Nedelja, 04.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZAŠTO KOMŠIJE VREĐA PODSEĆANjE NA RUŽNU PROŠLOST

Podrška komadanju Srbije kao dokaz vernosti

Ne možemo govoriti o samostalnim spoljnim politikama Slovenije, Hrvatske ili Crne Gore, njima je u startu ograničen suverenitet, ocenjuje Ognjen Karanović
Председник Француске Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц, позвали су две стране, Београд и Приштину, да пронађу решење, и то у контексту украјинске ситуације (EPA-EFE/J.J Guillen)

Proglašenje jednostrano priznate nezavisnosti Kosova i Metohije glavni je kamen spoticanja u međunarodnim odnosima Srbije i država Zapada. I dok Vašington, Berlin, Pariz i London na taj način pokušavaju da opravdaju i legalizuju agresiju na SR Jugoslaviju, njihovim stopama krenule su i države bivše Jugoslavije, svesne da su grubo prekršile međunarodno javno pravo, ali i prenebregavajući da bi u nekoj sličnoj situaciji neki teritorijalni problem mogao i njima da pokuca na vrata. Iznenađujuće veliku nervozu u Ljubljani izazvale su reči predsednika Aleksandra Vučića, koji je, prilikom posete slovenačkog predsednika Boruta Pahora, na zajedničkoj konferenciji za medije upitao „kako da objasni građanima da Srbija uvodi sankcije Rusiji, a ne Sloveniji”.

„Rusija nije narušila teritorijalni integritet Srbije. Slovenija jeste. I vidimo da imamo dobre odnose sa Slovenijom”, rekao je Vučić i dodao da je Slovenija, poput, na primer, Francuske, Nemačke i SAD, priznala takozvano Kosovo, što je, prema poziciji Srbije, kršenje međunarodnog prava, Povelje UN i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan posle toga, Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije pozvalo je srpskog ambasadora na razgovor kao da je predsednik Srbije, recimo, doveo u pitanje teritorijalni integritet i suverenitet Slovenije. Upravo zbog toga nije daleko od istine da bi se taj gest mogao posmatrati kao neprijateljski čin.

A kako bi Slovenija, Hrvatska ili Crna Gora reagovale kada bi, recimo, Srbija priznala da neki delovi njihove obale pripadaju Italiji ili Albaniji? I da tada srpsko Ministarstvo spoljnih poslova izrazi žaljenje zbog postupka Zagreba, Ljubljane ili Podgorice, koji su konstatovali kršenje međunarodnog javnog prava. I da uz to još naglasimo da se nadamo da ubuduće više neće problematizovati našu poziciju zbog tih teritorijalnih problema, jer podrška Srbije, na primer, „italijanskom Piranu i Dalmaciji” ili „albanskom Ulcinju” nije usmerena protiv Slovenije, Hrvatske ili Crne Gore, kao što smo sada iz Ljubljane čuli objavu da njihova „podrška Kosovu nije uperena protiv Srbije”.

Gotovo je izvesno da bi naši ambasadori u tom slučaju bili proglašeni za persone non grata i da bi odnosi bili ozbiljno i verovatno trajno narušeni. A kada Srbija upozori na sličnu situaciju, od Beograda se očekuje, ni manje, ni više, nego da prizna nelegalnu secesiju 17 odsto teritorije. I dok države bivše Jugoslavije, u kojoj smo zajedno živeli više od 70 godina, bar na papiru tvrde da vode samostalnu spoljnu politiku, nekadašnji premijer takozvanog Kosova Ramuš Haradinaj bar je otvoreno rekao da oni nemaju nikakvu spoljnu politiku već da je to ono što im servira Vašington. I više je nego jasno da je odluka da priznaju takozvanu nezavisnost Kosova došla iz nekog drugog centra, ali i da nije, teško da bi naša nekadašnja braća u mnogim slučajevima odolela iskušenju da priznaju kosovskim Albancima pravo na nezavisnost, i to ne zato što to smatraju već zato da bi se nanela šteta Beogradu.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković poručio je da je, ako je nešto apsurdno, to stanovište da Slovenija ima veći i legitimniji interes na Kosovu i Metohiji nego Srbija, čija je KiM autonomna pokrajina i da bi se na osnovu poruka koje ovih dana dolaze iz Ljubljane mogao steći utisak da neki tamošnji politički činioci tako misle. Šef srpske diplomatije tako je reagovao, između ostalog, i na izjavu ministarke spoljnih poslova Slovenije Tanje Fajon, koja je nazvala apsurdnom izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Slovenija narušila teritorijalni integritet Srbije priznavanjem nezavisnosti Kosova.

