Mladi Subotičani ugostili vršnjake sa Kosova

Subotica – Vršnjacima u školi, ma odakle da dolaze, lako je da brzo pronađu zajedničke teme i interesovanja. Tako je bilo i ovoga puta kada je tridesetak učenika viših razreda osnovnih škola sa Kosova stiglo u posetu svojim drugarima u Subotici.

„Meni je ovde jako lepo. Baš je velik grad i odavno nisam bio u ovako lepom mestu”, otvoreno kaže Lazar Fremić. Lazar je u Suboticu stigao iz  Šilova pored Gnjilana,  učenik je šestog razreda OŠ „Vuk Stefanović Karadžić”. Njegov domaćin je Strahinja Kovačević, učenik OŠ „Ivan Goran Kovačić”. Njih dvojica brzo su otkrili da dele zanimanje za igrice na kompjuteru, da vole pse i igre na otvorenom. Strahinja nam kaže kako u ovih devet dana, dok su ovde deca sa Kosova, on i Lazar sve zajedno rade: zajedno idu u školu ali i na brojne vannastavne aktivnosti koje su organizovane tokom boravka gostiju. Išli su da obiđu Gradsku kuću, u planu je poseta Zoološkom vrtu na Paliću.

Jovani Buha iz sedmog razreda u školi „Jovan Jovan Jovanić Zmaj” ispunila se želja da ugosti vršnjakinju sa Kosova. Jovana kaže kako se i prošle godine prijavila da bude domaćin i bilo joj je žao kada to nije ostvareno, a ove godine kod nje je Anastazija Đokić iz Šilova, takođe učenica OŠ „Vuk Stefanović Karadžić”.

„Nisam ni znala kako će da bude, ali sada mi se baš dopada, jer imamo mnogo zajedničkih aktivnosti. Zajedno doručkujemo, idemo u školu, posle toga na programe, ili odemo da se prošetamo, uveče pogledamo neku seriju. Imam dosta mlađu sestru, a ovo je sada kao da imam još jednu prijateljicu svog godišta, ali iz drugog grada”, kaže Jovana Buha.

Milica Trajković, iz sela Poneš pored Gnjilana, znala je ponešto o porodici u koju dolazi. Njena sestra od strica Nevena Trajković pre tri i po godine prvi put je došla kod bliznakinja Ane i Maše Marjanović.

„Porodica je svakako htela da ugosti još jednu devojku, a kada su čuli da Nevena ima sestru, onda su pozvali i mene iako sam godinu mlađa od njih koje su u osmom razredu”, priča Milica.

Tako su sada u kući Marjanovića četiri devojke koje zajedno idu u školu, a pošto bliznakinje Marjanović treniraju fudbal, gošće sa Kosova gledaće njihovu utakmicu u subotu i navijati. Za Milicu je najveća promena bila broj dece u školi.

„Ovde je drugačije  i nisam navikla na toliko dece. U celoj našoj školi trenutno ima 18 dece, a u mom razredu smo samo još jedan dečak i ja. Ovde nas je mnogo i u učionici, sada nas ima 25, i  trebalo nam je dva dana da se priviknemo da nas je tako mnogo”, priča Milica.

Zahvalna je domaćinima što se, osim programa koji su predviđeni za decu sa Kosova, trude da da im pokažu što više od Subotice, a ovo druženje spojilo je i njihove porodice. „Sestra je stalno u kontaktu sa Anom i Mašom i one su sa porodicom bile ovog leta kod nas u Ponešu, i dopalo im se iako je to malo selo u kojem nema mnogo dece. Verovatno će nam ponovo doći”, kaže Milica.

Dolazak dece sa Kosova obeležila je i manja neprijatnost kada autobusu „Suboticatransa” koji je krenuo po njih nije dozvoljeno da pređe granicu. Zato su ih, kako objašnjava Lazar Fremić, roditelji dovezli do granice, oni su je peške prešli i potom nastavili putovanje. U Subotici ostaju do nedelje, 11 septembra, a velikim zajedničkim druženjem zaključiće boravak ovde.

Branka Bešlić, direktorica subotičke OŠ „Ivan Goran Kovačić” ovu akciju pokrenula je pre 14 godina. Objašnjava nam da je decu sa Kosova upoznala na jednom kampu i poželela da im pruži mogućnost da desetak dana budu sa svojim vršnjacima, bezbrižni i slobodni. U mnogim sredinama odakle deca dolaze, roditelji ih ni danas ne puštaju slobodno da izađu na ulicu.

„Od tada je kroz Suboticu prošlo stotine i stotine dece, i ono što je najlepše, posle 14 godina ostala su prijateljstva, pa i kumstva. Neka deca su završila fakultete, osnovala porodice i oni su nastavili da se druže i posećuju i mimo nas”, kaže Bešlić za „Politiku”.

Nakon pauze zbog epidemije virusa korona, ove godine u Suboticu je došlo 30 mladih, a Bešlić kaže da u subotičkim školama među decom uvek imaju više potencijalnih domaćina nego što mogu da dovedu gostiju.

„Sarađujemo sa humanitarnom organizacijom ’Dečija radost Gnjilane’ i njihov tim vaspitača obilazi mesta i uklapamo godišta i pol dece. Uglavnom je to područje Kosovskog Pomoravlja, centralnog Kosova i Metohije. Ove godine su došla deca sa centralnog Kosova, iz Obilića iz mesta Babin Most, a ostali su iz Kosovskog Pomoravlja, enklava oko Gnjilana, oko Kosovske Vitine i Kosovske Kamenice”, objašnjava Bešlić.