškom forumu na Bledu, promovisan je karijerni diplomata Anžej Frangeš koji odlično poznaje Beograd, službovao je ovde, blizak je Berlinu i ne gleda sa naklonošću na projekat „Otvoreni Balkan”.

Ima li ih još? Mislim na specijalne predstavnike i slučajne prolaznike. Ako sam nekoga zaboravio, neka mi oprosti. Ni moji diplomatski izvori, ni „Gugl” ne mogu da se snađu u toj gužvi. Ko zna gde je Brajan Hojt Ji, američki diplomata-komandos, koji je začas zavrnuo ruku Nikoli Gruevskom, sredio poslove u Makedoniji i Albaniji, a potom nestao. Brus Li američke diplomatije nije postao ambasador u Skoplju, nije zvanično direktor CIA za Balkan, ali oficijelni nestanak takvih operativaca ne znači da se njihovo prisustvo ne oseća. Ovde ili na nekoj drugoj tački sveta.

Rusi i Kinezi nemaju svoje specijalne izaslanike za ovo parče Evrope, što ne znači da su manje zainteresovani. Ali, to čine suptilnije, bez fanfara i zvaničnih postavljenja, što samo znači da igra senki nad Balkanom tek sledi, mada nikada nije ni prestajala, a na nama je da pohvatamo sve linkove, shvatimo svetske globalne procese i konačno prestanemo da budemo krvavi bakšiš u trgovini velikih sila.

U međuvremenu, neka se pripremi Andora. Obučava li se njihov specijalni izaslanik?

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bojsa
Samo nam jos fali izaslanik od Svajcarske, jer je, navodno, neutralna, a cine je Svajcarski Nemci, Italijani i Francuzi...
Jorge
Autorova namjera je da nas uvjeri kako je vrijeme da Srbija šalje specijalne izaslanike u SAD, Veliku Britaniju,... Jednoga dana, ako bog da, zašto ne i u Rusiju.
Мали Ђокица
У српском лавиринту страдали су многи. Нису само залутали. Може се слободно речи да је српски Минотаур скршио врат многим старим империјама, па ће богами и новим. Прво је прогутао стару турску империју, одмах затим аустроугарску па немачку а енглеској је скршио ноге са којима је шепала 30 година док није дефинитивно и она пала. Појешће и остале, сасвим сигурно. Треба бити стрпљив.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.