Selaković je naglasio i da je Srbija odlučila da ne problematizuje ovo pitanje u odnosima sa Slovenijom, s kojom želimo da imamo partnerske, stabilne i obostrano korisne odnose, ali da to ne znači da odobravamo i da ćemo ikada odobravati poziciju Slovenije kada je reč o našoj južnoj pokrajini. Ukoliko smo se složili da se ne slažemo po ovom, za Sloveniju sporednom, a za Srbiju ključnom državnom i nacionalnom pitanju, onda je potrebno pokazati i malo diplomatskog takta i ne dirati Srbiju tamo gde je najosetljivija, naveo je Selaković i dodao da je to minimum pristojnosti koji mora da pokaže neko ko želi da neguje partnerske odnose sa Srbijom.

Istoričar Ognjen Karanović kaže da smo imali prilike da vidimo kako se ponašaju slovenačke i hrvatske političke elite u situaciji kada se nalaze pred opasnošću da ih neka velika državna sila apsorbuje u svoju državno, pravni i teritorijalni integritet. Za „Politiku” kaže da govori o kraju Prvog svetskog rata i da smo tada videli pravu paniku kada je postalo očigledno da se Austrougarska nalazi u raspadu i da italijanske snage nadiru prema njihovim teritorijama. Tada su zvali u pomoć srpsku vojsku i prihvatili jugoslovensku državu.

„Ramuš Haradinaj je tu bio pošten kada je iskreno rekao da južna srpska pokrajina u onom delu koji kontrolišu albanski separatisti nema svoju spoljnu politiku i da se oni oslanjaju na Vašington. U situaciji koja je hipotetička, da se ponovo Slovenija, Hrvatska i Crna Gora nađu u takvoj situaciji, i kad bi se oni opet okrenuli Beogradu, na nama bi bilo da tu budemo mudri i da procenimo šta su srpski interesi. Slovenija i Hrvatska su mlade države i razvoj njihovog identiteta je uvek bio oslonjen na neki od geopolitičkih centara u svetu”, kaže Karanović. Dodaje da je poznato da je hrvatska spoljna politika snažno oslonjena na zvanični Berlin i da praktično oni „ispovedaju” nemačku spoljnu politiku. Slično je, kaže, i sa Ljubljanom, koja, kako navodi Karanović, gleda prema Beču, a suštinski prema Berlinu.

„Spoljnopolitička pozicija Crne Gore zavisi od toga koje partije prave vladu. Ukoliko je to neko premijer kao Krivokapić onda vodi državu koja je okrenuta u velikoj meri prema Nemačkoj. Tako da ne možemo govoriti o samostalnim spoljnim politikama Slovenije, Hrvatske ili Crne Gore, jer su neke članice EU, dok Podgorica bez pogovora sve ispunjava, a sve tri su članice NATO-a. Njima je u startu ograničen suverenitet. Srbija je i iz tog razloga vojno neutralna država i neguje taj status, iako politički nije neutralna”, navodi Ognjen Karanović i podseća da Srbija ima državnost još od srednjeg veka i da su zbog toga različite i startne pozicije.

A diplomata Milisav Paić kaže da kada je NATO izvršio agresiju na SR Jugoslaviju, onda su oni to proglasili za sui generis i da ne treba smatrati za presedan u budućnosti. Za naš list ističe da su oni svoju akciju pravdali navodnim humanitarnim razlozima, a u stvari reč je bila o ostvarivanju njihovih geostrateških interesa – da drobe Srbiju, što su podržale i države koje su bile u velikoj Jugoslaviji. „Uz satanizaciju Srbija nije mogla da pokrene nijedno legitimno pitanje kao što su nezakonitost agresije, nasilno je ocepljen jedan deo naše teritorije. Ovi događaji koji su se dogodili u Ukrajini Zapad su doveli u jednu nezgodnu situaciju, jer s jedne strane, štite teritorijalni integritet i suverenitet ove države, a s druge strane, na najgrublji način to se ne odnosi na Srbiju”, kaže Paić.

Komentarišući ponašanje Slovenije, Ognjen Karanović ukazuje da to, bez Zapada, Ljubljana ne bi uradila i ne bi se ponašala nadmeno i bezrazložno histerično za nešto što je objektivan govor predsednika Srbije Vučića i pitanje zašto bi bilo normalno da uvedemo sankcije Rusiji, koja nije ugrozila teritorijalni integritet Srbije, a da to ne uradimo SAD, Francuskoj ili Sloveniji, koje KiM ne posmatraju kao deo Srbije, ali zato Donbas posmatraju kao deo Ukrajine. „Oni na taj način dokazuju svoju odanost Zapadu misleći da se to tako dokazuje. Smatraju da je to razuman pristup i sigurno da je bio razuman pre 30 godina, ali sada kada se menjaju geopolitički odnosi, situacija se promenila”, navodi Karanović.

Milisav Paić ocenjuje da je slovenačka diplomatska intervencija i demarš neobična stvar i podseća da je predsednik Slovenije Borut Pahor bio u Srbiji i nije dao nikakve komentare, a stajao je pored predsednika Srbije, kada je Vučić rekao ono zbog čega je Ljubljana kasnije protestovala. „Očigledno je da je u samoj Sloveniji, između vlade i predsednika, postoje različiti stavovi po raznim pitanjima i zbog toga je zvanična Ljubljana htela da se oglasi i da na neki način dovede u pitanje tu poziciju Beograda. To se dogodilo posle jedne u najmanju ruku nepristojne intervencije – zajedničkog pisma predsednika Francuske Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca, gde su oni pozvali dve strane, Beograd i Prištinu, da pronađu rešenje, i to u kontekstu ukrajinske situacije. To je odraz duplih standarda Zapada i njihovi sledbenici iz Slovenije i Hrvatske, a dobrim delom i iz Crne Gore, idu tim licemernim stopama”, kaže Paić.

