Nedelja, 29.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Staklenik u kome pulsira život 130 godina

U Botaničkoj bašti „Jevremovac” postavkom obeležena godišnjica postojanja Velikog staklenika, ali i početak „Dana evropske baštine”
(Фото Д. Јевремовић)

Malobrojni su gradovi u Evropi koji mogu da se pohvale činjenicom da u svojim nedrima čuvaju „stakleno srce” – staklenik. Jedan takav opstaje u centru grada već 130 godina, i to u „Jevremovcu”. Načinjen po narudžbi Milana Obrenovića u Drezdenu i na ovo mesto postavljen 1892. godine, ovaj staklenik i dan-danas svojom estetikom i arhitekturom pleni posetioce Botaničke bašte. Juče je otvaranjem izložbe koju su zajednički uradili Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Institut za botaniku i Botanička bašta „Jevremovac” obeleženo 130 godina postojanja staklenika. Autori izložbe, koja će trajati do 13. oktobra, jesu Ksenija Ćirić i Tomica Mišljenović. Postavkom je istovremeno označen i početak tradicionalne manifestacije „Dani evropske baštine” koja se ove godine održava pod sloganom „Održivo nasleđe”.

– „Dani evropske baštine” u Beogradu održavaju se u kontinuitetu od 2002. godine kao deo velike manifestacije Saveta Evrope i Evropske komisije, kojom se kroz brojne i raznovrsne programe, besplatne za sve posetioce, populariše naše nasleđe, a koje je deo baštine evropskih naroda. Kao i prethodnih godina, pripremljen je veliki broj programa u raznim oblastima koji će ove godine trajati od 15. septembra do 15. oktobra – rekla je Vesna Vidović, zamenica gradonačelnika.

„Beogradski kvartet harfi” ove godine obeležava 35 godina rada (Fotografije B. Vasiljević)


Ona je istakla da turističkoj atraktivnosti Beograda, bogatstvu kulturne i turističke ponude u znatnoj meri doprinosi upravo bogatstvo i raznovrsnost kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa koje je obuhvaćeno programom.
Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Olivera Vučković istakla je da istorija staklene bašte govori o napretku i prihvatanju evropskih vrednosti u Srbiji u vreme dinastije Obrenović.

Na panoima izložbe u „Jevremovcu” može se videti i članak iz „Politike” od 2. aprila 1936. u kome stoji da je postojala ideja da se Botanička bašta izmesti iz centra u Topčider jer je navodno ona bila „mrtav kapital u pogledu estetike grada” „Beogradski kvartet harfi” ove godine obeležava 35 godina rada

– Kada je postavljena na ovom mestu 1892. godine, prošlo je svega 15 godina od proglašenja nezavisnosti Srbije, a Beograd je dobio objekat koji je tada predstavljao pravu arhitektonsku egzotiku koja nije postojala ni u naprednim zemljama Evrope. Staklena bašta danas je simbol društvenog napretka, kao i napretka nauke, prosvete, simbol stvaranja novog građanskog društva i simbol pripadnosti evropskim tokovima u arhitekturi. U Beogradu nema puno sačuvanih objekata koji su projektovani i realizovani u stilu secesije. Zbog toga staklenik predstavlja jedinstven primer tog novog stila u Evropi i Srbiji. Imajući u vidu sve kulturne, istorijske, ambijentalne aspekte, Vlada Srbije je 2007. godine, na predlog Zavoda zaštitu spomenika kulture grada Beograda, usvojila odluku kojom je Botanička bašta proglašena za kulturno dobro – rekla je Vučkovićeva.
Upravnica Instituta za botaniku i Botaničke bašte „Jevremovac” Gordana Subakov Simić iskazala je zadovoljstvo što je ovom izložbom učvršćena saradnja sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada i to na 130. rođendan velike staklene bašte. Ona je istakla da je realizaciji ove izložbe osim ove dve institucije učestvovao je i Istorijski arhiv grada Beograda.

Kada je staklenik formiran, prema rečima Tomice Mišljenovića, jednog od autora izložbe, u bašti su se već gajile biljke poput šećerne trske, banane, kafe i agave. Jedna od agava je ovog proleća posle 70 godina prvi put i procvetala.

Staklene bašte bile su i mesta gde su se odvijali i kulturni događaji pa su spajale prirodu i kulturu. To pokazuje i podatak da su se u staklenoj bašti venčali Rudolf od Austrije (sin cara Franca Jozefa i vojvotkinje Elizabete Bavarske, poznatije kao Sisi) i princeza Stefanija.

Naš staklenik svojim izgledom jako podseća na staklenik u gradu Kaselu u Nemačkoj. A i to izgleda nije slučajno jer su, prema nekim podacima, nemački car Vilhem Drugi i kralj Milan kao mladi drugovali, pa je kralj Milan često odlazio u Kasel gde se Vilhem školovao i gde je postojao staklenik sličan našem.

Otvaranju izložbe prisustvovali su predstavnici češke, japanske i slovačke ambasade, profesorke Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ali i „Beogradski kvartet harfi” koji ove godine obeležava 35 godina rada.

Juče, na dan svečanog otvaranja ulaz u Botaničku baštu bio je besplatan, a u narednom periodu posetioci će kupovati ulaznice po redovnoj ceni.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Нева
Ово је прилика да захвалимо Европској Унији која је пре десетак година платила обнову стакленика, нарочито носеће металне конструкције

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.