Staklenik u kome pulsira život 130 godina

Malobrojni su gradovi u Evropi koji mogu da se pohvale činjenicom da u svojim nedrima čuvaju „stakleno srce” – staklenik. Jedan takav opstaje u centru grada već 130 godina, i to u „Jevremovcu”. Načinjen po narudžbi Milana Obrenovića u Drezdenu i na ovo mesto postavljen 1892. godine, ovaj staklenik i dan-danas svojom estetikom i arhitekturom pleni posetioce Botaničke bašte. Juče je otvaranjem izložbe koju su zajednički uradili Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Institut za botaniku i Botanička bašta „Jevremovac” obeleženo 130 godina postojanja staklenika. Autori izložbe, koja će trajati do 13. oktobra, jesu Ksenija Ćirić i Tomica Mišljenović. Postavkom je istovremeno označen i početak tradicionalne manifestacije „Dani evropske baštine” koja se ove godine održava pod sloganom „Održivo nasleđe”.

– „Dani evropske baštine” u Beogradu održavaju se u kontinuitetu od 2002. godine kao deo velike manifestacije Saveta Evrope i Evropske komisije, kojom se kroz brojne i raznovrsne programe, besplatne za sve posetioce, populariše naše nasleđe, a koje je deo baštine evropskih naroda. Kao i prethodnih godina, pripremljen je veliki broj programa u raznim oblastima koji će ove godine trajati od 15. septembra do 15. oktobra – rekla je Vesna Vidović, zamenica gradonačelnika.

Ona je istakla da turističkoj atraktivnosti Beograda, bogatstvu kulturne i turističke ponude u znatnoj meri doprinosi upravo bogatstvo i raznovrsnost kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa koje je obuhvaćeno programom.
Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Olivera Vučković istakla je da istorija staklene bašte govori o napretku i prihvatanju evropskih vrednosti u Srbiji u vreme dinastije Obrenović.

Na panoima izložbe u „Jevremovcu” može se videti i članak iz „Politike” od 2. aprila 1936. u kome stoji da je postojala ideja da se Botanička bašta izmesti iz centra u Topčider jer je navodno ona bila „mrtav kapital u pogledu estetike grada” „Beogradski kvartet harfi” ove godine obeležava 35 godina rada

– Kada je postavljena na ovom mestu 1892. godine, prošlo je svega 15 godina od proglašenja nezavisnosti Srbije, a Beograd je dobio objekat koji je tada predstavljao pravu arhitektonsku egzotiku koja nije postojala ni u naprednim zemljama Evrope. Staklena bašta danas je simbol društvenog napretka, kao i napretka nauke, prosvete, simbol stvaranja novog građanskog društva i simbol pripadnosti evropskim tokovima u arhitekturi. U Beogradu nema puno sačuvanih objekata koji su projektovani i realizovani u stilu secesije. Zbog toga staklenik predstavlja jedinstven primer tog novog stila u Evropi i Srbiji. Imajući u vidu sve kulturne, istorijske, ambijentalne aspekte, Vlada Srbije je 2007. godine, na predlog Zavoda zaštitu spomenika kulture grada Beograda, usvojila odluku kojom je Botanička bašta proglašena za kulturno dobro – rekla je Vučkovićeva.
Upravnica Instituta za botaniku i Botaničke bašte „Jevremovac” Gordana Subakov Simić iskazala je zadovoljstvo što je ovom izložbom učvršćena saradnja sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada i to na 130. rođendan velike staklene bašte. Ona je istakla da je realizaciji ove izložbe osim ove dve institucije učestvovao je i Istorijski arhiv grada Beograda.

Kada je staklenik formiran, prema rečima Tomice Mišljenovića, jednog od autora izložbe, u bašti su se već gajile biljke poput šećerne trske, banane, kafe i agave. Jedna od agava je ovog proleća posle 70 godina prvi put i procvetala.

Staklene bašte bile su i mesta gde su se odvijali i kulturni događaji pa su spajale prirodu i kulturu. To pokazuje i podatak da su se u staklenoj bašti venčali Rudolf od Austrije (sin cara Franca Jozefa i vojvotkinje Elizabete Bavarske, poznatije kao Sisi) i princeza Stefanija.

Naš staklenik svojim izgledom jako podseća na staklenik u gradu Kaselu u Nemačkoj. A i to izgleda nije slučajno jer su, prema nekim podacima, nemački car Vilhem Drugi i kralj Milan kao mladi drugovali, pa je kralj Milan često odlazio u Kasel gde se Vilhem školovao i gde je postojao staklenik sličan našem.

Otvaranju izložbe prisustvovali su predstavnici češke, japanske i slovačke ambasade, profesorke Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ali i „Beogradski kvartet harfi” koji ove godine obeležava 35 godina rada.

Juče, na dan svečanog otvaranja ulaz u Botaničku baštu bio je besplatan, a u narednom periodu posetioci će kupovati ulaznice po redovnoj ceni.