Subota, 10.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Obnovljeni oružani sukobi Azerbejdžana i Jermenije

(EPA-EFE/VAHRAM BAGHDASARYAN / PHOTOLURE)

JEREVAN/BAKU - Jermenija je saopštila da su rano jutros jedinice oružanih snaga Azerbejdžana otvorile intenzivnu vatru u pravcu više jermenskih gradova koristeći artiljeriju, velikokalibarsko i lako streljačko naoružanje. Vlada Jermenije se već obratila Rusiji, Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i Savetu bezbednosti UN u vezi sa sukobima na granici sa Azerbejdžanom, rekao je za rusku agenciju TAS S vladin zvaničnik iz pres službe.

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da su jermenske oružane snage izvele veliku sabotažu na granici dve zemlje.

„Zbog hitnih mera koje su naše jedinice preduzele da odmah spreče ove aktivnosti, došlo je do oružanog sukoba”, navedeno je u saopštenju azerbejdžanskog ministarstva.

Saopšteno je i da je azerbejdžanska vojska pretrpela gubitke u ljudstvu i vojnoj infrastrukturi zbog granatiranja oružanih snaga Jermenije, dok Jerevan nije izvestio o žrtvama, ali je rečeno da su sukobi nastavljeni tokom noći, prenosi Tanjug.

Vlada u Jerevanu saopštila je da će se pozvati na sporazum o saradnji sa Rusijom i apelovati na ODKB, bezbednosni blok koji predvodi Rusija, kao i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, preneo je Interfaks.

Pored ruskog predsednika Vladimira Putina, jermenski premijer Nikol Pašinjan pozvao je francuskog predsednika Emanuela Makrona i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da razgovaraju o situaciji.

Blinken je pozvao na hitan prekid neprijateljstava za koje svaka strana okrivljuje onu drugu.

Sukob je prvi put izbio krajem 1980-ih, kada su jermenske snage zauzele oblasti u blizini Nagorno-Karabaha, međunarodno priznate kao teritorija Azerbejdžana, ali sa većinskim jermenskim stanovništvom, naveo je Rojters. Azerbejdžan je povratio te teritorije u borbama 2020. godine, koje su okončane primirjem uz posredovanje Rusije i povratkom hiljada stanovnika u svoje domove iz kojih su pobegli.

Lideri obe zemlje su se od tada nekoliko puta sastajali da bi sklopili sporazum namenjen uspostavljanju trajnog mira.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Грозни
Да ли ће Русија заштитити Јерменију која је чланица тзв. ОДКБ.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.