Sreda, 07.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Četiri podzemna nivoa za novi depo Narodne biblioteke Srbije

Ukopani objekat sa izložbenim prostorom i kancelarijama predviđen je u zapadnom delu kompleksa nacionalne institucije i treba da reši problem nedostatka prostora za smeštaj bibliotečke građe

Narodna biblioteka Srbije (NBS) sve je bliže rešavanju višedecenijskog problema – nedostatka prostora za smeštaj bibliotečke građe. Zato će na četiri podzemna nivoa biti sagrađen objekat od oko 12.500 kvadratnih metara sa depoima, višenamenskim izložbenim prostorom i kancelarijskim blokom. Budući ukopani objekat između Nebojšine i Skerlićeve ulice i zdanja Narodne biblioteke Srbije na Svetosavskom platou predviđen je Urbanističkim projektom za izgradnju objekta depoa NBS koji će biti na javnoj prezentaciji u zgradi Gradske uprave od 16. do 23. septembra. Tom dokumentu, izradio ga je „PC Art”, prethodio je arhitektonski konkurs za idejno rešenje za izgradnju-proširenje postojećih depoa nacionalne institucije kulture okončan marta prošle godine. Ideje pobednika konkursa akademika prof. Branislava Mitrovića i doc. dr Đorđa Alfirevića osnov su za izradu UP-a, potom i celokupne projektne dokumentacije. Jedan od zahteva Narodne biblioteke Srbije kada je decembra 2020. raspisano arhitektonsko takmičenje bio je da podzemni objekat bude ukopan tako da se na krovu u potpunosti sačuva postojeće uređenje zelenih i pešačkih površina, odnosno da ravan, prohodan, uređen i ozelenjen krov svih podzemnih dograđenih kapaciteta bude na nivou trga.

Izgradnja novog depoa predviđena je na istoj parceli na kojoj se nalazi i biblioteka u njenom zapadnom delu. Prostor predviđen za proširenje određen je postojećim objektom Narodne biblioteke Srbije sa istočne strane, Skerlićevom ulicom sa južne, Nebojšinom sa zapadne i Svetosavskim platoom sa severne strane.

Taj deo parcele sada delimično zauzet parternim uređenjem, koje čine betonske kaskade sa žardinijerama i nekoliko armiranobetonskih stepeništa popločanih kamenom, neophodno je ukloniti da bi se sprovela nova gradnja, navedeno je u UP-u. Buduća izgradnja ne sme da ugrozi statičku stabilnost zdanja NBS-a niti da izazove druga oštećenja na objektu.
Za multifunkcionalni izložbeni prostor sa pratećim sadržajima rezervisano je više od 1.000 kvadratnih metara, dok će novi depoi za smeštaj knjižne građe sa postojećim od 11.000 kvadrata biti povezani tako da čine funkcionalnu celinu.

– Funkcionalnu specifičnost korišćenja nove zgrade depoa čini mogućnost horizontalnog povezivanja prostora novog i postojećeg depoa, kao i veza izložbenog prostora sa postojećim kapacitetima i službenim ulazom biblioteke. Krovne površine objekta su zatravljene i blago nagnute (u severnom delu) prema zgradi biblioteke, čime je ostavljena mogućnost da se natkriveni prostor ispod prvog sprata biblioteke koristi kao amfiteatar sa prostorom za javne skupove. Tim povodom su projektovane izdužene klupe za sedenje, mestimično raspoređene u travnatoj površini krova. Pristup za osobe sa invaliditetom omogućen je preko platoa iz pravca Skerlićeve ulice – navedeno je u UP-u.

U južnom delu kompleksa NBS-a, nije obuhvaćena konkursom niti UP-om, planirana je i javna podzemna garaža od oko 350 parking-mesta između objekta Narodne biblioteke i Skerlićeve, kao i ispod trase te ulice.

Na Vračaru gotovo pola veka 

Zgrada Narodne biblioteke Srbije građena je između 1966. i 1972. godine, prema projektu arhitekte Ive Kurtovića, koji uključuje i rešenje enterijera kompletnog objekta. Otvorena je 6. aprila 1973. u prvi put namenski podignutom zdanju od osnivanja biblioteke 1838. godine. Na toj lokaciji ubrzano se razvijala − 1982. raspolagala je u svojim fondovima sa više od 2.700.000 jedinica bibliotečkog materijala. Posedovala je štampariju i knjigoveznicu, elektronski katalog formiran je 1989, a internet je u biblioteku uveden 1996. godine. Prva internet prezentacija NBS-a počela je 1998. Virtuelna biblioteka Srbije zaživela je 2003, digitalna je pokrenuta naredne godine, a elektronski obavezni primerak 2011. godine.

Između 2007. i 2011. rekonstruisan je enterijer i tehnološki osavremenjen korisnički deo biblioteke, prema rešenju arhitekte Zorana Radojičića.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лазар
Србија је изгубила библиотеку приликом бомбардовања 1941 год, али је 1973, добила нову, велелепну, грандиозну, према пројекту архитекте Иве Куртовића. Планирани подземни простор ће је проширити и омогућити савршену заштиту књига.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.