Naglašava da ovaj region zapadni centri moći smatraju kao mesto gde mogu da upravljaju kao kolonijalni namesnici i da su ta pravila igre prihvatili u susednim državama. „Njima očigledno smeta što i Beograd nije kao oni, ali to je naše pravo i to je pametna spoljna politika koju vodimo. To je pravo jedne suverene države i sa naše strane je dobro postupljeno što je Sloveniji stavljeno do znanja da ne prihvatimo njihovu odluku prema Kosovu”, ističe Milisav Paić.

Beograd brani svoje interese uz mudru spoljnu politiku

Na pitanje da li je Beograd suviše popustljiv prema susednim državama koje su narušile naš teritorijalni suverenitet, Ognjen Karanović kaže da Srbija nije nimalo popustljiva i da vodi pametnu i mudru spoljnu politiku. „Mi čvrsto branimo naše državne interese i najbolji dokaz je govor predsednika Vučića što je zamerila zvanična Ljubljana. Beograd brani svoje državne i nacionalne interese i svoju suverenističku poziciju kada je reč o spoljnoj politici. Tu nema nikakve sumnje. Ali je isto tako svesna da su spoljne politike tih zemalja oslonjene na spoljnopolitičke agende velikih sila sa Zapada”, kaže Karanović. Dodaje da je besmisleno obraćati se Zagrebu ili Ljubljani, iako uvek adekvatno odgovorimo na njihove provokacije i pokušaj sabotaže partnerskih odnosa koje imamo sa Slovenijom, sve dok to ne ugrožava nacionalni i državni interes. Antrfile

Dejan Miletić: Kad vam neko zabode nož u srce i kaže da je to normalno

Dejan Miletić, iz Centra za globalizaciju, kaže da je ono što rade iz bivših jugoslovenskih republika po pitanju KiM sebično i uskogrudo ponašanje posebno u vreme kada su priznavali takozvanu nezavisnost Kosmeta. Za „Politiku” kaže da se to kao bumerang vraća svima i da je onda bilo važno da se održe korektni odnosi u regionu, a tada se čak i aplaudiralo što se Srbiji nasilno oduzima deo teritorije. „To je nešto što je sramota tih država, a ne kršenje međunarodnog prava i to što se onda uradilo bi bilo korektno da se ukazalo na činjenicu da su međunarodne okolnosti bile drugačije, a da se insistira na nečemu što je neodrživo. Uz to, to nije dobrosusedski i normalno i kosi se s međunarodnim pravom”, kaže Miletić.

Na pitanje kako bi te države reagovale da je recimo Srbija priznala nezavisnost dela njihovih teritorija, Miletić kaže da ako neko želi da proveri da li je uradio nešto dobro, onda mora da zamisli takvu situaciju – da njegova teritorija bude uzurpirana od jedne nacionalne manjine i da proglasi samostalnost i državnost i da dobije podršku od susednih država. „Baš me zanima šta bi konkretno uradila Hrvatska ili Slovenija u tom slučaju. To je ponašanje kao da vam neko nož zabode u srce i posle kaže da je to normalno. Najniži mogući udarac na dobrosusedske odnose”, zaključuje Dejan Miletić.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ivan
Ja bih svaki pokušaj komadanja suverene države podržao uz argument reciprociteta. Komada se Rusija ili Ukrajina, ne priznajemo otcepljenje regione, komada se SAD, Nemačka, Francuska, Slovenija, odmah priznajem. Odpriznavanje, uslovljeno odpriznavanjem.
Petar
Bravo za članak.
Od Vojne Krajine
Srbija mora da ostane na strani UN koje stite medjunarodno drzavno pravo i na strani svojih interesa u istorijskoj dimenziji. Na strani Srbije je rezolucija UN 1244 kao i mnoge velike sile poput Kine, Rusije, Indije i nesto vise od polovine drzava Svijeta koje nisu priznale Kosovo kao i 6 drzava EU. Srbija moze da pozdravi zelju Francuske i Njemacke za rijesenje probleme Kosova ali mora da odbije njihov novi plan jer su te drzave priznale Kosovo i rade za svoje interese a ne Srbiju i UN.
w
Znamo ko su Slovenci tako da ne iznenadjuje njihovo i u ovom slucaju, licemerno i pokvareno ponasanje, Ako se ukaze prilika, Srbija treba prva, bez ikakve zadrske i oklevanja da prizna prosirenje Italije na teritorije koje su ovog momenta u sastavu Slovenije.
Lillah
Samo dela.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.